NEČINJENJE
Dok se veći deo javnosti bavi izveštajem o medijima Saveta za borbu protiv korupcije, nadležni organi su gluvi i nemi. Ćute i kada je reč o instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja, kome ističe mandat. Država je, namerno ili ne, inertna po pitanju nekih kontrolnih mehanizama koje je sama uspostavila. Možda i zato što svoju ulogu Savet i Poverenik nisu shvatili kao formalnu, pa se savesno i odgovorno bave svojim poslom. Državna administracija ne može, nažalost, da bude sankcionisana zbog nečinjenja.
Z.Č
SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE O VLASNIŠTVU U MEDIJIMA
Od 30 najznačajnijih medija u Srbiji, Savet za borbu protiv korupcije uočio je da ih je od 2008. do 2010. bilo čak 18 čiji pravi vlasnici nisu poznati. U Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, Savet ističe da je među 11 nacionalnih emitera devet sa netransparentnim vlasništvom i navodi da se ofšor kompanije pojavljuju kao vlasnici osam medija, domaći političari i biznismeni u pet, novinari u dva štampana glasila, dok se strani kapital pojavljuje u četiri medija, a država ima udela u tri.
U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije napominje se da je prisustvo ofšor kompanija karakteristično u vlasničkim strukturama medija, „što prevashodno ima za cilj prikrivanje njihovih pravih vlasnika“. Navodi se da TV Prva, RTV B92, Radio Indeks i Radio Roadstar, ali i listovi Večernje novosti i Press, za direktne vlasnike imaju preduzeća registrovana na Kipru, dok TV Avala i nedeljnik Standard imaju nepoznate vlasnike u Austriji. „Najveći problem kod medija koji u vlasničkoj strukturi imaju ofšor preduzeća jeste nemogućnost utvrđivanja vlasnika, što je protivno Zakonu o radiodifuziji i Zakonu o javnom informisanju. To su kompanije koje najčešće služe kao školjke i nemaju klasičnu infrastrukturu u zemlji iz koje dolaze. Vlasnik je ponekad fizičko lice u Srbiji, a ponekad se vlasnik firme sa Kipra krije u mreži drugih preduzeća osnovanih širom sveta“, piše u izveštaju. Postoji i grupa od pet medija sa nedovoljno transparentnim domaćim kapitalom, koji je u rukama domaćih biznismena ili političara. To su Hepi TV, Hepi kids TV, Radio S, Akter i Pečat. Savet objašnjava da se iza niza raznih preduzeća, kao krajnji vlasnik Hepi TV pojavljuje izvesni Petar Ratković, a vlasnik Hepi kids je izvesni Dejan Nikolić. „Iako ne postoje zvanični izveštaji, smatra se da je Hepi televizija u vlasništvu biznismena Predraga Rankovića Peconija, jer su sve firme koje učestvuju u vlasništvu te stanice, registrovane u Zemunu na istoj adresi na kojoj se nalaze i firme čije se vlasništvo u medijima (mada ne i zvanično) pripisuje Rankoviću (Monus, Invej)“, ukazuje Savet u izveštaju. Radio S nekada je bio u direktnom vlasništvu Socijalističke partije Srbije, dok se danas nalazi u posedu Ljubinke Anđelković, majke funkcionera SPS-a Zorana Anđelkovića, člana GO SPS i predsednika UO Železnica Srbije. Takođe, TV Most sa regionalnom dozvolom je u vlasništvu roditelja Dušana Bajatovića, potpredsednika SPS-a i direktora javnog preduzeća Srbijagas, a Dalibor Marković, sin Dragana Markovića Palme, gradonačelnika Jagodine i predsednika Jedinstvene Srbije, poseduje Televiziju Palma plus, koja ima regionalnu TV frekvenciju. „Ni za list Pečat se ne može tvrditi ko je njegov vlasnik s obzirom na neuobičajenu cikličnu vlasničku strukturu, koja prikriva pravog vlasnika. Preduzeće Naš pečat objavljuje novine, a njen vlasnik je firma Baam-trejd iz Beograda, čiji su vlasnici Branislav Vučelić, Ana Vučelić i opet preduzeće Naš pečat. Ipak, u javnosti se pominje da je pravi vlasnik Pečata Milorad Vučelić, nekadašnji direktor Radio televizije Srbije, blizak saradnik