KROV
Medijska strategija je došla kao privremeni krov koji prokišnjava na kući bez nosećih zidova i sa oskudnim enterijerom. Da mnoge stvari manjkaju na našoj medijskoj sceni, koju bi ta strategija trebalo da pokrije, pokazuje i konflikt RTS i RATEL-a s jedne, i novinarskih udruženja, s druge strane, oko predloga za otpis duga. Finansiranje javnog servisa iz budžeta uslovljeno je nizom kriterijuma koji, međutim, nisu ispunjeni. Direktor RTS tvrdi da bi država trebalo da odrekne dela prihoda od ove kuće. Između te dve vatre je crna rupa koju sama strategija ne može da zapuši.
Z.Č.
MEDIJSKA STRATEGIJA NE KORISTI MEDIJIMA
 |
Miroljub Radojković |
Medijski stručnjaci kritikovali su 9. novembra medijsku strategiju Vlade Srbije, a pre svega sporno vlasništvo države u medijima. Zbirno mišljenje je da je strategija neka vrsta političko-ekspertsko-interesnog minimuma saglasnosti i da neće bitno poboljšati položaj medija u državi. Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miroljub Radojković je, na predstavljanju programskog, strukturalnog i ekonomskog trenda medija u Srbiji od jula do novembra 2011. godine, ocenio da je promašaj strategije to što predviđa da se krug medija koji se neće privatizovati proširi na medije nacionalnih manjina i regionalne servise.
“Strah da će da će prepuštanje medija savetima nacionalnih manjina dovesti do njihove kontrole od političkih partija koje su dominantne u tim telima je opravdan. Drugi veliki promašaj strategije je ideja o formiranju regionalnih javnih servisa u šest gradova. Biće oštre političke i predizborne borbe o tome gde će to biti”, ocenio je Radojković. On je podsetio na to da je Ministarstvo kulture raspisalo konkurs za dodeljivanje finansijske pomoći domaćim medijima koji proizvedu sadržaje od „javnog interesa”, manjinskim i onima u regionu koji rade na srpskom jeziku.
”Tek kada se konkurs završi, videćemo da li je to „projektno finansiranje„ ili još jedna predizborna šargarepa radi privlačenja medijskih simpatija na stranu vlasti”, ocenio je on. Glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić je ocenio da je slabo mesto strategije vlasnička uloga države, odnosno odeljak koji predviđa da će se država povući iz vlasništva u medijima, osim u onima za koje zakonom bude određeno da u njima država ima vlasnički udeo. “Ne vidim nijednu političku opciju koja bi se odrekla uticaja na javnost”, naveo je Vlajić. (Izvor: Dnevnik)
l THE MEDIA STRATEGY DOES NOT BENEFIT THE MEDIA l TV ALJAZEERA BALKANS BEGAN BROADCASTING PROGRAM l PRESS MEDIA SUMMIT IN BELGRADE l APPEAL TO THE PRESS COUNCIL BETTER THAN COURT ACTION l TIJANIC: PUBLIC SERVICE WILL NOT SURVIVE l SABIC FOR OBLIGATION OF INTERNET PRESENTATIONS BY GOVERNMENT AUTHORITIES l ANNIVERSARY OF TANJUG AGENCY l HUNDREDTH ISSUE OF PAPER THE BELGRADE INSIGHT l ATTACKED JOURNALIST AND A CAMERAMAN OF RTV VOJVODINA l MEDIA MUST BE MORE CRITICAL OF EU POLICIES l INCREASED PENALTIES TO ATTACKERS ON JOURNALISTS OF VREME l JOURNALIST ASSOCIATIONS AGAINST THE RTS DEBT WRITE OFF l
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
MONITORING LOKALNIH MEDIJA PRED POČETAK IZBORNE KAMPANJE
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) sa velikom pažnjom će pratiti šta se dešava sa lokalnim medijima u periodu pre početka izborne kampanje, pošto postoje jasne indicije da pojedine političke stranke u ovom periodu vrše dodatni pritisak na ove medije i njihovu uređivačku politiku. Slučaj u Kuli, gde je zastupnik državnog kapitala u Informativno propagandnom centru Kula d.o.o. Đorđo Bojović smenjen bez valjanog obrazloženja, ukazuje na neodrživost ostanka države u medijima. Posebno zabrinjava činjenica da u ovom slučaju nije konsultovana redakcija.
