NEMOĆ
Savet za borbu protiv korupcije upozorava i opominje, ali to vetar odnosi. Vlast koja formalno ekonomskim, a faktički kaznenim, mehanizmima kontroliše medije, sve više tupi javno mnjenje. Kad novinari ukažu na nešto što očigledno i jasno nije dobro, niko ne reaguje. Uticaj glasa naroda ostaje u okvirima kafanskih priča ili komentara u uskom krugu ljudi. Jača uverenje da nam, ma koliko znali, i bili u pravu, to ne vredi, ni na šta ne možemo da utičemo, išta da promenimo. Nemoćni smo.
Z.Č.
BARAĆ: VLAST KONTROLIŠE MEDIJE
 |
Verica Barać (Foto: FONET) |
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać upozorila je 5. oktobra, da su predstavnici vlasti u Srbiji izgradili mehanizme kojima sprečavaju kontrolu svog rada. Ona je rekla da odsustvo reakcije na izveštaj Saveta o pritiscima i kontroli medija u Srbiji ukazuje da su predstavnici vlasti "toliko sigurni da su uspostavili kontrolu u medijima da smatraju da nikakav izveštaj ne može to da ugrozi". Upitana da li je neko pokušao da stopira rad na izveštaju o medijima i njegovo objavljivanje, Barać je odgovorila :“Vlasti je inače poznato da takvi pritisci na rad Saveta nisu mogući, tako da se naši izveštaji zapravo stopiraju tako što se spreči da dođu do javnosti".
Barać je ukazala da na izveštaj nisu reagovali čak ni oni mediji koji su predmet analize, što, kako je navela, ne samo da potvrđuje nalaz Saveta već i dokazuje u kojoj meri su mediji kontrolisani. "Postavlja se pitanje da li mediji u Srbiji uopšte mogu da obavljaju svoju osnovnu funkciju", rekla je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. O opštoj oceni stanja u medijima, ona je rekla da su mediji "poslednjih godina sve više zatvoreni" i da se "može pratiti na koje načine se kontrolišu": "Prilikom rada na izveštaju, uočena su tri velika problema, od kojih je jedan sakriveno vlasništvo medija. Drugi je taj što se iz državnih fondova izdvaja ogroman novac za propagiranje u medijima, što državne institucije ne smeju da rade, ne samo zbog uticaja na medije nego i zbog svog posla". Po njenim rečima, državne institucije moraju da rade samo ono što je u njihovoj nadležnosti, ali u njihovoj nadležnosti nije, na primer, kampanja "Očistimo Srbiju" već sprovođenje mera da Srbija bude čistija. "Naše Ministarstvo za životnu sredinu, međutim, izdvaja ogroman novac za medije kako bi u medijima propagirali čišćenje Srbije, dok istovremeno Zapadnom Moravom pliva 100 kilograma opasnog medicinskog otpada", ukazala je Barać. Kao treći problem navela je javni televizijski servis koji, prema njenom mišljenju, ne radi niti s ponaša kao takav. " Upravo na javnom servisu najviše možemo da vidimo kako se manifestuju uticaji izvršne vlasti", zaključila je Barać. (Izvor: Danas)
REFORM OF MEDIA FIELD NEEDED AS SOON AS POSSIBLE l EUROPEAN COMMISSION ADVISED ABOUT THE MEDIA STRATEGY l BARAĆ: GOVERNMENT CONTROLS MEDIA l WILL NEWSPAPERS DISAPPEAR IN SERBIA BY YEAR 2034. l REPORT OF THE COUNCIL FOR THE FIGHT AGAINST CORRUPTION l TELEVISION PROGRAMS ARE NOT ADAPTED FOR CHILDREN l PRIMACY OF NATIONAL TELEVISIONS IN SERBIA l ATTACKED JOURNALIST HANNIBAL KOVAC l RRA LICENSES TO CABLE BROADCASTERS l THREATS TO JOURNALIST FROM VRANJE DUE TO "KOLUBARA" l OWNER OF TV PIROT SEEKS TERMINATION OF PRIVATIZATION l BBC LAYS OFF ANOTHER 2000 EMPLOYEES l MICROSOFT IS CONSIDERING PURCHASING YAHOO
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
OSUDA NAPADA NA HANIBALA KOVAČA
 |
Hanibal Kovač |
Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje fizički napad na Hanibala Kovača, novinara šabačkog nedeljnika Podrinske i saradnika Slobodne Evrope. Kovača je 5. oktobra pre podne, u centru Šapca, u neposrednoj blizini policijske stanice, nepoznati muškarac udario nogom u leđa i zapretio da će biti „prebijen ili mrtav“. Napadač se predstavio kao telohranitelj lokalnog biznismena o kojem je Kovač pisao.
U saopštenju NUNS-a je navedeno da ohrabruje činjenica da je policija samo nekoliko sati kasnije privela nasilnika kome je određen pritvor u trajanju od 48 sati. U policiji su Kovaču rekli da je reč o Marku Jakovljeviću, koji je ranije kažnjavan zbog razbojništava. NUNS očekuje da istražni organi identifikuju nalogodavca ovog huliganskog napada na novinara, i da i on i napadač budu kažnjeni u skladu sa zakonom. Krivičnim zakonikom Srbije, u članu 138, za krivično delo ugrožavanja sigurnosti pretnjom da će napasti na „život ili telo” novinara zaprećena je kazna od jedne do osam godina zatvora. (Izvor: NUNS)
KAZNITI ONE KOJI PRETE NOVINARIMA
 |
Vojkan Ristić |
Nezavisno udruženje novinara Srbije očekuje da policija Vranja preduzme zakonom predviđene mere protiv člana Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije koji je 5. oktobra uputio pretnje uredniku veb portala www.vranjepres.info Vojkanu Ristiću zbog teksta o „slučaju Kolubara“. NUNS očekuje da policija kojoj je novinar saopštio identitet autora pretnji protiv njega podnese odgovarajuću prijavu tužilaštvu.
