PRAVDA
Sporo, ali dostižno. Izreka donekle izlizana, ali tačna. Apelacioni sud u Beogradu konačno je odlučio da su NUNS i UNS zajednički vlasnici zgrade u Resavskoj ulici. Fudbalskim rečnikom: tako je, posle 17 godina, okončano imovinsko poluvreme utakmice u kojoj su novinari ofanzivnom igrom, izlazeći iz UNS-a, branili (i odbranili) pravila profesije i formirali nezavisno udruženje. U međuvremenu, ojačani su mladim snagama od kojih su neke tek prohodale kad je NUNS nastao.
Z.Č.
NUNS I UNS ZAJEDNIČKI VLASNICI ZGRADE U RESAVSKOJ
 |
Zgrada u Resavskoj ulici |
Apelacioni sud u Beogradu je 22. decembra preinačio prvostepenu presudu i utvrdio da su Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije zajednički vlasnici zgrade u Resavskoj ulici u Beogradu. Time je, kako je saopšteno iz Apelacionog suda, pravosnažno završen postupak po tužbi NUNS-a protiv UNS-a zbog vlasništva nad zgradom broj 28 u Resavskoj ulici. UNS je po toj presudi dužan da prizna zajedničko vlasništvo nad zgradom kao i pravo NUNS-a da se upiše u zemljišne knjige. Apelacioni sud je zaključio da je do odvajanja iz UNS, uz osnivanje novog udruženja, došlo zato što je jedan deo članstva "izneo stav da nije u mogućnosti da postupa u skladu sa pravilima novinarske profesije definisane Statutom UNS".
Zbog toga je, prema stavu Suda, "odlazak jednog dela novinara iz UNS predstavljao vrstu iznuđene volje istih, zarad opstanka ciljeva i interesa Udruženja". Ovo istupanje povlači za sobom i imovinsko pravne posledice koje se u ovom predmetu ogledaju u uspostavljanju zajedničke svojine na spornoj zgradi.
Presudom je UNS obavezan da NUNS-u isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 412.187,50 dinara. Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom od 13. aprila odbio osnovni tužbeni zahtev NUNS-a. To udruženje je u tužbi tražilo da se utvrdi da je NUNS sa UNS-om zajednički vlasnik zgrade u Resavskoj ulici kao i da se utvrdi da je to udruženje nosilac „polovine idealnih delova” prava svojine u zgradi u Resavskoj ulici.
Ovu zgradu podiglo je Jugoslovensko novinarsko udruženje - Srpsko novinarsko društvo - Sekcija Beograd, kreditima i prilozima uglednih građana između dva svetska rata. Dom novinara je 1935. godine ostavljen na korišćenje svim novinarima. Posle drugog svetskog rata zgrada je služila raznim namenama, uključujući i kao sedište Novinske agencije Tanjug. Nacionalizovana je 1961. godine, a uknjižena je kao vlasništvo UNS-a 2003. godine. Presudom Trećeg opštinskog suda NUNS od 2001. godine ima pravo korišćenja drugog sprata Doma novinara. (Izvori: FoNet, Politika, Beta)
l NUNS AND UNS JOINT OWNERS OF THE BUILDING IN RESAVSKA l DETERIORATION OF MEDIA FREEDOM l THE STATE DISHONORED THE MEDIA STRATEGY l MORE DEMOCRACY BUT LESS MEDIA FREEDOM l NUNS: WHO IS WAZ SELLING DAILY NEWSPAPERS TO l STRIKE ON TV AVALA DUE TO UNPAID WAGES l MEDIA ASSOCIATIONS WARNED THAT THE STATE IS VIOLATING PRINCIPLES l REDUCED NUMBER OF OFFENCES IN ADVERTISING l CACAKS’ JOURNALISTS IN FEAR AND ON STRIKE l WITHOUT GUARANTEES FOR TV IN SERBIAN ON KOSOVO l RTS WILL NOT MAKE A FILM ABOUT MILOS CRNJANSKI l EVEN DESPITE REMARKS, THE LAW ON CINEMATOGRAPHY ACCEPTED l APPELLATE PROSECUTOR REJECTS APPEAL OF JOURNALISTS IN ZRENJANIN l STATUS: LJUBICA GOJGIC BEST JOURNALIST IN 2011. l
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
POGORŠANE MEDIJSKE SLOBODE
Nezavisno udruženje novinara saopštilo je 19. decembra da se Srbija, po istraživanju „Ekonomist intelidžens junita“, od 167 zemalja, našla na 64. mestu po indeksu demokratije, što je za jedno mesto bolje nego 2010. godine, ali je ocenjeno da su u protekle tri godine pogoršane medijske slobode. NUNS u saopštenju navodi da nadležni organi Srbije moraju da učine više na stvaranju institucionalnog okvira koji bi garantovao veći stepen medijske slobode.