Mnogi mediji u Srbiji su u teškoj situaciji, a posebno oni kojima je poništena privatizacije, kao što je slučaj sa IPC Kula. Oni se nalaze u svojevrsnom vakuumu, odnosno njima upravlja Agencija za privatizaciju, koja je i donela odluku o smeni. Nije jasno koji su mehanizmi i parametri na osnovu kojih Agencija donosi odluku o postavljanju zastupnika u ovim medijskim kućama. Zahtevamo da se u svim medijima, kojima upravlja država, posredno ili neposredno, na rukovodeća mesta biraju ljudi isključivo uz konsultacije sa članovima redakcije, kao što zahtevamo da država pod hitno počne proces povlačenja iz medijske sfere, kako je to predviđeno Medijskom strategijom, saopštili su NUNS I NDNV. (Izvor: NUNS)
KAZNITI NAPADAČE NA IZVEŠTAČE RTV VOJVODINE
Nezavisno udruženje novinara Srbije zahteva da istražni organi najhitnije ispitaju fizički napad na novinarsku ekipu Radio televizije Vojvodine i da se protiv napadača preduzmu zakonom propisane mere. Novinarka Rada Stajić i snimatelj Slobodan Gabrić, dopisnici pokrajinskog Javnog servisa RTV iz Subotice, napadnuti su u Bajmoku prilikom uzimanja izjava o nerasvetljenim ubistvima i otmicama u ovom mestu.
Na njih je nasrnuo Nikola Uzelac iz Bajmoka, od koga su pokušali da uzmu izjavu. Napadač je novinarku Radu Stajić grubo drmusao držeći je za vrat dok je snimatelju Gabriću pokušao da otme kameru. (Izvor: NUNS)
OSUDA POLITIČKIH PRITISAKA NA PORTAL PRESHEVA.COM
 |
Preševo |
Nezavisno udruženje novinara Srbije oštro je osudilo 10. novembra politički pritisak koji se vrši na informativni portal www.presheva.com i izrazilo punu solidarnost sa novinarima i urednicima ovog internet medija. Ponašanje Galipa Bećirija, predsednika Nacionalnog saveta Albanaca, svakako ne doprinosi slobodi izražavanja a još manje informisanju albanske nacionalne manjine i ostalih građana.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Galip Bećiri, pošto mu je redakcija www.presheva.com uputila nekoliko pitanja, u jednoj TV emisiji okarakterisao je ovaj portal kao „crnu ruku“ a novinare i urednike nazvao saradnicima BIA i UDBE. NUNS poziva Bećirija da umesto grubih kvalifikacija izrečenih na račun ovog portala, odgovori na postavljena pitanja i tako dokaže da Nacionalni savet Albanaca ne diskriminiše pojedine medije. NUNS ponovo upozorava na sve učestaliju praksu da se predstavnici manjinskih nacionalnih saveta sve češće ponašaju suprotno demokratskim uzusima i krše prava nezavisnih medija. (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
MEDIJSKA UDRUŽENJA PROTIV OTPISIVANJA DUGA RTS-u
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Udruženje novinara Srbije (UNS), i Lokal pres zatražili su 11. novembra od Vlade Republike Srbije da odbije predlog RTS-a i Ratela da se RTS-u otpiše dug za korišćenje radio frekvencija. Usvajanjem ovakvog zahteva, Vlada Republike Srbije prekršila, ne samo Zakon o radiodifuziji i Zakon o elektronskim komunikacijama kojima je obaveza plaćanja naknade ustanovljena, već bi pogazila i sopstvena opredeljenja iz tek usvojene Medijske strategije.