Po Ristićevim rečima Ristića, funkcioner DSS, koga poznaje, pozvao ga je telefonom i optužio da u aktuelnoj situaciji hapšenja rukovodilaca rudarskog kombinata Kolubara direktno radi za G17 plus, DS i SPS, i zapretio mu da tako neće moći i da ćuti. U tekstu objavljenom na portalu Vranje pres navodi se nezvanično saznanje da se povodom „slučaja Kolubara“ sprovode predistražne radnje i protiv nekih funkcionera DSS u Vranju. (Izvor: NUNS)
ISTICANJE NACIONALNE PRIPADNOSTI AKTERA U DOGAĐAJIMA PROTIVNO KODEKSU
Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je 7. oktobra da se u srpskim medijima ponovo pojavljuju tekstovi u kojima se u prvi plan ističe etnička pripadnost aktera događaja o kome se izveštava. Najnoviji takav primer su novinski napisi o poduhvatu tima hirurga u Nišu koji su uspeli da prišiju odsečenu šaku Ešrefu Demiriju iz Preševa. Pojedini dnevni listovi, u nadnaslovima i naslovima ističu da je reč o Albancu iz Preševa, iako to nema nikakav značaj za sam događaj.
Isticanjem nacionalne pripadnosti pacijenta kome je uspešno prišivena šaka događaju se, sasvim nepotrebno, daje politička nota, a pripadnici jedne nacionalne manjine se bez razloga izdvajaju i javno obeležavaju. NUNS podseća novinare i urednike da kodeks profesije zabranjuje ovakvu vrstu isticanja pripadnosti nekoj naciji ili nacionalnoj manjini. Svi građani su ravnopravni, imaju svoja imena i prezimena i tako ih treba tretirati bez obzira na događaj ili ličnost o kojoj se izveštava. (Izvor: NUNS)
U IZVEŠTAJIMA O KOSOVU POVRATAK U DEVEDESETE
Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je 4. oktobra novinare i urednike da se u izveštavanju o događajima na Kosovu strogo drže pravila novinarske profesije. NUNS je u saopštenju naveo da naslovi „Ubijen Srbin u Đakovici“ ili „Albanci pucali u Srbe s leđa“, kao i tekstovi koji počinju rečenicom „Albanci na Kosmetu ponovo su pucali u Srbe“, objavljeni u pojedinim srpskim medijima, neodoljivo podsećaju na period ratnohuškačkog novinarstva s početka devedesetih.
Profesionalni standardi takođe nalažu neprekidno nastojanje da se dobiju jasni odgovori na sva pitanja i nedoumice i da se, pre nego što ta pitanja i nedoumice budu otklonjene, u medijskim izveštajima ne utvrđuje konačna istina. NUNS u saopštenju podseća da ni medijima ni javnosti još nisu dostupni podaci iz izveštaja srpskih bezbednosnih službi o incidentima na prelazu Jarinje, a da se bez ikakvih rezervi barata tezom o "oružanom napadu na goloruki narod". Ogrešenja o pravila profesije naročito ima u izveštajima o ubistvu Aleksandra Putnika iz Velike Hoče u kojima se kao ubice označavaju Albanci kao etnička celina a ne konkretni pojedinci ili grupa. U saopštenju se napominje da do sada nisu poznati rezultati istrage. NUNS duboko veruje da samo poštovanjem profesionalnih standarda i Etičkog kodeksa svako od nas može da doprinese boljitku ne samo novinarske profesije, nego i države u kojoj živimo, ali i položaju Srba na Kosovu. (Izvor: NUNS)
JAVNA KRITIKA TOPLANI I GRADSKOJ UPRAVI NIŠA
Nezavisno udruženje novinara Srbije uputilo je 11. oktobra javnu kritiku Upravi za komunalne delatnosti i poslovodstvu Javnog komunalnog preduzeća “Toplana” u Nišu koje danima ignoriše pitanja novinara povodom početka grejne sezone. Tako su građani Niša ostali uskraćeni za objašnjenje zašto su uprkos hladnoći njihovi radijatori bili hladni. NUNS osuđuje ovakvo ponašanje rukovodećih ljudi u javnom preduzeću i upozorava ih na zakonsku obavezu da svoj rad učine dostupnim javnosti i da odgovaraju na novinarska pitanja, sviđala im se ona ili ne.
Urednik internet novina “Južne vesti” Predrag Blagojević obavestio je NUNS da je tokom proteklog vikenda bezuspešno pokušavao da sazna zbog čega niška “Toplana” nije počela sa grejanjem iako su za to ispunjeni uslovi predviđeni odlukom Grada. Službenica za odnose s javnošću ponudila je nezvanične informacije a zamenik direktora je upornog novinara izvređao: "Biću bezobrazan zato što postavljaš bezobrazna pitanja. Je l’ treba da zaposlimo nekog tvog u Toplanu, pa da nas ne čačkaš?" Zvaničan, pisani zahtev novinara ostao je bez odgovora. Bezuspešni su bili i pokušaji kolege Blagojevića da dobije bilo kakvo objašnjenje i od načelnice gradske Uprave za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj jer ona nije odgovarala na telefonske pozive. NUNS podseća da je Zakonom o javnom informisanju propisano da "niko ne sme, ni na posredan način, da ograničava slobodu javnog informisanja, naročito zloupotrebom državnih ili privatnih ovlašćenja". Takođe, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi “organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja”. (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
REFORMA MEDIJSKE OBLASTI ŠTO PRE
 |
Zoran Sekulić (Foto: MC) |
Nedavno usvojena Medijska strategija nije idealna, nije ni optimalna, ali je u ovom trenutku najviše za šta su mediji uspeli da se izbore, ocenjeno je 6. oktobra na zajedničkoj konferenciji za novinare novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, koji insistiraju da što pre otpočne zakonodavna reforma medijske oblasti, zasnovana na Strategiji. “Za NUNS, UNS, Asocijaciju medija, ANEM, NDNV i Lokal pres sada je najvažnije da 1. januara 2012. godine zaista i počne primena novog načina državnog finansiranja medija, što je I predviđeno Akcionim planom”, rekao je Zoran Sekulić, vlasnik, direktor i glavni urednik Foneta.