Izradom Medijske strategije učinjen je prvi korak ka demokratizaciji medijskog prostora, ali će bez implementacije tog dokumenta, opredeljenja medijske koalicije i države, sadržana u strategiji, ostati samo prazno slovo na papiru, podsetio je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović. (Izvor: Dnevnik)
KOME VAC PRODAJE DNEVNE LISTOVE
Nezavisno udruženje novinara Srbije zatražilo je 16. decembra od nadležnih državnih organa informacije povodom spekulacija o tajnim pregovorima s nemačkom kompanijom VAC o prodaji njenog suvlasništva u dnevnim listovima Politika, Dnevnik i Večernje novosti. Udruženje smatra da svaka vlasnička transformacija mora biti javna, pogotovo kada je reč o uticajnim medijima.
Liberalno demokratska partija je nedavno saopštila da postoje indicije da list
Kurir državnim sredstvima, koje je Vlada Srbije dobila kao donaciju EU za pomoć medijima, kupuje udeo VAC-a u tri lista. Aleksandar Rodić, vlasnik Kurira, to je demantovao i istakao da je reč o pritisku na medije, a nekoliko dana kasnije Nebojša Rosić, direktor Kurira, izjavio je da su zainteresovani za preuzimanje vlasništva da bi sprečili “jednog sarajevskog izdavača povezanog s narkokartelima da preuzme Politiku”. NUNS je od nadležnih zatražio odgovore na nekoliko pitanja: da li je VAC državi, kao suvlasničkom partneru, u dnevnim listovima ponudio na prodaju svoj udeo u skladu s pravom preče kupovine? Da li i ko u ime države s VAC-om pregovarao o suvlasništvu u tri dnevna lista? Da li država ima konkretna saznanja o namerama kompanije VAC u vezi s prodajom njenog suvlasničkog udela u dnevnim listovima? Ranije je Zoran Ostojić, poslanik LDP, izjavio je da vrh države preko svog čoveka u Kuriru gospodina Bjelopetrovića hoće da preuzme Politiku, ali je naveo da za to nema dokaze. Suština je u nameri centara moći u vlasti i dela DS da kroz niz prikrivenih aranžmana otkupe udele VAC-a u tri lista. Krovni ugovor s Peterom Langeom, odnosno sa VAC-om, u ime ove grupe iz DS su u Diseldorfu 10. novembra potpisali Aleksandar Rodić i Dušan Bjelopetrović, stvarni vlasnik, odnosno predstavnik pravih vlasnika Kurira. Bjelopetrović je specijalni savetnik u Ministarstvu pravde, saopštio je LDP. Rosić je u TV duelu sa Ostojićem na B92 demantovao optužbe LDP-a i pokazao izvod iz Agencije za privredne registre u kojem piše da je vlasnik Kurira Aleksandar Rodić. On je potvrdio da je Bjelopetrović potpredsednik Kurira. Jelena Trivan, potpredsednica DS-a, izjavila je da kupovine i potraživanja vlasničkih udela koje se obavljaju među firmama nemaju nikakve veze sa DS-om. (Izvor: Blic)
PREDSEDNIK OPŠTINE ONEMOGUĆIO IZVEŠTAVANJE
Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je 19. decembra postupak predsednika opštine Pirot Vladana Vasića kojim je praktično onemogućio Pirotske novine da izveštavaju sa sednice lokalne skupštine. Na sednici Skupštine opštine predsednik opštine Vladan Vasić je sprečio urednika Pirotskih novina Bogoljuba Najdanovića da snima tok sednice.