Republika Srbija se Strategijom obavezala da će podsticati razvoj medijskog tržišta i stvarati nediskriminatorne uslove za zdravu konkurenciju u medijskoj industriji i njen održivi razvoj. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će finansiranje Javnih servisa biti u skladu s propisima koji se odnose na kontrolu državne pomoći. Medijska i novinarska udruženja i asocijacije ukazuju da frekvencijski spektar, kao javno dobro, pripada građanima, a da su naknade za frekvencije javni prihod. Otpisivanje duga za korišćenje radio frekvencija, u konkretnom slučaju, za posledicu bi imalo umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim RTS stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na svoje konkurente, čime se narušava konkurencija na tržištu, te bi kao takav, u skladu sa odredbama Zakona o kontroli državne pomoći, upravo predstavljao zabranjenu državnu pomoć. Novinarska i medijska udruženja i asocijacije ističu da je Javni servis, Zakonom o radiodifuziji, već oslobođen naknade koju komercijalne radio i TV stanice plaćaju za pravo na emitovanje, te bi njegovo oslobađanje i naknada za frekvencije, dodatno diskriminisalo komercijalne stanice i kompromitovalo konkurenciju na medijskom tržištu. Medijska strategija predvidela je da finansiranje Javnog servisa na teret budžeta, zahteva ispunjenost čitavog niza kriterijuma, među kojima su i daleko jasnija definicija funkcije i obaveza Javnog servisa, nadzor nad ispunjavanjem takve funkcije i obaveza, finansijska kontrola poslovanja Javnog servisa i objavljivanje rezultata takve kontrole, srazmernost finansiranja obavezama koje se pred Javni servis stavljaju, kao i zabrana preplaćivanja Javnog servisa, pri čemu se nužno moraju uzeti u obzir i komercijalni prihodi koje on ostvaruje. Dodatni kriterijum koji Medijska strategija predviđa je i ponašanje RTS-a na tržištu, koje ne sme da narušava propise o zaštiti konkurencije. Nijedan od ovih kriterijuma iz tek usvojene Medijske strategije, u konkretnom slučaju, nije ispunjen. Novinarska i medijska udruženja i asocijacije posebno ukazuju da je i razlog koji Ratel i RTS navode za otpis duga za korišćenje radio frekvencija, navodna šteta koju RTS trpi usled izdvajanja emisione tehnike u zasebno Javno preduzeće, apsolutno neosnovan. Upravo suprotno, štetu su godinama trpeli država i njen budžet, iz razloga što RTS, posle usvajanja Zakona o radiodifuziji, nikada nije zaključio ugovor sa Republičkom direkcijom za imovinu, kojim bi regulisao korišćenje nepokretnosti i sredstava emisione infrastrukture u državnoj svojini. RTS, ne samo da je godinama, bez ugovora i bez naknade, koristio državnu emisionu infrastrukturu, već je istu i izdavao, a novac od zakupa se, umesto da ide u budžet države, kao vlasnika, zadržavao na računima Javnog servisa. Medijska i novinarska udruženja i asocijacije pozivaju Vladu Republike Srbije da, umesto što bi otpisivala jednoj medijskoj kući dugove i tako je dodatno favorizovala u odnosu na druge, što pre otpočne sa implementacijom rešenja predviđenih Medijskom strategijom, i to posebno onih koja se odnose na nov model projektnog finansiranja javnog interesa u medijskom sektoru, na kome Strategija insistira, a na čiju isključivu primenu se Vlada Strategijom obavezala već od 1. januara iduće godine. (Izvor: NUNS)
TV AL DŽAZIRA BALKANS POČELA DA EMITUJE PROGRAM
Regionalna televizija Al Džazira Balkan počela je 11. novembra emitovanje programa iz centralnog studija u Sarajevu, kao i centara u Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Slogan ove TV je "iz svakog ugla i sa svake strane". Direktor Al Džazire je Tarik Đorđić, a najprepoznatljivija lica su Goran Milić i Ilija Jandrić. Program se emituje preko satelita EutelSat, na pojedinim kablovskim mrežama i na zemaljskom signalu u BiH. U Srbiji, za sada, program Al Džazire prenose kablovske mreže Telekom Srbija Open TV, Total TV (satelitska DTH platforma) i Vizija Novi Pazar.
Pregovori sa drugim operaterima su u toku, te se uskoro očekuje da većina Kablovskih i IP TV operatera preuzme signal. Uživo će program moći da se prati i putem Interneta na adresi http://balkans.aljazeera.net/. Do sada se, inače, program globalne mreže Al Džazire emitovao samo na engleskom, ili arapskom jeziku. Koristeći se regionalnom mrežom dopisnika, kao i globalnom mrežom dopisništava Al Džazira mreže, Al Džazira Balkans će gledaocima u regionu donositi regionalne i globalne vesti, a ujedno će gledaoce u svetu koji prate programe na engleskom i arapskom jeziku izveštavati o dešavanjima u ovom regionu, saopšteno je iz te TV. Na početku će se emitovati šest sati lokalno produciranih vesti, intervjua, komentara i analiza, kao i dokumentarni program. (Izvori: Blic, Politika, Novi magazine, Pregled, Tanjug)
PRES MEDIJA SAMIT U BEOGRADU
Za Pres Media samit, 16. novembra u beogradskom hotelu Kontinental, prijavljeno je više od 120 gostiju iz regiona, ali očekuje se da će na ovom događaju učestvovati oko 200 ljudi iz oblasti medija i izdavačke industrije. Cilj okupljanja je razmena mišljenja, stavova i iskustava o najbitnijim aspektima aktuelne situacije u štampanim medijima, potrebe za unapređenjem saradnje i međusobnog informisanja, unapređenje efikasnosti poslovanja i sagledavanje neposredne budućnosti unutar medijske industrije.