Sekulić, koji je bio jedini predstavnik medijskog sektora u premijerovoj Radnoj grupi zaduženoj za izradu Strategije, napomenuo je da ovakav zaključak proističe iz obaveze Srbije da primeni od početka naredne godine odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) o evropskim standardima zaštite medijske konkurencije i kontrole državne pomoći medijima. “To znači da bi država od početka naredne godine morala da prestane sa direktnim finansiranjem bilo kakve medijske proizvodnje”, precizirao je Sekulić dodajući da to podrazumeva prelazak na sistem projektnog finansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu, preko konkursa koji bi svim akterima na medijskoj sceni bili dostupni pod ravnopravnim uslovima. Od sedam amandmana, koje je na završni Predlog teksta Strategije podneo medijski sektor, Radna grupa je prihvatila šest, koji se odnose na vlasništvo u medijima, povlačenje države iz vlasništva u medijima, transparentnost medijskog vlasništva, položaj Tanjuga, na medije čiji su osnivači Nacionalni saveti nacionalnih manjina i na Akcioni plan za sprovođenje Strategije. Nije, međutim, prihvaćen amandman koji se odnosi na formiranje šest regionalnih Javnih servisa u Srbiji, na šta predstavnici medijskih i novinarskih udruženja imaju najviše primedbi. To je i razlog zašto medijski sektor Strategiju, sa usvojenim amandmanima, smatra u osnovi prihvatljivom, sem u delu o regionalnim javnim servisima, za koji traži da se briše iz ovog dokumenta. “Osnovni zahtev Nezavisnog udruženja novinara Srbije jeste da država od 1. januara prestane da bude akter na medijskom tržištu”, poručio je predsednik NUNS Vukašin Obradović. “Pitanje privatizacije medija i povlačenja države je proces koji zahteva vreme i koji će se odvijati kroz donošenje zakona, ali u ovom trenutku, kroz primenu zakona o kontroli državne pomoći, država je dužna da obezbedi iste uslove za sve aktere na tržištu”, rekao je Obradović. Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković smatra da "cela igranka" sa regionalnim javnim servisima deluje prilično neozbiljno. Očekujem, upozorio je Mirković, da će uskoro neko reći da nisu dovoljni ni regionalni, već da treba formirati I lokalne javne servise. “Uspeli smo da ubedimo državu da treba da se povuče iz vlasništva nad medijima, ali su oni, s druge strane, ostali pri stavu da treba da imaju još šest regionalnih servisa”, ocenio je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić. Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović smatra da je prava medijska strategija vlasti da kontroliše medije, tako što ih korumpira, na šta u nedavnom izveštaju ukazuje i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać. (Izvori: Newsletter NUNS, Fonet)
EVROPSKA KOMISIJA UPOZNATA S MEDIJSKOM STRATEGIJOM
 |
Štefan File |
"Primili smo k znanju usvajanje medijske strategije, koja je bila predmet javne rasprave", navedeno je u saopštenju iz kabineta evropskog komesara za proširenje Štefana Filea koje je dostavljeno državnoj novinskoj agenciji Tanjug . U saopštenju je ocenjeno da "strategija postavlja dobru polaznu osnovu za rešavanje brojnih nedostataka u medijskom sektoru". "Pažljivo ćemo pratiti njenu primenu i zakonsku regulativu, koje moraju biti u skladu sa standardima EU", poručeno je iz Fileovog kabineta.
Država ne može biti vlasnik javnih glasila, navodi se u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine, koja je objavljena na sajtu Vlade Srbije. "Osnivač javnih glasila ne može biti, ni neposredno, ni posredno, država, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda", piše u medijskoj strategiji. U Strategiji, usvojenoj na telefonskoj sednici, navedeno je da država zbog osiguravanja javnog interesa na području javnog informisanja može biti osnivač nacionalnih, pokrajinskih i regionalnih javnih radiotelevizijskih servisa. Država može biti osnivač javnog glasila, na srpskom jeziku, za potrebe stanovništva Kosova i Metohije, kao i specifičnih glasila koja su u funkciji bližeg informisanja i upoznavanja građana sa radom državnih organa i javnih preduzeća (internet portal, skupštinski kanal, službeni glasnik i bilteni). Nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih glasila na jeziku nacionalne manjine za koju su osnovani. U rokovima predviđenim Strategijom, povlačenje države iz vlasništva podrazumeva vlasničku transformaciju privatizacijom svih javnih glasila u kojima je država većinski ili manjinski vlasnik, i/ili konverzijom državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije, kao i na drugi način u skladu sa zakonom. Do izlaska države iz vlasništva u medijima, u rokovima predviđenim Strategijom, ti mediji su dužni da postupaju u skladu sa javnim interesom, uz potpunu uređivačku nezavisnost. Prema Medijskoj strategiji, podaci o vlasništvu u javnim glasilima su javni. "Mora se znati stvarni vlasnik pravnog lica koje je osnivač javnog glasila i poreklo kapitala uloženog u javna glasila". (Izvori: Beta, Tanjug)
NOVINE U SRBIJI NESTAĆE DO 2034. GODINE?
Štampana izdanja novina u Srbiji "izumreće" će do 2034. godine, predviđa Future Exploration Network, dok će prve nestati u SAD već 2017. godine, objavljeno je 4. Oktobra. Frensis Gari, generalni direktor Međunarodne organizacije za intelektualno vlasništvo, izjavio je da će tradicionalna štampana izdanja iščeznuti u svetu do 2040., a zameniće ih elektronska izdanja. Inače, prema izveštaju oditorske kuće ”ABC Srbija”, u našoj zemlji padaju tiraži dnevnih listova.