Naočigled prisutnih odbornika, u direktnom televizijskom prenosu, Vasić je ugasio i sklonio sa skupštinske govornice diktafon Pirotskih novina, piše u saopštenju. (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
DRŽAVA POGAZILA MEDIJSKU STRATEGIJU
 |
Vukašin Obradović |
Država nema nameru da prekine finansiranje medija ni 2012. godine, pa će poreski obveznici Srbije za medije dnevno izdvajati milion dinara ili 10.000 evra, a najveći deo će dobijati Tanjug, što je primer nedomaćinskog poslovanja, istakli su 21. decembra čelnici novinarskih i medijskih udruženja. Time je pogažena Medijska strategija, kojom je predviđeno povlačenje države iz medija i prelazak na projektno finansiranje, rekao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović na konferenciji za novinare u Pres centru Udruženja novinara Srbije.
Budžetom za 2012. godinu predviđeno je izdvajanje 368 miliona dinara za agenciju Tanjug, Panoramu, Jugoslovenski pregled i Međunarodni radio Srbija.
Predsednik Asocijacije štampanih medija Zoran Sekulić rekao je da postoji realna opasnost da zbog gubitka evroentuzijazma i izborne kampanje vlast zanemari i izneveri Medijsku strategiju. U budžetu je pod formom subvencija predviđeno direktno budžetsko finansiranje četiri medija i to izaziva opravdanu zabrinutost, rekao je Sekulić. Direktorka agencije Beta Ljubica Marković rekla je da je Medijska strategija mrtvo slovo na papiru i da se topi kao kocka leda na suncu u suočavanju sa realnošću. Realnost su predstojeći izbori koji će biti za manje od pola godine i u kojima bi ‘naši mediji’ (bliski vlasti) trebalo da budu oslonac i mnogi nezavisni mediji se osećaju kao da su se vratili u prethodne godine u kojima su bili u opoziciji, a mislili smo da svi idemo ka opštem interesu – slobodi govora regulisanoj na pouzdan i demokratski način, rekla je Ljubica Marković.
Ona je dodala da prilikom posete predsednika Srbije Borisa Tadića Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, kada je samo Tanjugu dozvoljen ulaz u fabriku, nije bio problem u industrijskoj tajni, nego u tome što je za vlast jedan medij, Tanjug, bio „dovoljno pouzdan“ da sačuva tajnu za razliku od svih ostalih. „Dakle, postoje ‘naši’ i ostali mediji“, rekla je Ljubica Marković. Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović upitala je odakle potiče novac kojim bi Kurir kupio Politiku, jer se pominje suma koja je 40 puta veća od godišnjeg profita Kurira.
Ona je rekla da je moguće da će ljudi bliski vlasti „zacementirati vlasništvo nad medijima“ a da se neće znati poreklo novca kojim su kupili medije. Zajedničku konferenciju za novinare o stanju u medijima održali su NUNS, UNS, Asocijacija štampanih medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Lokal pres. (Izvor: Autonomija, Beta)
VIŠE DEMOKRATIJE, MANJE SLOBODE MEDIJA
Srbija se ove godine, od 167 zemalja, našla na 64. mestu po indeksu demokratije, što je za jedno mesto bolje u odnosu na prošlu godinu, ali je i zemlja gde je u protekle tri godine došlo do pogoršanja medijskih sloboda, objavio je „Ekonomist intelidžens junit“ u godišnjem izveštaju. U izveštaju „Demokratija pod pritiskom“, države su svrstane po tipovima režima kao „potpuna demokratija“, „manjkava demokratija“, „hibridni režimi“ i „autoritarni režimi“. Srbija spada u drugu grupu, uz oko 40 zemalja u kojima je, u odnosu na 2008. godinu, došlo do pogoršanja medijskih sloboda.