Posle prvog samita održanog u Beogradu prošle godine, koji je, kako je ocenjeno, imao velikog uspeha, organizatori ABC Srbija, Asocijacija medija i Biznis dijalog očekuju da će i ovogodišnji skup doneti bitne smernice, koje će biti od koristi svim učesnicima ovog velikog skupa. Očekuje se i učešće predstavnika zvaničnika EU i Evropske asocijacije izdavača novina, kao i predstavnika Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije. Među temama o kojima će biti reč na ovom regionalnom samitu, na dnevnom redu će se naći položaj novinskih izdavača u EU, pomoć države i pozitivna diskriminacija štampanih medija, značaj i uticaj štampanih medija u predizbornom periodu, novinsko - izdavački sektor u Albaniji, zatim, zašto se oglašavati u štampanim medijima, te medijska strategija Srbije iz ugla izdavača novina i novinskih agencija i druge. (Izvori: Danas, Blic, Press)
BOLJE ŽALBA SAVETU ZA ŠTAMPU, NEGO TUŽBA SUDU
 |
Savet za štampu |
Početkom rada Komisije za žalbe pri novoosnovanom Savetu za štampu počeo je, praktično, da radi kada je počela da radi i njegova Komisija za žalbe. Ova faza uhodavanja je vrlo bitna jer će prva rešenja te Komisije biti odredišna tačka za sve buduće postupke, preko njih Savet stiče podršku javnosti i autoritet pred pravosuđem. Idemo u pravcu dekriminalizacije uvrede i klevete u štampi, žalba građana na sadržaj novina i časopisa ovom savetu kao regulatornom telu treba da postane važan korak pre nego što se neko odluči na tužbu sudu protiv određenog glasila, istaknuto je na okruglom stolu u Užicu, 4. novembra.
Razgovoru su prisustvovali predstavnici svih novinarskih udruženja. Po rečima Dimitrija Boarova (NUNS), do sada je Savet u dva slučaja doneo odluke, ocenjujući ugrožavanje privatnosti i kršenje Kodeksa novinara. Najpre o tekstu u listu Press oko jednog slučaja u Užicu, kad je ocenjeno da je privatnost ličnosti narušena, i drugi put po zahtevu bivšeg ministra Tomice Milosavljevića zbog napisa objavljenog u NIN-u, kad se stalo na stanovište da nedeljnik NIN nije postupio suprotno odredbama Kodeksa. A da bi Savet, dodao je Boarov, imao što jači autoritet, zagovara se načelo sveobuhvatnosti, okupljanje što većeg broja medija i različitih interesa. Kako je rekao Dragan Janjić (NUNS), država će uskoro imati obavezu da na pregledniji način raspodeljuje novac namenjen medijima. „Ne zalažemo se za smanjenje budžetskih sredstava za medije, ali hoćemo da se finansira javni interes, da se pređe na projektno finansiranje, a ne kao sada na način vrlo pogodan za politički uticaj na medije“, smatra Janjić. (Izvor: Politika)
TIJANIĆ: JAVNI SERVIS SE NEĆE ODRŽATI
 |
Aleksandar Tijanić (Foto: FONET) |
„Vrlo sam skeptičan da li će se Javni servis u narednih 10 godina održati“, upozorio je 3. novembra generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Aleksandar Tijanić na konferenciji „Medijski pluralizam i medijsko poslovanje u južnoj, istočnoj i centralnoj Evropi”. Po njegovim rečima, javnom servisu je godišnje potrebno oko 100 miliona evra za funkcionisanje, dok RTS raspolaže sa 75. Tijanić je napomenuo da se država ne odriče nijednog dela prihoda od RTS, jer svake godine uzme od javnog servisa od 23 do 25 miliona evra za dažbine, PDV i brojne poreze.
„Državi svake godine damo onoliko novca koliko nam fali za normalno funkcionisanje. Teško je tražiti olakšice jer zakon ne poznaje povlastice u smislu oslobađanja PDV-a, ali isto tako treba reći da plaćamo duplo veći porez od print medija i isti kao i ostale komercijalne televizije, tako da tu ima prostora za pregovore“, objasnio je Tijanić. Direktor RTS-a smatra da je u zemlji gde se teško živi veoma teško očekivati da naplata pretplate bude veća od 37 odsto koliko iznosi u ovoj godini. (Izvor: Blic)
ŠABIĆ ZA OBAVEZU INTERNET PREZENTACIJA ORGANA VLASTI
 |
Rodoljub Šabić (Foto: FONET) |
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić uputio je 7. Novembra Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu inicijativu za dopunu Zakona o državnoj upravi u cilju uvođenja obaveze elektronske prezentacije organa vlasti. „Na državnom i republičkom nivou više od trećine organa ne poseduje zvaničnu elektronsku prezentaciju“, naveo je Šabić.