Slobodana Miloševića i funkcioner SPS-a“, navedeno je u izveštaju o medijima. Prema navodima Saveta, vlasnici dnevnog lista Pravda takođe su partijski kadrovi. To su Jugoslav Petković, član Srpske napredne stranke i načelnik opštinske uprave u Zemunu, i Nemanja Stefanović, takođe član SNS. Grupacija Vojvodina info, koja u posedu ima nekoliko regionalnih štampanih medija, u vlasništvu je funkcionera stranaka. Najpoznatiji član ove medijske grupacije je Dušan Stupar, nekadašnji šef beogradskog odeljenja Službe državne bezbednosti. Članovi grupe su i funkcioneri Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije u Novom Sadu Srđan Vučurević i Nenad Romčević. „Među medijima sa poznatim vlasnicima je i Radio Fokus, čiji je vlasnik Interspid Petra Komljenovića iz Beograda. On je postao poznat javnosti kao jedno od imena iz policijske akcije Mreža, koja se bavila švercom cigareta, a tvrdilo se da je bio na čelu grupe, koja je radila pod pokroviteljstvom Marka Miloševića“, piše u izveštaju. Kako se dalje navodi, među nacionalnim medijima postoje samo dva u kojima su vlasnici novinari, to su dnevnik Danas i nedeljnik Vreme. Ipak, ističe se da ni nedeljnik Vreme nije uspeo da izbegne uticaj vlasnika krupnog kapitala na svoju uređivačku politiku. „Vlasnici Vremena imaju upisan dug u registru zaloga zbog uzetog kredita i to preko preduzeća V film kome je upisano dugovanje od 370.000 evra firmi Delta Maksi, koje dospeva na naplatu 21. marta 2012. Preduzeće V film je u međuvremenu izbrisano iz registra i pripojeno preduzeću Vreme, koje zvanično objavljuje poznati nedeljnik. Za to vreme se vidljivo promenila uređivačka politika tog nedeljnika, koja ukazuje na značajan uticaj vlasnika Delte na sadržinu tekstova, posebno kada je reč o poslovanju Miroslava Miškovića“, navedeno je u izveštaju. Dnevni listovi Blic, 24 sata, Alo i nedeljnik NIN deo su multinacionalne nemačko švajcarske izdavačke mreže Ringier Aksel Springer. Značajan broj ostalih srpskih medija i dalje je u vlasništvu države. Naime, kako se navodi, osim Politike, novosadskog Dnevnika i delimično Večernjih novosti, država kao vlasnik „kontroliše i veliki broj lokalnih medija, uprkos tome što Zakon o javnom informisanju kaže da država ne može biti osnivač javnog glasila u Srbiji, ni posredno, niti neposredno“. (Izvor: Danas)
THE ANTI-CORRUPTION COUNSEL ABOUT THE OWNERSHIP IN MEDIA l PREPARATION OF MEDIA STRATEGY BY HUNGARIANS IN VOJVODINA l SERBIA LEFT WITHOUT COMMISSIONER FOR INFORMATION? l THE SOUTH EASTERN EUROPE MEDIA FORUM FROM 2nd TO 3rd OF NOVEMBER IN BELGRADE l RIGHT-WING THREATS TO RADIO FREE EUROPE l SUSPENDED ONE OF THE TWO VOJVODINA’S DAILIES IN SERBIAN LANGUAGE l REVOKED PRIVATIZATION OF WEEKLY SVETLOST l VECERNJE NOVOSTI MARKS 58 YEARS OF EXISTENCE l TV KOPERNIKUS UNDER THE SUPERVISION OF THE RRA l PROCEEDING AGAINST THE JOURNALISTS OF NACIONALNI GRADJANSKI l NEW ATTACKS ON RTV PRIMA l FOUR YEAR ANNIVERSARY OF TABLOID ALO l ATTACK ON A JOURNALIST OF NEWSPAPER DANAS l STEVAN DOJCINOVIC WINNER OF AWARD “DANIEL PEARL” l PRIZE “DUSAN BOGAVAC” TO GRUHONJIC AND ZIVKOV
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
ZAHTEV POLICIJI DA ISTRAŽI PRETNJE NOVINARIMA
Nezavisno udruženje novinara Srbije zatražilo je 17. oktobra od Policijske uprave u Novom Pazaru da istraži i javno saopšti činjenice povodom pretnji koje je policiji i novinarskim udruženjima prijavio Anel Grbović, novinar Regionalne televizije. Grboviću je 14. oktobra, u telefonskom razgovoru službenik novopazarske Elektrodistribucije Rifat Prtinac pretio smrću, vređao njega i članove njegove porodice, nezadovoljan što Regionalna televizija nije izveštavala o akciji dobrovoljnog davanja krvi koju je Prtinac organizovao.