To što smo po indeksu demokratije bolji u odnosu na prošlu godinu za svaku je pohvalu. S druge strane, pogoršanje medijske slobode u protekle tri godine je nešto što bi trebalo da upali crveno svetlo kod svih institucija koje određuju pravila igre, bilo da je reč o elektronskim ili štampanim medijima - kaže za Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbije. Kada je reč o zemljama regiona, Srbija je prema indeksu demokratije EIU bolje plasirana od Makedonije (73), Crne Gore (74), Albanije (84), BiH (95), a lošije od Slovenije (30), Mađarske (49), Bugarske (52), Hrvatske (53) i Rumunije (59). Inače, prema izveštaju „Ekonomist grupe“, ocena medijskih sloboda pogoršana je u odnosu na period od pre tri godine, ne samo u Srbiji već i u Francuskoj, Italiji, Turskoj, Mađarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji i Rusiji. Čak 12 od 28 zemalja istočne Evrope beleži pad u oceni demokratije u ovoj godini. Prvih pet mesta na listi 165 država i dve teritorije pripadaju Norveškoj, Islandu, Danskoj, Švedskoj i Novom Zelandu, dok poslednjih pet zauzimaju Mjanmar, Uzbekistan, Turkmenistan, Čad i Severna Koreja. U izveštaju se napominje da je ova godina politički bila izuzetno burna zbog dužničke krize i slabog političkog vođstva u razvijenom svetu, dramatičnih promena i sukoba na Bliskom istoku i u severnoj Africi i rastućih društvenih nemira u većem delu sveta. (Izvor: Blic)
MEDIJSKA UDRUŽENJA UPOZORILA DA DRŽAVA GAZI PRINCIPE
Novinarska i medijska udruženja NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres saopštila su 20. decembra da oštro protestuju zbog načina na koji republička vlada namerava da primeni odluku o izdvajanju 368 miliona dinara.
Ova sredstva se neće raspoređivati putem projektnog finansiranja, u skladu sa javnim interesom, nego će biti dodeljivana direktno medijima - budžetskim korisnicima, pre svega javnom preduzeću agenciji Tanjug, navedeno je u saopštenju.
Ovom odlukom Vlada Srbije pogazila je osnovne principe nedavno usvojene Medijske strategije, ali i akta koja regulišu državnu pomoć i njenu kontrolu, narušavajući princip ravnopravnosti na medijskom tržištu, smatraju u medijskim udruženjima. S obzirom na to da se Tanjug izdržava od novca poreskih obveznika, a posluje i na tržištu, ovom odlukom Vlada Srbije nastavlja da podstiče princip nelojalne konkurencije, dodatno ugrožavajući poslovanje preostale dve novinske agencije, saopštila su udruženja. (Izvor: Danas)
ŠTRAJK NA TV AVALA ZBOG NEISPLAĆENIH PLATA
Zaposleni u beogradskoj Televiziji Avala prekinuli su 22. decembra emitovanje redovnog programa u znak protesta zbog neisplaćenih zarada. Nikola Vukomanović, predstavnik zaposlenih, rekao je da su zaposleni dobili prvi deo zarade za jul, a honorarni saradnici naknade za jun. I pored zahteva zaposlenih i najave generalne menadžerke televizije da će se Upravni odbor sastati u utorak, 27. decembra, zaposlenima se 28. Decembra nije obratio niko od vlasnika, pa je štrajk nastavljen. Stalno zaposlenima je početkom decembra isplaćena prva polovina julske plate, dok je honorarnim saradnicima isplaćena zarada za jun. Dug zaposlenima će, ulaskom u januar, biti uvećan za još jednu mesečnu zaradu. Menadžment je do sada sa zaposlenima pregovarao samo o
minimumu procesa rada, ali ne i o isplati zaostalih zarada, dodaje se u saopštenju. Emituju se program i reklamni blokovi, čime se poštuje zakonska regulative. (Izvor: FoNet)
I PORED PRIMEDABA USVOJEN ZAKON O KINEMATOGRAFIJI
Skupština Srbije usvojila je 26. decembra Zakon o kinematografiji, koji bi trebalo da stvori optimalne uslove za razvoj kinematografije u Srbiji u skladu sa aktuelnim društveno-ekonomskim prilikama i tehnološkim razvojem. Zakon je dobio podršku 123 poslanika, Republička radiodifuzna agencija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, NUNS i UNS protivile su se usvajanju zakona. Osnovni problem je što se Predlogom predviđa da se za kinematografiju izdvaja 20 odsto sredstava koja naplaćuje RRA i 10 odsto sredstava koja naplaćuje Republička agencija za elektronske komunikacije.