On je konstatovao da četvrtina ministarstava i uprava nema veb sajt, dok od 12 službi vlade, gotovo polovina, njih pet, takođe nema sajt. Bez elektronske prezentacije je 13 od 29 upravnih okruga. (Izvori: Tanjug, Politika)
MEDIJI MORAJU DA BUDU KRITIČNIJI PREMA POLITICI EU
 |
Paolo Mananjoti (Foto: DANAS) |
„Zabrinuti smo za medijsku situaciju u Srbiji. Posebno u predizbornoj godini, kad politički pritisci na medije postaju jači i izraženiji“, izjavio je 4. novembra Paolo Mananjoti, predsednik Evropske asocijacije novinara (European Journalists Association - EJA). On dodaje da je na okruglom stolu prošlog meseca ukazano na probleme u Srbiji, kao i na upozoravajuću situaciju u Makedoniji, gde vlada pokušava da kontroliše medije na nedozvoljene načine. Po njegovom mišljenju, mediji moraju da budu kritičniji prema politici EU, jer ona predstavlja glavni model za oblikovanje novog globalnog sistema.
„Politički pritisci na novinare nikad neće prestati. U mnogim slučajevima to se radi na perfidan način, preko vlasnika medija koji ekonomski interes može da ostvari političkim putem i vezama. Naravno, od novinara zavisi da li će podleći tom pritisku. Ipak, u zemljama gde je plata novinara izuzetno niska, situacija je još kritičnija. Generalno, najveći pritisci odnose se na praksu čiji je cilj da se izbegne gubitak ili stekne politička podrška biračkog tela“ smatra Mananjoti. On je dodao da na medijskom polju Srbija prolazi kroz situacije i suočava se sa izazovima koji su manje više zajednički za sve balkanske zemlje. „Što se tiče evrozone, mislim da glavni udarac ekonomske krize tek sledi, ali isto tako smatram da smo u stanju da ga prevaziđemo. Nažalost, moramo da se naviknemo na teška vremena u narednih nekoliko godina. Novinari bi trebalo više pažnje da obrate na ponašanje političara i zaposlenih u javnim službama kako na nivou država, tako i na nivou Unije, da više razmišljaju o njihovim potezima i odlukama, od kojih zavisi budućnost Evrope. Čak i u slučaju dužničke krize u evrozoni, zvaničnici su bili površni i neodgovorni. Oni su znali, ali su se pravili da ne znaju i situaciju nisu shvatali ozbiljno“, ocenio je Mananjoti. (Izvor: Danas)
NESLOGA NOVINARA GLAVNA BRIGA
 |
Arne Kening |
U Srbiji je potrebno znatno bolje organizovanje novinara da bi oni bili ravnopravan partner državi u kreiranju medijske politike. To se odnosi i na privatizaciju medija, gde su potrebne veće garancije za zapošljavanje i uslove rada novinara. Ovo je 4. Novembra u Kragujevcu naglasio Arne Kening, predsednik Evropske federacije novinara, koji je bio gost redakcije nedeljnika Svetlost, čija je privatizacija poništena. Kening je učestvovao i na okruglom stolu povodom međunarodnog dana odbrane novinarstva.
Kening je naveo da je u Švedskoj 95 odsto novinara učlanjeno u sindikat, tako da njihovi stavovi imaju snagu i ravnopravan su partner u kreiranju medijske politike. U Srbiji često novinari rade u lošim uslovima, prilikom privatizacije medija ne vodi se računa kome se i kako prodaju. Novinari kragujevačkog nedeljnika Svetlost, na primer, dugo nisu primali plate. „Zadovoljni smo odlukom o raskidu privatizacije Svetlosti. To znači da se i država počela da reaguje i vodi računa šta i kome prodaje. Nažalost, zbog loše privatizacije lokalni mediji su ugašeni“, rekao je Srđa Rihterović, predsednik sindikata Svetlosti. (Izvor: Večernje novosti)
MEDIJ NA 650.000 STANOVNIKA
Medijski prostor u Srbiji, po pitanju monopolizacije vlasništva, jedino ugrožava država, koja ima stopostotno vlasništvo u skoro 100 medija, kao i udeo u određenom broju glasila, rekao 4. novembra Goran Cetinić, nezavisni medijski konsultant na Medijskom forumu jugoistočne Evrope. On je dodao da su u Srbiji, ne računajući oko 60 nelegalnih emitera, zvanično registrovana 1.052 javna glasila, što je u proseku jedan medij na 650.000 stanovnika.