Akciju dobrovoljnog davanja krvi Prtinac je organizovao u organizaciji u kojoj je zaposlen. NUNS i ovog puta zahteva preduzimanje svih zakonom predviđenih sankcija prema počiniocima zastrašivanja novinara i medija. Pretnje novinarima predstavljaju direktan atak na slobode izražavanja i informisanja garantovane Ustavom i zakonima Srbije, kao i međunarodnim konvencijama. (Izvor: NUNS)
ZABRINUTOST ZBOG PARTIJSKOG ZAKUPLJIVANJA PROSTORA U MEDIJIMA
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je 21. oktobra zabrinutost povodom izveštaja da se pojedine partije spremaju da od TV stanica tokom predizborne kampanje zakupe sate programa u najgledanijim terminima, a da su pojedine to već učinile. Ovakav vid „saradnje“ medija i političkih stranaka potpuno je suprotan osnovnim principima novinarske profesije i u krajnjem ishodu rezultira neobjektivnim i pristrasnim informisanjem građana.
NUNS smatra da je veoma važno da se onemogući upotreba budžetskog novca i drugih instrumenata kojim raspolažu vlasti na uticaj na medije, naročito u vreme predizborne kampanje. “Pozivamo Republičku radiodifuznu agenciju, Savet za štampu i druga tela i organizacije koji se bave medijima da učine sve kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje medija u predizbornoj kampanji i sprečila njihova politička zloupotreba. Legitimno je nastojanje političkih partija da traže način da, naročito u kampanjama za izbore, budu što prisutniji u medijima, ali bi bilo logično da se to čini prevashodno nuđenjem ideja i drugih sadržaja koji mogu zanimati birače. Korišćenje budžetskih sredstava za politički uticaj na medije, kao i zakupljivanje prostora u medijima, podrazumeva da će izveštavanje biti podređeno potrebama i interesima onih koji raspoređuju budžetski novac ili zakupljuju prostor, a ne javnom interesu”, navedeno je u obraćanju NUNS-a.. Pojačano nastojanje stranaka da prisustvo u javnosti u predizbornoj kampanji obezbeđuju zakupljivanjem prostora u medijima naročito bi moglo da bude pogubno ove godine, kada su mediji, kao i celo srpsko društvo, u velikoj krizi i kada vlasnici nastoje da iskoriste svaku moguću priliku da zarade novac. NUNS podseća medijske vlasnike i urednike da je prioritetni zadatak medija objektivno i nepristrasno izveštavanje javnosti. (Izvor: NUNS)
ISPITATI PRETNJE RADIJU SLOBODNA EVROPA
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine pozvali su 28. oktobra nadležne državne organe da hitno ispitaju pretnje desničarske organizacije SNP Naši Radiju Slobodna Evropa (RFE) i preduzme zakonom predviđene mere. Organizacija Naši optužila je RFE da "otima Kosovo" zato što na sajtu ima mapu Srbije bez Kosova. Ta desničarska organizacija pozvala je svoje pristalice i građane da od Radija zahtevaju promenu mape, koja zapravo označava područje emitovanja programa RFE.
Targetiranje medija koji nisu po ukusu i meri desničara, kvazipatriota i neznalica nije ništa novo u Srbiji i skupo je koštalo i medije i novinare i slobodu javnog izražavanja. Upozoravamo da se napadi na RFE zbog mape programskog područja mogu u vremenu jačanja populizma i mržnje zbog kosovske krize pretvoriti u lov na sve medije koji izveštavaju profesionalno i objektivno. (Izvori: NUNS, NDNV)
RODOLJUB ŠABIĆ ZASLUŽUJE NOVI MANDAT
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine pozvali su 28. oktobra Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije da što pre pokrene postupak za izbor poverenika za informacije od javnog značaja. Povereniku Rodoljubu Šabiću za nepuna dva meseca ističe mandat. NUNS i NDNV smatraju da je funkcija poverenika izuzetno značajna za nastavak demokratizacije društva, posebno za unapređenje slobode izražavanja i informisanja. Udruženja se, istovremeno, pridružuju predlogu da Šabić, zbog izvanrednih rezultata, ponovo bude izabran.