Naša zemlja se nalazi u grupi sa Saudijskom Arabijom. U Velikoj Britaniji poslednja štampana izdanja bila bi prodata 2019. godine. Stručnjaci upozoravaju kako se i knjige nalaze u velikoj opasnosti od 'izumiranja'. Naime, iz godine u godinu prodaje se sve manje knjiga, a povećava se broj elektronskih izdanja. U Srbiji su, na primer, prema ”ABC Srbija”, u prvih osam meseci ove godine Večernje Novosti imale tiraž manji za 3,83 odsto nego u istom periodu 2010. Blic je uknjižio pad od 8,79, a Press od 5,28 procenata, Pravda štampa 30,36 odsto primeraka manje, Kurir 15,54 odsto manje, a Politiku 5,14 odsto manje. (Izvor: Večernje novosti)
IZVEŠTAJ SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE
 |
Savet za borbu protiv korupcije |
Izdvajanje državnih institucija u Srbiji za oglašavanje u medijima na godišnjem nivou, na uzorku od 50 najznačajnijih institucija od kojih je Savet za borbu protiv korupcije prikupio podatke, nije manje od 15 miliona evra. Kada se tome dodaju i sredstva koja se zvanično izdvajaju za rad medija, dolazi se do iznosa od čak 40 miliona evra za medije iz državnih izvora, što znači da medijima od državnih institucija dolazi četvrtina ukupnih prihoda od oglašavanja, navodi se u izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije.
Savet ocenjuje da „vlast tako dobija značajan prostor za ostvarivanje finansijskog uticaja na medije, čime se, ujedno, ostvaruje i uticaj na uređivačku politiku“, kao i da se o ovim institucijama retko mogu uočiti kritički sadržaji u medijima. Prema navodima iz izveštaja, najviše sredstava medijima je plasirano upravo kroz različite vrste kampanja, koje najčešće nisu imale humanitarni karakter, kako to predviđa Zakon o oglašavanju, već su za cilj imala promociju rada i aktivnosti ministarstava. U izveštaju je istaknuto da su najskuplje kampanje u proteklom periodu bile „Očistimo Srbiju“ Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, promocija startap kredita Ministarstva ekonomije, zatim kampanja „Kosovo je Srbija“ I kampanja za vakcinaciju protiv gripa A H1N1 i kampanja za odvikavanje od pušenja. Prema dokumentima dostavljenim Savetu za borbu protiv korupcije, najveća finansijska sredstva za medije izdvaja preduzeće Telekom Srbija, za koje se može pretpostaviti da je neophodno da oglašava usluge mobilne telefonije. Međutim, odmah iza tog preduzeća se nalazi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, pa Agencija za privatizaciju, potom Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, Institut za zdravlje Batut, Poreska uprava, Nacionalna služba za zapošljavanje, Ministarstvo rada i socijalne politike, EPS, Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi. „Nasuprot osnovnom obliku oglašavanja koji predviđa Zakon o oglašavanju, mediji su od državnih organa prihodovali i na osnovu specijalizovanih usluga informisanja, usluga informisanja po ugovoru, pretplata na usluge i servise, subvencija u kulturi, izdvajanja sredstava iz fondova namenjenih civilnom sektoru za realizaciju projekata, pa čak i za usluge istraživanja“, napominje se u izveštaju. Telekom Srbija, dodaje se, svake godine na marketing potroši oko 30 miliona evra, dok je analizom utvrđeno da se direktno na rad medija potroši ne manje od 10 miliona evra. Odmah iza Telekoma je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, koje godišnje potroši ne manje od 1,5 miliona evra na promocije, a da, kako ocenjuje Savet, pri tom nema potrebu da reklamira svoje proizvode. „Agencija za privatizaciju je na trećem mestu sa godišnjom potrošnjom od oko 62 miliona dinara, pa možda zbog toga većina medija počinje da informiše javnost o problemima u privatizaciji, tek kada se neka privatizacija zvanično poništi. Najveća sredstava Agencija troši na štampane medije. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sledi Agenciju sa godišnjim izdvajanjima ne manjim od 60 miliona dinara, što takođe može da bude razlog što o radu tog Ministarstva gotovo da nema kritičkih sadržaja u medijima“, istaknuto je u izveštaju. Interesantno je i da se istraživanje medijske dokumentacije Ebart iz 2009, koje je obuhvatilo listu najzastupljenijih političara u medijima, delimično poklopilo sa listom državnih institucija koje izdvajaju najviše novca za medije, ili onih koje imaju iz budžeta plaćene agencije za odnose sa medijima. Najveći broj novinskih tekstova i priloga bio je posvećen radu političara koji su iz svojih budžeta izdvajali najviše sredstava za medije, pa su se u njima najviše pojavljivali Mlađan Dinkić, Ivica Dačić, Tomica Milosavljević, Rasim Ljajić, Slobodan Milosavljević, Nebojša Bradić. Izdvajanje državnih organa za medije: Telekom Srbija 10 miliona evra godišnje, Ministarstvo životne sred. i prostornog planiranja 1,5 milion evra godišnje, Agencija za privatizaciju oko 62 miliona dinara, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 60 miliona dinara, Ministarstvo zdravlja oko 35 miliona dinara, Ministarstvo poljoprivrede 30 miliona dinara (2009), Ministarstvo rada i soc. politike 28,3 mil. dinara (2008), 16,56 mil. dinara (2009), Ministarstvo za Kosovo i Metohiju 21,42 miliona dinara (2008), Ministarstvo unutrašnjih poslova 14 mil. dinara (2008), 8,89 mil. dinara (2009), Poreska uprava 21,62 mil. dinara (2008), 23,48 mil. dinara (2009), Nacionalna služba za zapošljavanje oko 17 miliona dinara, Elektroprivreda Srbije 14,63 miliona dinara (2008.-2010). (Izvor: Danas)
TELEVIZIJSKI PROGRAMI NEPRILAGOĐENI DECI
Televizijski programi uglavnom nisu prilagođeni deci zbog čega je važno da se emisije namenjene starijima od 18 godina emituju isključivo posle ponoći, a ostali sadržaji pažljivo označavaju brojem, kako bi se znao uzrast publike kojoj su namenjeni, poručeno je 5. oktobra sa diskusije o medijskim zakonima i zaštita dece i maloletnika. Regulatorno telo nije dužno da klasifikuje svaki program posebno, već emiteri to samostalno rade. Tu nastaje problem, jer se sadržaji sa scenama nasilja, psovkama, govorom mržnje, obeležavaju brojem 16 da se ne bi emitovali posle ponoći.