Prema podacima koje je izneo, u privatnom vlasništvu registrovana su 862 emitera, državnih 90, u vlasništvu nevladinih organizacija 50, manjina 38, institucija devet, dok su vlasnici dva medija političke partije, iako je to zakonom zabranjeno. „Specifično za Srbiju je to što postoji otpor prema inostranom kapitalu u medijima, jer je zakonom zabranjeno da sami vlasnici imaju većinski udeo u vlasništvu. To je dovelo do pojave da su pravi vlasnici prikriveni, odnosno da utiče na netransparentnost vlasništva u medijima“, rekao je Cetinić. . Predsednik Evropske federacije novinara Arne Kenig istakao je da su medijske kuće danas uglavnom delovi velikih konglomerata, pa da se samim tim odluke donose „na dalekim mestima“. Glavni problem je to, kako dodaje, što je u poslovanju najvažniji profit, kao i da se mnoge profitabilne kompanije zatvaraju ukoliko ne ostvare predviđenu godišnju zaradu. Prema njegovim rečima, „mnogi novinari pate zbog takvih odluka vlasnika medija“.
(Izvor: Danas)
NAPADNUTI NOVINARKA I SNIMATELJ RT VOJVODINE
Novinarku Radio televizije Vojvodine Radu Stajić i snimatelja Slobodana Gabrića na radnom zadatku u Bajmoku napao je, 4. novembra, otac maloletne S. U., čiji je nestanak prijavljen policiji, saopštila je RTV. Ekipa RTV-a pokušala da dobije izjavu od oca devojke, ali je on, ne dočekavši da se novinar i snimatelj predstave i revoltiran pisanjem štampe o tome, novinarku uhvatio za vrat i pokušao da je izbaci iz dvorišta. Zatim je snimatelju pokušao da otme kameru i nastavio da guši novinarku, koja je želela da ga u tome spreči.
RTV ističe da razume delikatnu situaciju u kojoj se ta porodica nalazi, ali istovremeno ocenjuje da je ovo neprimereno ometanje novinarske ekipe koja je samo radila svoj posao, ne kršeći nijedno pravilo profesije. (Izvori: Dnevnik, Tanjug)
NAPADAČIMA NA NOVINARA VREMENA POVEĆANE KAZNE
 |
Teofil Pančić |
Apelacioni sud u Beogradu povećao je za po sedam meseci kazne zatvora Milošu Mladenoviću i Danilu Žuži i pravosnažno ih osudio na po godinu dana zatvora zbog napada na novinara nedeljnika Vreme Teofila Pančića 24. jula 2010. u Beogradu, objavljeno je 3. novembra. Sud je, kako je navedeno u saopštenju, uvažio žalbu prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu jer je sud dao prevelik značaj olakšavajućim okolnostima za Mladenovića i Žužu. Iz tog razloga nije bilo mesta ublažavanju kazne okrivljenima ispod zakonom propisanog minimuma za krivično delo nasilničkog ponašanja.
Sud podseća na to da su Mladenović i Žuža bez ikakvog povoda napali Pančića, da su ga neposredno pre fizičkog napada pratili, idući za njim i kada je oštećeni menjao linijski prevoz, čime su iskazali izuzetnu upornost da svoju odluku o napadu realizuju, bez obzira na „smetnje koje su se ogledale u činjenici da je oštećeni menjao prevozna sredstva”. Apelacioni sud nalazi da su kazne od po godinu dana zatvora srazmerne stepenu njihove krivice i nužne da izraze društvenu osudu za ovo krivično delo. Za krivično delo nasilničkog ponašanja za koje se terete Mladenović i Žuža zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora.