U ANEM-u smatraju da bi usvajanje ovog predloga, bez analize uticaja koji bi on mogao da ima na finansiranje rada nezavisnih regulatornih tela i na sektore radiodifuzije i elektronskih komunikacija, bilo krajnje opasno. Već godinama ANEM insistira da se iznosi naknada koje elektronski mediji plaćaju agencijama svedu na nivo pokrivanja opravdanih troškova regulacije. Svaki drugi namet na elektronske medije, koji bi prevazilazio te potrebe, osiromašene elektronske medije gura u propast, a javnost u Srbiji u medijski mrak, smatraju u ANEM-u.(Izvori: Pregled, Politika)
SMANJEN BROJ PREKRŠAJA U OGLAŠAVANJU
Nacionalni emiteri su u oktobru ove godine napravili skoro deset puta manje prekršaja Zakona o oglašavanju u odnosu na isti period 2010, rečeno je u Republičkoj radiodifuznoj agenciji. Prema podacima tog regulatornog tela, televizije Pink, B92, oba kanala Radio-televizije Srbije, Avala, Prva i Hepi ukupno su u ovom periodu prekršili zakon 114 puta, dok je prethodne godine zabeleženo čak 1.099 istih prekršaja. Televizija Hepi kids nije napravila nijedan prekršaj ni ove ni prošle godine u oktobru.
Televizija Pink napravila je u oktobru ove godine 39 prekršaja Zakona o oglašavanju, B92 32, RTS1 jedan, RTS2 deset, Prva televizija 11, Avala 15, a Hepi šest. Jedini nacionalni emiter, prema podacima RRA, koji je napravio veći broj prekršaja prilikom oglašavanja u odnosu na prethodnu godinu je TV Avala, koja je oktobra 2010. imala šest kršenja zakona, dok se ove godine taj broj povećao na 15. Najveći broj prekršaja nacionalnih emitera odnosi se na poštovanje pravila označavanja reklamnih blokova, kao i na vreme trajanja TV oglašavanja i TV prodaje. Među kršenjima zakona zabeležena su i nepoštovanja vremenskog razmaka između reklamnih blokova, pravila oglašavanja alkoholnih pića, ali i odredbe koje se odnose na prekidanje filmskom programa radi emitovanja reklama. Za razliku od prošle godine, tokom oktobra 2011. nije zabeleženo nijedno odstupanje od pravila oglašavanja u dečijim emisijama, ukupnog trajanja TV oglašavanja u toku dana na komercijalnim stanicama, kao i pravila označavanja TV prodaje. (Izvor: Danas)
ČAČANSKI NOVINARI U STRAHU I U ŠTRAJKU
Zaposleni u nedeljniku Čačanski glas i u Radio Čačku, čiji je većinski vlasnik student Miloš Bojović, sin čačanskog biznismena Zorana Bojovića, već mesecima ne primaju plate. Predstavnici ove dve medijske kuće su 21. decembra na konferenciji za novinare rekli da zaposleni strepe da će, zbog neuplaćenih doprinosa, od Nove godine ostati i bez zdravstvenog osiguranja. Radnicima u Čačanskom glasu, prema rečima predsednice sindikata Zorice Jakovljević, vlasnik duguje pet i po mesečnih zarada.
Situacija za četvoro zaposlenih u Radio Čačku još je teža jer im je u septembru, kada su dobili poslednji put novac, isplaćen tek treći deo plate za mart. Kako su istakli Aleksandar Maksimović iz Radio Čačka i Zorica Jakovljević iz Čačanskog glasa, problemi u obe kuće nastali su posle privatizacije, kada je sva tri lokalna medija - Radio i TV Čačak, kao i Čačanski glas - kupila porodica biznismena Zorana Bojovića. Vlasnik sve tri kuće je Bojovićev sin Miloš, koji je u vreme kupovine bio srednjoškolac, a sada je student u Švajcarskoj. Novu godinu dočekujemo sa strepnjom za preživljavanje jer smo poslednju platu primili još 7. septembra. Pored toga, doprinosi su uplaćeni zaključno sa julom, i to na minimalac, tako da od 1. januara nećemo ni sebi ni svojoj deci moći da overimo zdravstvene knjižice, rekao je Maksimović. Sindikalci kažu da su pokušavali da pronađu rešenje sa rukovodstvom, pre svega sa direktorkom Svetlanom Bojović, majkom većinskog vlasnika, koja je i menadžer u sve tri medijske kuće. (Izvori: FoNet, Press)
BEZ GARANCIJA ZA TV NA SRPSKOM NA KOSOVU
 |
Gračanica (Foto: FONET) |
Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) upozorilo je 21. decembra predstavnike međunarodne zajednice, kolege novinare i lokalne vlasti da su prekršeni međunarodni i domaći zakoni koji garantuju pravo srpskoj zajednici na postojanje nezavisnog medija. Razgovori o novoj i nezavisnoj TV, koja spada u posebna prava srpske zajednice, već mesecima vode bez ikakve javne rasprave i odgovarajućeg učešća srpske medijske zajednice i ističu da je bez javne rasprave predlog zakona ušao u skupštinsku procedure.