Njegov ponovni izbor je predložila Koalicija nevladinih organizacija. Izbor poverenika, kao nezavisne državne institucije, ne bi smeo da bude predmet bilo kakve međupartijske trgovine. NUNS i NDNV naglašavaju da se Šabić afirmisao kao izuzetan pravnik, čovek od velikog ličnog integriteta i autoriteta i da mu za dobrobit društva i države treba poveriti novi mandat na funkciji poverenika za informacije od javnog značaja. Od septembra 2004. kada je ga je parlament izabrao za prvog poverenika za informacije, kao i posle 2007. kada je ponovo izabran na ovu funkciju, Šabić je uporno istrajavao u borbi za javnost rada državnih institucija, nailazeći gotovo svakodnevno na snažne otpore. U krhkoj demokratskoj praksi postpetooktobarske Srbije poverenik Šabić je obavio ogroman pionirski posao u otvaranju najrazličitijih državnih “trezora” informacija koje građani imaju pravo da znaju. Pri tome, uvek je bio veoma dragocen saradnik. (Izvor: NUNS)
ZRENJANINSKI NOVINARI SE ŽALE NA TUŽIOCA
Novinari, dopisnici beogradskih i novosadskih medija iz Zrenjanina, uputili su republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac i vršiocu dužnosti apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu pritužbu na ponašanje višeg javnog tužioca (VJT) u Zrenjaninu Borislava Miglinskog. Novinari su naveli da od dolaska Miglinskog na dužnost VJT, nisu uspeli da uspostave kontakt sa njim, a u cilju upoznavanja i postizanja saradnje u procesu obaveštavanja javnosti o radu VJT.
Oni navode da su zbog prirode posla, obaveza prema poslodavcima i redakcijama, ali i interesa javnosti, upućeni i na saradnju sa pravosudnim organima. Saradnja je uspešna i primerena zakonu i okolnostima kada je reč o svim organima Osnovnog i Višeg suda, kao i Osnovnog javnog tužilaštva, osim Višeg javnog tužioca. Novinari kažu da su upućeni na njegovu zamenicu Dušanku Đorđević, koja svakih 15 dana daje štura, čak nesuvisla saopštenja o pojedinačnim slučajevima iz rada tužilaštva. “Ovakvim ponašanjem tužilac Miglinski ozbiljno narušava ustavno pravo na rad profesionalnih novinara iz Zrenjanina. Uskraćivanjem informacija o pokretanju postupaka i podizanju optužnica u VJT, Miglinski ozbiljno narušava i odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i Zakona o javnom informisanju”, ističu novinari u svojoj pritužbi. (Izvor: Večernje novosti)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
SRBIJA OSTAJE BEZ POVERENIKA ZA INFORMACIJE?
Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću za nepuna dva meseca ističe mandat. Ako do tada ne bude izabran novi poverenik, moglo bi da dođe do blokade ove institucije. Iz toga mogao da bude izveden i zaključak da je vlast našla pogodan način da umrtvi još jednu „neprijatnu“ kontrolnu instituciju. U parlamentu niko ne zna kada će biti pokrenut postupak za izbor poverenika, niti je poznato koja su osobe, eventualno, predviđene za tu funkciju.