Mladenović i Žuža su 24. jula prošle godine oko 23.15 sati, po prethodnom dogovoru, u autobusu 83, koji je stajao na stanici u Zemunu, fizički napali Pančića udarajući da teleskopskom palicom i rukama. Okrivljeni su na taj način zadali novinaru lake telesne povrede po glavi i trbuhu, ali su i značajnije ugrozili spokojstvo građana i narušili javni red i mir. Posle napada, trčećim korakom su pobegli s lica mesta. Novinar Pančić je izjavio da je to „bitan i veliki korak napred ka elementarnom uspostavljanju društvene pravde“ i da je ključno kakvu poruku šalje sud. (Izvori: Tanjug, Beta, Blic)
GODIŠNJICA OSNIVANJA TANJUGA
Nacionalna novinska agencija Tanjug obeležila je 7. novembra 68. godišnjicu od osnivanja. Tim povodom dodeljene su nagrade najboljim novinarima, koji su, izveštavajući o krizi na severu Kosova, potvrdili najbolje standarde srpskog novinarstva. Nagrade su uručene novinarima Zoranu Mirkoviću i Željku Tvrdišiću, fotoreporteru Milošu Jelesijeviću i snimateljima Marku Trošiću i Edibu Tahiroviću. (Izvor: Pravda)
STOTI BROJ LISTA BELGRADE INSIGHT
Redakcija Belgrade Insight (www.belgradeinsight.com), jedinih novina na engleskom jeziku u Beogradu, proslavila je 8. novembra izdavanje 100. broja u prisustvu više od 100 prijatelja i partnera. Svečanosti u Muzeju Narodnog Pozorišta prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, nevladinih organizacija, lokalnih medija i brojnih kompanija, između ostalih predstavnici ambasada Norveške, Velike Britanije, Slovačke, Slovenije i Francuske, Air France, Atrium consultanting, Adria media i novinskih agencija FoNet i Beta.
Od prvog broja, u maju 2008. godine, Belgrade Insight čitaocima nudi političke i ekonomske vesti i analize, kao i vesti iz oblasti sporta, turizma i kulture. Iako je bilo nekoliko pokušaja štampanja novina na engleskom jeziku, Belgrade Insight je jedini list koji je uspeo da opstane. „Kada smo počeli 2008. u Beogradu se održavala Evrovizija, grad je bio prepun stranaca i ekonomska situacija je izgledala stabilno. Ubrzo posle toga počela je ekonomska kriza čije su posledice među prvima osetili mediji. Mi smo, međutim, uz svakodnevnu borbu, uspeli da opstanemo i nadam se da će novine nastaviti da izlaze i u godinama koje dolaze,“ rekla je Gordana Igrić, regionalna direktorka Balkanske istraživačke regionalne mreže, BIRN, koja izdaje Belgrade Insight. Belgrade Insight izlazi dva puta mesečno i distribuira se na preko 350 mesta. Prema istraživanju koje je u julu ove godine sprovela agencija Intelligence, novine imaju oko 15,000 čitalaca. Čitaoci Belgrade Insight su stranci koji žive i rade u Beogradu, turisti, a novine su popularne i među lokalnim stanovništvom, koje čini 41 odsto publike. Belgrade Insight je nezaobilazan izvor informacija za oko 80 odsto stranaca u Beogradu. (Izvor: BIRN)
PRIRUČNIK O MEDIJSKOJ PISMENOSTI
 |
Velimir Ćurgus Kazimir (Foto: MC) |
U okviru projekta promocije programa medijske pismenosti u srednjim školama u Srbiji, objavljena je knjiga Velimira Ćurgusa Kazimira „O medijskoj pismenosti“, koja će biti podeljena u srednjim školama. Knjiga je prvenstveno namenjena srednjoškolcima koji imaju časove građanskog obrazovanja, kao deo upoznavanja mladih ljudi sa standardima i pravilima koji vladaju u medijima, objašnjava autor knjige Ćurgus Kazimir.
Po njegovim rečima, cilj je da mladi nauče da koriste medijske sadržaje, naročito društvene mreže na Internetu, ali i da se promoviše upotreba onlajn medijske arhive. On kaže da se nada da će ova oblast, kao i priručnik, postati standard u obrazovnom sistemu Srbije. Projekat je, inače, podržalo Ministarstvo kulture, informisanja i informatičkog društva. (Izvor: Danas)
ZAHVALNOST RTV EM NUNS-u I MUP-u
RTV EM iz Knjaževca zahvalio se NUNS-u na kolegijalnoj podršci povodom pljačke opreme iz prostorija ove medijske kuće 2. oktobra 2011. godine. RTV EM se zahvalio i ministru policije Ivici Dačiću, direktoru policije Miloradu Veljoviću na pokazanom razumevanju i interesovanju, kao i policijskoj stanici u Knjaževcu koja je uložila maksimalne napore i bila na visini zadatka, u službi zaštite novinarstva i medija.