Kao inicijator i pokretač ideje o osnivanju nezavisnog TV
kanala na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji, DNKiM podseća da su osnovni zahtevi medijskih radnika i srpske zajednice da se kanalu na srpskom jeziku obezbedi programska I finansijska nezavisnost. "Vlast u Prištini ne želi ni po koju cenu da kanalu na srpskom jeziku obezbedi bilo kakav oblik nezavisnosti, već uporno pokušava da preko formiranja kanala na srpskom jeziku obezbedi sredstva za održivost Radio televizije Kosova”,
upozoravaju iz DNKiM. Javni servis, Radio televizija Kosova, prigrabila je sebi pravo da kanal na srpskom jeziku bude njen deo, kako bi mogla da ga kontroliše i da na njemu zaposli višak svojih 800 radnika, prenosi KiM radio. Kanal kao deo sistema javnog emitovanja mora Da ima svoj Upravni odbor, direktora, deset odsto prihoda sadašnjeg Javnog servisa i sedište u Gračanici.
"Napominjemo da su prekršena evropska rešenja i da je iz ovog procesa isključena Nezavisna komisija za medije koja kao regulator i garant nezavisnosti treba da ima jednu od ključnih uloga u formiranju novog nezavisnog kanala", navedeno je u saopštenju. (Izvor: FoNet)
RTS NEĆE DA SNIMI TV FILM O MILOŠU CRNJANSKOM
 |
Miloš Crnjanski |
Udruženje književnika Srbije uputilo je 23. decembra otvoreno pismo javnosti, povodom odluke redakcije Kulturno-obrazovnog programa RTS-a da odbije realizaciju TV filma o povratku Miloša Crnjanskog iz emigracije u Beograd. Film je trebalo da bude emitovan 2013. godine, povodom obeležavanja 120 godina od rođenja velikog pisca, ali po rečima Miodraga Zupanca, urednika Kulturno obrazovnog programa RTS-a, taj projekat se nije uklapao u programsku politiku javnog servisa.
„Radio televizija Srbije veoma ceni delo Miloša Crnjanskog u svakom smislu, ali mi takođe imamo legitimno pravo da odlučujemo o tome šta se uklapa u programsku politiku a šta ne. Predlog o realizaciji tog projekta odbijen je u startu, tako da do snimanja nije ni došlo. Razlozi su pre svega finansijski, ali nije u pitanju samo to“, rekao je Zupanc .
On je istakao da uredništvo RTS-a ima u vidu da se 2013. godine navršava jubilej u vezi sa Crnjanskim. „U tom periodu sigurno ćemo emitovati program o našem istaknutom piscu. O Crnjanskom je već snimljeno sedam drama i pregršt drugih kulturnih sadržaja „, kaže Zupanc. Miloš Crnjanski je pored Andrića jedan od najvećih srpskih pisaca i potpuno je nedopustivo da bude zanemaren na taj način. Svaki sadržaj koji govori o njemu trebalo bi da bude dobrodošao. To je samo jedan od načina da se odužimo Crnjanskom za njegova dela - istakao je Savić. Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić rekao je da nije pročitao pomenuto pismo, kao i da odluka o snimanju filma spada u nadležnost redakcije Kulturno obrazovnog programa. (Izvor: Blic)
APELACIONI TUŽILAC ODBACIO ŽALBE NOVINARA U ZRENJANINU
 |
Zrenjanin |
Vršilac funkcije apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu Đorđe Ostojić saopštio je da je Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu postupalo u skladu sa važećim propisima koji regulišu odnose sa javnošću i zainteresovanim predstavnicima sredstava javnog informisanja. Novinari najavljuju pritužbe Državom veću tužilaca i Ministarstvu pravde. Zahtevaju samo da im se omogući da normalno obavljaju svoj posao.