Po rečima Gorana Pekovića, člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije poseban problem predstavljaju rialiti programi, koji su se svojevremeno emitovali danju, u najgledanijim terminima, a u kojima su se mogle videti psovke i neprimereno ponašanje. RRA je zbog toga, podsetio je Peković, u aprilu ove godine donela odluku da se takvi sadržaji emituju samo posle ponoći, kao i da se rialiti programi ne puštaju u realnom vremenu, odnosno da se emituju tek kada prođu uredničku kontrolu. Govoreći o dečijem programu, on je istakao da Zakon o radiodifuziji nije regulisao koliko emiteri treba da imaju takvih sadržaja, zbog čega su emisije za decu na televiziji i zastupljene „u promilima”. Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić naveo je da se pravila prikazivanja najmlađih u medijima uglavnom poštuju, ali da su modeli i uzori koje mediji nude deci loši, jer se „načinom na koji se prezentuju osobe sa estrade i njihov privatni život, signalizira mališanima kako treba da se ponašaju”. Janjić smatra da bi u osnovne i srednje škole trebalo uvesti predmet „Medijska pismenost”. (Izvor: Politika)
DOZVOLE RRA KABLOVSKIM EMITERIMA
Savet Republičke radio difuzne agencije (RRA) odlučio je da izda prvih 12 dozvola za emitovanje programa kablovskim emiterima. T ime je počela završna faza regulisanja radio difuzije u oblasti satelitske i kablovske distribucije programa. Podneti su zahtevi za 151 emitera koji emituju program putem kablovske infrastrukture ili satelita, ali nije navedeno kojim emiterima je izdato tih 12 dozvola. "RRA planirala je da do kraja 2011. godine u potpunosti završi postupak izdavanja dozvola emiterima koji televizijski ili radijski program emituju putem kabla", navodi se u saopštenju. (Izvor: Beta)
PRIMAT NACIONALNIH TELEVIZIJA U SRBIJI
Za razliku od zapadnih zemalja, programi kablovskih televizijskih stanica u Srbiji još se ne mogu meriti po gledanosti sa emiterima sa nacionalnim frekvencijama, koje imaju više od tri četvrtine - skoro 77 odsto udela u ukupnoj gledanosti, istakao je 5. oktobra Darko Broćić, izvršni direktor agencije za merenje gledanosti AGB Nilsen. Prema podacima te agencije, svi kablovski kanali trenutno imaju ukupno između osam i devet odsto udela u gledanosti.
Broćić je ocenio da još dugo kablovski programi neće moći da se porede po ovom pitanju sa nacionalnim emiterima, ali da će se polako osipati nacionalne televizije, kao i da će kablovske stanice postepeno uzimati deo po deo. U Srbiji poslednjih osam godina raste broj korisnika kablovske televizije: od 2003., kada je bilo između 16 i 17 odsto korisnika kabla, do danas je taj broj dostigao 42 odsto. Više od milion domaćinstava u Srbiji ima kablovsku televiziju. Rast i broj korisnika digitala, kao što su IPTV, Digital kejbl, DTH, DTT, kojih je trenutno oko deset odsto. Po Broćićevim rečima, više od 50 odsto građana Srbije - 1,3 miliona, ima mogućnost prijema većeg broja kanala, bilo da je reč o kablovskoj, satelitskoj televiziji ili IPTV-u. Podaci AGB Nilsena pokazuju da ovu mogućnost najviše imaju stanovnici gradskih naselja (67,2 odsto), dok je korisnika ovih usluga u prigradskim i seoskim naseljima 26 odsto. Što se tiče regija, mogućnost prijema većeg broja kanala najviše imaju domaćinstva u centru Beograda - njih 83 odsto, kao i u severnoj Vojvodini gde taj procenat iznosi više od 55 odsto. S druge strane, najmanje korisnika kablovske i satelitske televizije ima u istočnom delu zemlje. Broćić je izneo i podatke o deset najgledanijih TV kanala u Srbiji, koji pokazuju da su tri najgledanija RTS, Pink i Prva. Osim nacionalnih emitera, na listi najgledanijih pojavljuju se RTV Studio B, Prvi kanal Radio-televizije Vojvodine i TV Ultra. Dečija televizija Ultra je, inače, i najgledanija kablovska stanica koja ima nešto više od jedan odsto udela u gledanosti, dok sve ostale imaju manje od jedan odsto. (Izvor: Danas)
KASNI DIGITALNA TELEVIZIJA
Digitalnu televiziju nećemo dobiti na vreme, kao ni probni digitalni signal. Rok za digitalizaciju televizije u Srbiji prvobitno je bio 4. april 2012. godine. pa je odložen za početak 2013. godine. Moglo se čuti da radovi kasne, pa i početak emitovanja digitalnog TV signala. Sada se, međutim, kao razlog za odlaganje navode parlamentarni izbori, jer "ne bi bilo zgodno da baš tada ljudi ostanu bez digitalnog signala“.