Potpredsednik NUNS-a, Dragan Janjić kaže da izbor novog poverenika ne bi smeo da bude plod bilo kakve međupartijske trgovine i ocenjuje da je posao koji je uradio aktuelni poverenik - ogroman i pionirski. Jelena Trivan, predsednica Odbora za kulturu i informisanje, koji je nadležan za izbor poverenika, izjavila je da će Odbor i Skupština izabrati poverenika u zakonskom roku. Ona, međutim, nije odgovorila na pitanje o kojim kandidatima za poverenika razmišlja vladajuća koalicija i da li oni postoje. “Nema zakonskog roka za izbor poverenika, ali do 22. decembra ne bi bio izabran, to bi bio veoma loš znak. To bi značilo da Skupštini ta institucija nije značajna. Naprotiv, ona je vrlo značajna i ne bi smela da ostane bez čelnika ni jedan jedini dan”, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. Nenadić dodaje da bi u tom smislu trebalo izmeniti zakon tako da poverenik nastavlja da obavlja tu dužnost sve do izbora novog poverenika. Kako kaže, nema razloga da za poverenika budu drugačija pravila, nego za, recimo, Vladu, koja je takođe zakonski obavezna da obavlja tu funkciju do izbora nove. Koalicija NVO za slobodan pristup informacijama zatražila je od Odbora za kulturu i informisanje Skupštine da bez odlaganja pokrene postupak za izbor poverenika za informacije. Ona je i predložila da se za poverenika zbog nespornih dosadašnjih rezultata ponovo izabere aktuelni poverenik Rodoljub Šabić. (Izvor: Blic)
MEDIJSKI FORUM JUGOISTOČNE EVROPE 2. I 3. NOVEMBRA U BEOGRADU
SEEMO, Medijska organizacija jugoistočne Evrope (South East Europe Media Organisation) pozvala je urednike i novinare da prisustvuju V Medijskom forumu jugoistočne Evrope (SEEMF), U Beogradu, u Centru Sava 2. i 3. novembra. Skup će otvoriti premijer Srbije Mirko Cvetković. Očekuje se da će prisustvovati oko 250 vodećih medijskih predstavnika iz 20 država južne, centralne i istočne Evrope. Tema V Foruma je ”Medijski pluralizam i medijski biznis u južnoj, istočnoj i centralnoj Evropi”.
SEEMF je regionalni tradicionalni medijski forum koji se održava svake godine od 2007. Do sada su održani forumi u Zagrebu, Sofiji, Tirani i Budimpešti. Reč je o zajedničkom projektu nemačke Konrad Adenauer Fondacije (KAS), Central European Initiative (CEI) i SEEMO. Dodatni partneri skupa su European Broadcasting Union (EBU), International Media Center (IMC), South, East and Central Europe PR Organisation (SECEPRO), Misija OEBS-a u Srbiji i Rajfajzen banka. Radni jezici na skupu biće srpski, engleski i nemački (simultani prevod). (Izvor: NUNS)
PRIPREMA MEDIJSKE STRATEGIJE VOJVOĐANSKIH MAĐARA
Očekuje se da će Medijska strategija vojvođanskih Mađara 2011. -2016. sredinom novembra stići na usvajanje pred Nacionalni savet Mađara, najavio je predsednik tog tela Tamaš Korhec u javnoj raspravi koju je NSM o nacrtu tog dokumenta organizovao u Subotici 15. Oktobra. Na skupu kojem je prisustvovalo četrdesetak predstavnika novinarske profesije, posle usaglašavanja, usvojena je završna izjava u kojoj se pozdravlja donošenje Medijske strategije vojvođanskih Mađara, zapaža da je deo dosad iznetih primedbi već ugrađen, ali i konstatuje da su potrebne dalje dorade ovog dokumenta.
Izgradnja vojvođanske mađarske radio i televizijske mreže, saradnja, kao i osnivanje Mađarskog medijskog i kulturnog centra ocenjeni su kao korisni ciljevi, a učesnici rasprave predložili su i da se strategijom definiše da akcioni planovi treba da sadrže materijalnu osnovu za ostvarenje ciljeva. Po rečima predsednika NSM Tamaša Korheca, medijska strategija treba da sadrži analizu stanja i definisane ciljeve, ali i da istakne sa kakvim se manevarskim prostorom raspolaže za njihovo ostvarivanje. “Ukoliko ne planiramo na taj način, onda ne govorimo o strategiji već o utopiji. Važno je da profesija strategiju oseća kao svoju. Pritiskivanje medija nije cilj”, rekao je Korhec. Savetnica za informisanje u Nacionalnom savetu Mađara Eržebet Zita Šimon ocenila je da informisanje vojvođanskih Mađara danas karakteriše profesionalno nazadovanje i siromaštvo na svim nivoima, a da za opstanak ima šanse jedino u okupljanju. Ona je predočila i da je strategijom predviđen i takozvani etički kodeks, a poštovanje njegovih načela, prema predlogu, kontrolisala bi komisija koju bi tripartitno sačinjavali predstavnici štampanih i elektronskih medija, odnosno nacionalnog saveta. Tokom rasprave više učesnika skupa iskazalo je mišljenje da strategija nipošto ne bi trebalo da se bavi etičkim pitanjima, uz ocenu da je to zadatak profesije i organizacija koje je predstavljaju. Tokom tročasovne rasprave iznete su i druge primedbe na predloženi strateški dokument. (Izvor: Mađar so)
TV KOPERNIKUS POD NADZOROM RRA
Kablovski televizijski kanal Kopernikus stavljen je pod celodnevni monitoring Republičke radiodifuzne agencije, povodom navoda u medijima da se pregovara sa predstavnicima Srpske napredne stranke o zakupu osam sati programa ove stanice. Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, tim povodom napominje da političke stranke nisu registrovane za proizvodnju i emitovanje programa, tako da ne bi smele time da se bave. Međutim, kako kaže, to nije u nadležnosti RRA već bi time trebalo da se bavi tužilaštvo.