Pljačkaši su, kako se navodi u saopštenju RTV EM, odneli vrednu novinarsku opremu sa dragocenom novinarskom arhivom podataka. Tim povodom Nezavisno udruženje novinara Srbije je uputilo zahtev ministru policije Ivici Dačiću i direktoru policije Miloradu Veljoviću da u okviru svojih nadležnosti preduzmu odgovarajuće korake kako bi policijska stanica u Knjaževcu preduzela sve raspoložive mere u otkrivanju i privođenju počinilaca ovog krivičnog dela, kao i pronalaženju ukradenih stvari. Organizovanom akcijom, profesionalnom i detaljno sprovedenom istragom, policijski službenici su utvrdili identitet počinioca provalne krađe i vratili deo ukradene imovine, dok se za ostalom opremom intenzivno traga, navodi se u saopštenju RTV EM koje je potpisao Milan Petrović, direktor ove regionalne medijske kuće. (Izvor: RTV EM)
SEĆANJE NA MINIMAKSA
 |
Minimaks |
Povodom 73 godine od rođenja Milovana Ilića Minimaksa, Udruženje Kragujevca i prijatelja Kragujevca organizovalo je 3. novembra veče sećanja na poznatog radio i TV novinara pod nazivom „Minimaks zauvek“. O Minimaksu su govorile njegove kolege Veljko Žujović, Dejan Pataković, Jova Radovanović, Minja Subota, Vanja Bulić i drugi. Udruženje Kragujevčana pokrenuće inicijativu za novinarsko priznanje koje će nositi Minimaksovo ime, a pokojni humorista i satiričar mogao bi uskoro da dobije i spomenik.
Mnogi estradni umetnici smatraju da je Milovan Ilić svojim radom za života zaslužio da dobije priznanje kao što su ulica, trg ili spomenik. (Izvor: Večernje novosti)
POKRENUTO PITANJE POŠTOVANJA PRIVATNOSTI NA FEJSBUKU
Poslanica Evropskog parlamenta Fransoaz Kasteiks uputila je pitanje Evropskoj komisiji da bude razmotreno po hitnom postupku da li američka društvena mreža Fejsbuk poštuje propise Evropske unije (EU) pre svega u pogledu čuvanja (pa samim tim i brisanja) ličnih podataka. Kako su 11. novembra preneli francuski elektronski mediji, Kasteiksova, članica socijalističke poslaničke grupe u EP, je u pismu ocenila da Fejsbuk, najveća društvena mreža u svetu, predugo drži podatke korisnika, a da oni ne mogu da daju eksplicitnu saglasnost za korišćenje njihovih podataka, što je u suprotnosti sa evropskom direktivom o zaštiti privatnosti.
Evropska komisija će morati da se izjasni u roku od tri sedmice o zahtevu poslanice Kasteiks. (Izvor. Blic)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
PRIZNANJE CEI DIJANI SUBOTIČKI
 |
Dijana Subotički |
Urednica RTV VK Dijana Subotički dobitnica je specijalne diplome za istraživačko novinarstvo Centralno-evropske inicijative (CEI) sa sedištem u Trstu i Medijske organizacije jugoistočne Evrope (SEEMO) sa sedištem u Beču. Ona je i jedina nagrađena iz Srbije. Nagradu je uručio generalni sekretar Centralno evropske inicijative Gerhard Pfanzelter na Petom medijskom forumu jugoistočne Evrope (SEEMF) održanom u Beogradu 2. do 3. novembra. Priznanje urednici RTV VK dodeljeno je za istraživački novinarski rad u lokalnoj zajednici. Međunarodni žiri činili su uvaženi novinari i medijski stručnjaci iz regiona Centralno-istočne Evrope, a ove godine nije bilo nikoga iz Srbije.
KONKURS ZA NAJBOLJE RADOVE O EU ISTIČE 1. DECEMBRA
Konkurs za novinare štampanih i elektronskih medija registrovanih na teritoriji Republike Srbije, za najbolji medijski prilog o procesu evropskih integracija u Srbiji otvoren je 1. januara i traje do 1. decembra. Tema je: evropske integracije ili Proces stabilizacije i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i njihovog uticaja na svakodnevni život građana Srbije. Radovi moraju da budu objavljeni/emitovani na nekom od medija u Republici Srbiji od 1. januara do 1. decembra. Rok za prijavu je 1. Decembar. Konkurs je objavljen na internet prezentacijama Delegacije www.europa.rs, i Kancelarije na adresi: www.seio.gov.rs.
Radove poslati na adresu: Republika Srbija, Vlada, Kancelarija za evropske integracije, Za NOVINARSKU NAGRADU, Nemanjina 34/1, 11000 Beograd. Nagrada je radon studijska poseta Briselu, gde će svaki od pobednika imati priliku da se susretne sa zvaničnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta i tokom poseta pripremi izveštaje koje će objaviti u svom mediju.Za dodatne informacije kontakt osoba u Kancelariji za evropske integracije je Ivana Đurić, e-mail: idjuric@seio.gov.rs, a u Delegaciji EU Aleksandar Đorđević: aleksandar.djordjevic@ec.europa.eu. (Izvor: Newsletter NUNS)
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Vlado Mareš l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.