Odgovarajući na pritužbu predstavnika zrenjaninskih medija, koji su se žalili na odnos Višeg javnog tužioca Borislava Miglinskog prema novinarima i javnosti, Ostojić je naveo da je VJT pružalo one informacije i u onoj meri „koliko je to neophodno i moguće a da se ne ugroze interesi vođenja krivičnih postupaka i interesi učesnika u njima”. Zrenjaninski novinari dopisom su se obratili republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac i vršiocu funkcije AJT Ostojiću, žaleći se da od dolaska Miglinskog 2009. na funkciju VJT u gradu na Begeju nisu uspeli da uspostave kontakt sa njim. Kontakti sa zamenikom VJT Dušankom Đorđević, u funkciji portparola, i pored nekoliko pokušaja da ih unapredimo, ostali su bez rezultata. Inače, sa svim ranijim tužiocima u VJT saradnja je bila korektna i uspešna, istakli su novinari u pritužbi i napomenuli da su uskraćeni za blagovremene i celovite informacije o radu ovog tužilaštva, posebno kada je reč o informacijama o podignutim optužnicama. (Izvor: Večernje novosti)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
STATUS: LJUBICA GOJGIĆ NAJBOLJA NOVINARKA U 2011. GODINI
 |
Ljubica Gojgić |
U jubilarnoj desetoj po redu anketi beogradskog magazina Status novinari iz više od 40 redakcija za najboljeg novinara, odnosno novinarku, u 2011. godini proglasili su Ljubicu Gojgić, novinarku TV B92. Drugoplasirana na listi najboljih novinara je Danica Vučenić (TV Vojvodina), a treće mesto pripalo je Brankici Stanković (B92). U kategoriji najboljih televizijskih stanica, vodeća je TV B92, prati je Prva, dok je prošlogodišnji laureat, Studio B, ove godine na trećem mestu. Kolege, novinari, najboljim televizijskim emisijama proglasili su „Između dve vatre” (B92), „Utisak nedelje“ (B92) i „Kvadraturu kruga“ (RTS), a radijskim „Buđenje“ (Radio Beograd), „Peščanik“ i „Mentalno razgibavanje“ (Novosti).
Televizijsko lice godine je Olja Bećković (B92), drugoplasirani je Jovan Memedović (RTS), a treću poziciju zauzeo je Jugoslav Pantelić (Studio B). Najbolje dnevne novine su Blic, potom Danas, pa Politika, s malom razlikom sledi ih Press, dok su periodične Vreme, Status i NIN. Najbolje tekstove u ovoj godini pisao je kolumnista Danasa, Dragoljub Petrović, drugo mesto pripalo je Milošu Vasiću (Vreme), a treće Petru Lukoviću (E-novine). Među medijskim sajtovima, novinari su za najbolje izabrali Blic, B92 i RTS, a sa malom razlikom glasova, odmah iza prvoplasiranih našli su se E-novine i Peščanik. U onoj drugoj kategoriji, najgorih, koje još nazivamo i brukom – „istakle“ su se, pak, muške kolege ili „kolege“, piše u novogodišnjem magazinu Status, u kom je objavljena anketa. Prema ocenama kolega bruka za profesiju je Dragan J. Vučićević (kolumnista Press-a), a slede ga Manojlo Manjo Vukotić (Večernje novosti) i Žika Nikolić (RTS). Na drugoj strani „medalje”, najgore dnevne novine su Alo, Kurir i Pravda, a periodične Skandal, Svet i Pečat. (Izvor: TV B92)
EKSKLUZIVNI NOVINARSKI SEMINAR BBC
BBC World Service Trust poziva novinare i urednike medija u Srbiji da se prijave na ekskluzivni trostepeni seminar koji će se održati tokom 2012. godine. Seminar se organizuje u osam gradova - Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu, Novom Pazaru, Vranju i Zaječaru, u tri ciklusa od pet radnih dana, a uključuje neposredan rad sa domaćim I stranim BBC-jevim mentorima. Više informacija na adresi maja@eumediafund.rs.