Da su izbori razlog odlaganja, izjavila je i Jasna Matić, državni sekretar za digitalnu agendu, a i Vladimir Homan, direktor JP "Emisiona tehnika i veze", koji je nosilac celog posla. Kasni i eksperimentalno emitovanje digitalnog programa, koje je prvo trebalo da počne sredinom ove godine, pa od septembra, a prema poslednjim Homanovim navodima, još se čeka da iz inostranstva stigne oprema za repetitore, potrebna za start digitalne televizije. Probna mreža treba da bude puštena na 15 lokacija u Srbiji, ali neće biti emitovana punom snagom, da ne bi "nadjačavala" postojeće analogne mreže kojima primamo TV signal u našim domovima. Da bi počelo emitovanje, mora se sačekati i popravka još 12 predajnika oštećenih u NATO bombardovanju 1999. Stručnjaci procenjuju da je za završetak procesa digitalizacije potrebno oko 70 miliona evra. Trošak će imati i građani, i to uglavnom oni najsiromašniji. Jer domaćinstva koja TV signal već primaju putem kablovskih operatera ili satelita neće morati da kupuju dekodere i prelaze na digitalnu televiziju. Kraj analognog emitovanja programa koštaće najviše upravo one koji žive u selima ili imaju samo zemaljsku antenu. Država je prvobitno najavila pomoć najsiromašnijima pri kupovini dekodera, tako što je obećala subvencije za oko 300.000 porodica. (Izvor: Večernje Novosti)
U ŠAPCU NAPADNUT NOVINAR KOVAČ
 |
Šabac |
U centru Šapca, ispred Uprave za javna plaćanja, udaren je novinar Hanibal Kovač, objavljeno je 5. oktobra. Po rečima Sanje Bečejić, dopisnice Blic, koja je bila očevidac i uspela da fotografiše napadača, nepoznati mladić unosio se u lice Kovaču, besno se obraćao i udario ga nogom, da bi zatim ušao u džip marke „tojota“ bez registarskih tablica i odvezao se. Kovač je rekao da mu je napadač pretio smrću i da mu je pomenuo ime i prezime biznismena o čijoj firmi je bilo reči u nekoliko tekstova o navodnim malverzacijama u šabačkoj bolnici.
On je napad i pretnje prijavio policiji i UNS očekuje da napadač koji je fotografisan bude brzo otkriven i procesuiran. (Izvor: B92)
PRETNJE ZBOG „KOLUBARE“ NOVINARU IZ VRANJA
 |
Vranje |
Novinar iz Vranja Vojkan Ristić dobio je pretnje od jednog člana gradskog odbora Demokratske stranke Srbije zbog teksta na portalu www.vranjepres.info čiji je urednik, objavljeno je 5. Oktobra. On je objavio je tekst u kome se govori o "nezvaničnim saznanjima da se u sklopu istrage o aferi Kolubara vode predistražne radnje i protiv nekih funkcionera odbora DSS u Vranju", bez navođenja imena. Ristić je rekao da ga je "tokom popodneva na službeni telefon pozvao jedan od visokih funkcionera DSS u Vranju i upozorio ga da on nije nadležan da se bavi slučajem Kolubara".
"Taj funkcioner, koga poznajem, optužio me je da u aktuelnoj situaciji hapšenja rukovodilaca rudarskog kombinata Kolubara direktno radim za G17 plus, DS i SPS, zapretio mi da tako neće moći i da ćutim", kazao je Ristić. On je naveo da će o ovom slučaju obavestiti policiju, oba novinarska udruženja i kancelariju OEBS-a u Srbiji. (Izvor: Beta)
PREDSEDNIK UO RTV BORIS LABUDOVIĆ PODNEO OSTAVKU
 |
Boris Labudović |
Predsednik UO RTV Boris Labudović podneo je ostavku na to mesto, a odbor je za novu predsednicu izabrao Vanju Barišić Joković. Labudović je u obrazloženju naveo da je predstojeća izmena Statuta RTV-a radi usklađivanja ovog akta sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina za njega neprihvatljiva.
Isti zakonodavac Zakonom o radiodifuziji propisuje nezavisnost i samostalnost u radu Radiodifuzne ustanove Vojvodine, a Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina - to praktično poništava.
Ukoliko bi se zakon striktno poštovao, UO i menadžment RUV ne bi birao čak 16 od 21 odgovornog urednika, ističe Labudović. On zbog toga pita kako da generalni direktor i glavni i odgovorni urednici Radio televizije Vojvodine odgovaraju za uređivačku politiku, ako im tri četvrtine odgovornih urednika postavljaju Nacionalni saveti. U obrazloženju ostavke, Labudović ističe da sukob dva zakona u domenu upravljanja odgovornim poslovima u medijskom javnom servisu može imati loše posledice po nezavisnost i samostalnost, kao i po uređivačke kriterijume RUV RTV, te da u tome ne želi da učestvuje. Nacionalni savet Mađara, komentarišući ostavku, optužio je Labudovića da je ponudio „skandalozno” objašnjenje. „I ova predstava deo je dobro poznate tradicionalne srbijanske pozorišne igre u kojoj manjinska prava ne smetaju nikom sve dok ih ne treba sprovesti, a čim želimo da ih koristimo, onda se već okreće sreća”, navodi se u saopštenju Nacionalnog saveta Mađara. Ta institucija optužila je Labudovića da uporno ćuti o tome da RTV godinu i po dana odbija da uskladi sopstveni statut sa Zakonom o nacionalnim savetima. Labudović je u odgovoru Savetu naveo da njegova ostavka brani prava i principe slobode medija koje poštuju svi valjani novinari – srpski, mađarski, slovački ili rumunski. “Zato mi je žao što instituciju koja je zamišljena da bude ogledalo jedne ugledne nacionalne zajednice upotrebljavate u stranačke svrhe“, ocenio je Labudović. On je izrazio sumnju da pojedinci iz Nacionalnog saveta Mađara nisu razumeli suštinu obrazloženja njegove ostavke, jer je jasno i glasno naveo da ne pristaje da odgovorne urednike programa na nezavisnom javnom servisu bira neko drugi, pa ni nacionalni saveti. Labudović je pozvao Nacionalni savet da javnosti odgovori zašto je Udruženje mađarskih novinara Vojvodine kritikovalo Nacrt medijske strategije koji je pripremio Nacionalni savet, zašto je list „Mađar so“ nedavno kritikovao taj Savet i šta su bili glavni razlozi za smenu urednika tog lista Čabe Presburgera i urednika RTV Panon Rudolfa Mihoka. (Izvori: Dnevnik, Autonomija)
VLASNIK TV PIROT TRAŽI RASKID PRIVATIZACIJE
 |
Pirot |
Većinski vlasnik regionalne TV Pirot Milorad Pejić zatražio je od Agencije za privatizaciju raskid ugovora posle četiri godine od kupovine ove stanice. Kao razlog naveo je da je televizija u teškoj finansijskoj krizi i da ne bi otpustio trećinu zaposlenih. Račun televizije je blokiran, ostala su dugovanja za struju i druge dažbine, a radnici nisu primili dve, odnosno tri plate. Zaposleni u televiziji koja postoji 12 godina zabrinuti su za njenu budućnost i svoja radna mesta. U TV Pirot zaposleno je 14 radnika i dva rade po ugovor.
TV Pirot prodata je na aukciji početkom novembra 2007. godine. Milorad Pejić iz Pirota, vlasnik preduzeća “Jupiter”, kupio ju je za 4,1 milion dinara. Minimum investicija iznosio je 4.970.000 dinara. Pejić tvrdi da je ispunio sve obaveze investiranja i da mu je to Agencija priznala 2009. godine. „Od pet rata platio sam četiri. Ostala je još jedna rata u iznosu od 8.000 evra koja treba da se plati u novembru ove godine“, kaže Pejić. Direktor Sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju Dušan Belanović kaže, međutim, da kupac TV Pirot ima problema sa ispunjavanjem obaveza iz kupoprodajnog ugovora. „U okruženju u kojem slabo radi privreda, televizija ne može da radi. Imamo razumevanje lokalne samouprave u Pirotu koja je ove godine izdvojila 4,1 milion dinara za rad TV Pirot. Babušnica daje 50.000, a Dimitrovgrad 15.000 dinara mesečno za hronike opština. Znao sam da TV kao medij ne donosi neki veliki profit, ali je pre četiri godine i privredna situacija bila sasvim drugačija“, kaže Pejić. (Izvor: Blic)
VELIMIR ILIĆ OPET NIJE DOŠAO NA SUĐENJE
 |
Velimir Ilić (Foto: FONET) |
Ročište po tužbi koju je novinar Vladimir Ješić podneo 2003. godine protiv predsednika Nove Srbije Velimira Ilića 5. oktobra je ponovo odloženo pred Osnovnim sudom u Novom Sadu. Ješić je Ilića tužio jer ga je ovaj političar na snimanju intervjua za novosadsku televiziju „Apolo„ 2003. godine šutnuo i pokušao fizički da na njega nasrne. Ročište je odloženo pošto su pravni zastupnici Velimira Ilića tražili izuzeće postupajućeg sudije. Ilić se ni ovog puta, kao ni na svim prethodnim ročištima, nije pojavio u sudnici.
Ješićevi pravni zastupnici zahtevali su da se spor konačno privede kraju. Oni su novinarima kazali da je pravosuđe omogućilo Iliću da uloži žalbu na presudu tri godine pošto je Opštinski sud u Novom Sadu 2006. godine pravosnažno presudio da Ilić Ješiću treba da isplati oko 9,5 miliona dinara odštete. Izrazili su čuđenje kako je Ilićeva žalba iz 2009. godine mogla da bude usvojena, jer su svi žalbeni rokovi istekli. Vladimir Ješić je rekao da ovaj slučaj govori o tome da je očigledno da u Srbiji važe dvostruki standardi - za političare i za obične građane. Podsetio je da je nasilnik koji je Ilića napao prošle godine na ulici u Beogradu vrlo brzo uhapšen i potom osuđen na dve godine zatvora. (Izvor: Dnevnik)
BBC OTPUŠTA JOŠ 2.000 ZAPOSLENIH
BBC je objavio novi plan štednje kojim je pored ostalog predviđeno ukidanje 2.000 radnih mesta do 2017. godine. Plan koji je izneo generalni direktor BBC-ja Mark Tompson predviđa smanjenje troškova od oko 777 miliona evra na godišnjem nivou. "Najradikalnije promene u istoriji" kompanije direktna su posledica zamrzavanja cene obavezne pretplate u narednih šest godina, što je odluka koju je prošle godine donela britanska vlada u okviru mera štednje.
Planom nazvanim "prioritet kvalitetu" nije, međutim, predviđeno ukidanje nijedne radio ni televizijske stanice. Kako se navodi, budžet za sport, pored ostalog, biće smanjen za 15 odsto, a britanski javni servis najavio je ranije da ove sezone neće prenositi sve trke Formule 1. Mere štednje su se već početkom godine odrazile na redakcije Interneta, kao i na Svetski servis, prestižni radiofonski servis namenjen inostranstvu, kada je među pet redakcija koje su zatvorene, ugašena i srpska redakcija BBC-ja nakon više od 70 godina postojanja. BBC je najveći audio vizuelni javni servis na svetu. Zapošljava 22.899 ljudi i pokriva osam nacionalnih TV stanica, 54 radio-stanice, poseduje jedan od najposećenijih sajtova u Evropi i svetski servis na 32 jezika namenjen publici od oko 150 miliona slušalaca.(Izvor: Tanjug)
INTERNET ODUZIMA ANONIMNOST
Korisnici Interneta znatno su manje anonimni nego što to misle, pokazuju rezultati novog istraživanja, objavljeno je 12. oktobra. To je ukazalo na potrebu uvođenja pravila koja bi zabranila praćenje po svetskoj mreži. Više od polovine od 185 najčešće posećivanih sajtova na Internetu razmenjuju korisnička imena ili identifikacione podatke sa drugim sajtovima, utvrdila je Laboratorija za kompjutersku bezbednost sa Univerziteta Stenford. Gugl, Fejsbuk, Komskor, Kvantkast spadaju među sajtove koji primaju najviše korisničkih imena i identifikacionih podataka.