Seminar, kroz kombinaciju praktičnog rada, razmene iskustava i savremenu novinarsku teoriju, organizovan je tako da omogući polaznicima iz svih vrsta medija – štampe, radija, televizija, online i agencija – da razviju svoje profesionalne veštine i znanja, kroz upoznavanje najsavremenijih novinarskih metoda, tehnika i principa rada. Seminar je besplatan, a svi troškovi su pokriveni. Treći stepen, odnosno ciklus, biće organizovan u drugoj polovini godine, kada je predviđen boravak najuspešnijih polaznika u evropskim gradovima, gde će, kroz neposrednu saradnju sa tamošnjim mentorom iz iste oblasti, u istom tipu medija, neposredno steći iskustvo o radu u savremenom medijskom okruženju. Seminar se organizuje u okviru projekta “Podrška medijima u oblasti evropskih integracija“, koji finansira EU. (Izvor: FoNet)
PRIVREDNA KOMORA NAGRADILA RINGIER
Kompanija “Ringier Adžel Springer” nagrađena je 21. decembra od Privredne komore Srbije za stručno izveštavanje o radu privrede i PKS. U obrazloženju Privredne komore navedeno je da je izdavačko društvo “Ringier Adžel Springer”, u okviru koje izlaze “Blic”, “Alo”, “24 sata”, NIN, “Blic žena”, “Puls”, kao i brojna onlajn izdanja, “jedno od najtiražnijih i najuticajnijih činilaca na medijskoj sceni Srbije koje već godinama aktivno i stručno prati i izveštava o radu privrede i PKS”.
Posebno je značajno, kako se dodaje, to što se u “Blicu”, NIN-u, specijalizovanim dodacima i portalu Blic.rs velika pažnja poklanja privredi i ekonomskim kretanjima “kako bi se ova problematika jednostavnim i razumljivim jezikom prenela čitaocima”. (Izvor: Newsletter NUNS)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
Televiziji HAPPY zbog proširenja obima posla potrebne stručne, odgovorne i pouzdane osobe za poziciju Internet PR menadžer.
Rok za konkurisanje 10. januar 2012. godine.
Detaljnije na sajtu www.infostud.com.
Izdavačko marketinškom preduzeću Internet Group d.o.o. potreban izvršni urednik za rad u redakciji časopisa i internet portala.
Rok za konkurisanje 12. januar 2012. godine.
Detaljnije na sajtu www.infostud.com.
Informativno-zabavnom portalu Trojka.rs, usled proširivanja sajta, potrebni web novinar/ka i sportski web novinar/ka.
Rok za konkurisanje 19. januar 2012. godine.
Detaljnije na sajtu www.infostud.rs.
NUNS uskoro pokreće novi web sajt čiju izradu je pomogao IREX. Tim povodom Sekretarijat NUNS-a raspisuje konkurs za urednika sajta.
Rok za podnošenje prijava 15. januar 2012. godine.
Prijave elektronskom poštom na e-mail press.sluzba@nuns.rs sa naznakom Konkurs za urednika web sajta.
Uz prijavu obavezno dostaviti profesionalnu biografiju. Potrebna znanja i veštine urednika sajta NUNS-a su dobro poznavanje srpskog jezika, aktivno poznavanje engleskog jezika, novinarsko i uredničko iskustvo, poznavanje medijskog sektora, poznavanje IT sistema i osnovnih MS aplikacija (Word, Outlook, IE, Excel), vladanje tehnikama naprednog administriranja sajta, sposobnost timskog rada i efikasnog poslovnog komuniciranja.
Rad se zasniva na Ugovoru o autorskom delu na godinu dana.
Posao urednika podrazumeva dnevno ažuriranje informativnih sadržaja sajta o aktivnostima NUNS-a, kao i o dešavanjima u medijskoj delatnosti u Srbiji, regionu i svetu. Urednik će biti zadužen i za redovno informisanje članstva NUNS-a putem Newslettera (dva puta mesečno) i periodičnog elektronskog časopisa „Dosije“, kao i za redovnu onlajn komunikaciju sa članstvom. Obaveza urednika je i ažuriranje NUNS-ovog naloga na Facebooku, Twitteru i drugim društvenim mrežama.
Postoji mogućnost obnove ugovora o autorskom delu.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Vlado Mareš l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.