Predsednik američke Federalne trgovinske komisije Džon Lajbovic kaže da će studija pomoći u naporima da se zaštiti privatnost korisnika na Internetu i da se spreči sakupljanje ličnih podataka u svrhu reklamiranja. Komisija je prošle godine predložila da se na Internetu uvede opcija "ne prati me", koja bi ograničila mogućnost da reklamne kompanije sakupljaju informacije o korisnicima. Lajbovic kaže da je osmislio sistem koji bi korisnici lako koristili, a kompanije morale da poštuju. Džonatan Mejer, autor istraživanja, napomenuo je da 61 odsto veb sajtova koje je analizirao dele podatke o svojim korisnicima sa drugim lokacijama na Internetu. "U mnogim slučajevima programeri ne razmišljaju o privatnosti. Životna činjenica je da će informacije uvek procuriti trećoj strani. Mislim da moramo da shvatimo da Internet tako funkcioniše", izjavio je on. Lajbovic je pozdravio odluku Majkrosofta, Mozile i Epla da dodaju opciju "ne prati me" svojim čitačima Interneta i izrazio nadu da će Gugl uskoro učiniti isto. Istraživanjem je utvrđeno da će, ako se korisnik prijavi na sajt medijske kuće NBC, njegova adresa elektronske pošte biti podeljena sa još sedam kompanija, a ima primera gde se adresa deli sa još 13 firmi. (Izvor: Blic)
MAJKROSOFT RAZMATRA KUPOVINU YAHOO-a
Softverski gigant Majkrosoft razmatra mogućnost da uputi ponudu za kupovinu internet platforme Yahoo, pošto je bezuspešno pokušao da je preuzme 2008. godine, saopšteno je 6. oktobra. Majkrosoft bi mogao da potraži partnera za pokušaj preuzimanja Yahoo-a, ali nije imenovana nijedna kompanija. Visoki zvaničnik iz uprave Majkrosofta rekao je da još nije doneta konačna odluka, jer unutar firme postoje neslaganja u vezi sa pokušajem preuzimanja Yahoo-a.
Tržišna vrednost Yahoo-a je oko 18 milijardi dolara, a kompanija trenutno sređuje svoje finansijske knjige da bi ih predočila potencijalnim kupcima, rekli su izvori koji nisu željeli da budu imenovani. (Izvor: Blic)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
INTERNACIONALNI FESTIVAL REPORTAŽE U APATINU
Smotra najboljih godišnjih radova svih medija, 16. Internacionalni festival Interfer 2011. Biće održan od 21. do 24. oktobra u banji „Junaković“, u Apatinu koji ove godine obeležava hiljadugodišnjicu nastanka. Festival okuplja najbolje srpske novinare, kao i reportere iz celog sveta. Takmičarske kategorije su: televizijska, radio, novinska reportaža, fotoreportaža i komercijalna reportaža. Konkurs je otvoren do 10. oktobra. Prijave propozicije, pravilnik i sve informacije na sajtu www.interfer.rs, obaveštenja na telefon 063/62-81-71.
Konkurs je otvoren za sve autore, novinare reportere, medijske stvaraoce, TV i video produkcije, radijske, novinske i druge medijske kuće, sva fizička i pravna lice. I ove godine biće dodeljena nagrada za životno delo, kao i specijalne nagrade za doprinos reportaži, plakete i priznanja za najbolje radove. Posredstvom interneta publika će moći da glasa za najbolje radove. (Izvor: Newsletter NUNS)
GODIŠNJA NAGRADA UNICEF-a ZA MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O DECI I DEČIJIM PRAVIMA
Kancelarija UNICEF-a u Srbiji oglašava konkurs za godišnju nagradu za medijsko izveštavanje o deci i dečijim pravima, sa fokusom na promovisanje socijalne inkluzije ugrožene dece u Srbiji. Rok za prijavljivanje radova je 5. novembar. Nagrade će biti dodeljene za najbolji prilog objavljen na televiziji, radiju i u štampanim medijima na teritoriji Republike Srbije od 1. januara do 1. novembra 2011. godine. Kontakt osoba: Mila Gavrilović, tel. 063/408-122, gavrilovic@mc.rs. Prijave na: Medija centar, Terazije 3/I, 11000 Beograd, sa naznakom „Za UNICEF konkurs“.
Nagrade će biti dodeljene 21. novembra. Cilj je podsticanje kvalitetnog i etičkog izveštavanja u štampanim i elektronskim medijima na temu dece i dečijih prava u Srbiji. (Izvor: NUNS)
PETI KONKURS ZA VIRTUS NAGRADU
Konkurs za VIRTUS nagradu za korporativnu filantropiju otvara se 6. septembra. Rok za prijem prijava je 7. oktobar. Balkanski fond za lokalne inicijative, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i u partnerstvu sa Institutom za održive zajednice (ISC), dodeljuje nagradu peti put uzastopno. Nagrada je namenjena kompanijama i preduzećima koja su na najdelotvorniji način doprinela opštem dobru pružajući materijalnu ili drugu vrstu podrške neprofitnim akcijama ili organizacijama civilnog društva. Dodatne informacije, detaljni uslovi konkursa i prijavni formulari na sajtu www.bcif.org/virtus.
Konkurs je otvoren za sve domaće i strane kompanije, korporacije, javna i državna preduzeća, mala i srednja preduzeća, medijske kuće, kao i korporativne fondove i fondacije, sa izuzetkom neprofitnih organizacija, javnih ustanova i organa uprave. Kandidate za nagrade mogu da predlože svi zainteresovani građani, pojedinci, neprofitne organizacije, mediji, PR i marketinške agencije, a i same kompanije i preduzeća mogu da prijave svoje programe. Nagrade će biti dodeljene u četiri kategorije: za doprinos na nacionalnom nivou, za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, za malo i srednje preduzeće, za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora.Pored ovih nagrada, biće dodeljena i tri posebna priznanja. Ceremonija proglašenja dobitnika će biti održana u Beogradu, početkom decembra. (Izvor: Newsletter NUNS)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
Rekreativac.com novi portal (http://www.rekreativac.com) traži saradnike za rad na popuni sadržaja.
Kontakt i prijave na: info@rekreativac.com.
Rok: 30. oktobar.
Stručna sprema: nedefinisano.
Lokacija: područje cele Srbije.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Vlado Mareš l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.