„Emiteri imaju mogućnost da deo svog programa ustupe drugim kućama. Problem je samo ukoliko su ti sadržaji suprotni zakonu“, kaže Karadžić. On podseća da Zakonom o oglašavanju političke partije imaju mogućnost da predstave svoje političke programe u medijima, ali samo tokom predizborne kampanje, nikako ranije. Prema njegovim rečima, RRA ne može da deluje pre nego što se nešto desi, ali može na osnovu sumnji da određene emitere nadgleda sa posebnom pažnjom, odnosno monitoringom tokom 24 sata, kao što je i učinjeno sa TV Kopernikus. (Izvor: Danas)
PONIŠTENA PRIVATIZACIJA SVETLOSTI
Privatizacija kragujevačkog nedeljnika Svetlost poništena je 27. oktobra, javila je Radio televizija Kragujevac, prenoseći nezvaničnu informaciju iz Agencije za privatizaciju. Razlozi još nisu objavljeni, jer bi o tome, navodi se u informaciji RTK, najpre trebalo da budu obavešteni dosadašnji vlasnici nedeljnika. Poznavaoci pretpostavljaju da je privatizacija poništena, zbog neregularne situacije koja u toj medijskoj kući traje još od privatizacije, u proleće 2007, a koja je ove godine prerasla u poslovno uređivačku agoniju.
Novinari, urednici i ostali zaposleni u Svetlosti štrajkuju od početka godine, zahtevajući isplatu zarada i uplatu doprinosa za PIO, ali je novina, uprkos tome i uz kršenje svih propisa iz oblasti radnog zakonodavstva, izlazila svakog četvrtka. Svetlost je u maju 2007. na aukciji kupio konzorcijum, na čelu sa kragujevačkim biznismenom Gvozdenom Jovanovićem. Tadašnja redakcija, u međuvremenu je napustila Svetlost i osnovala novi nedeljnik - Kragujevačke novine. Posle toga formirana redakcija Svetlosti ubrzo je, zbog neisplaćenih zarada, počela je da organizuje štrajkove, da bi početkom ove godine, potpuno obustavila rad. (Izvor: Danas)
DA LI JE OBUSTAVLJEN POSTUPAK PROTIV NOVINARA NACIONALNOG GRAĐANSKOG
Još je nejasno da li je obustavljen krivični postupak protiv novinarke novosadskog lista Nacionalni građanski Jelene Spasić i urednika tih novina Milorada Bojovića. Oni su optuženi zbog objavljivanja podataka iz poverljivog izveštaja u kojima piše da su državni organi nespremni za rat. Državni tužilac Zagorka Dolovac obavestila je poverenika za informacije Rodoljuba Šabića da država odustaje od krivičnog progona, ali je njen portparol Tomo Zorić rekao da optužnica nije povučena i najavio njeno proširenje posle istrage.
Optužnica novosadskog tužilaštva je vraćena u istragu, upravo zbog činjenice da pre podizanja optužnice istraga nije ni vođena. U zavisnosti od rezultata istrage, tužilaštvo će odlučiti o daljim koracima, objasnio je Zorić. Komentarišući Zorićevu najavu da će se dvoje novosadskih novinara ponovo naći na meti istražnih organa, Šabić je naveo da je, ukoliko su Zorićevi navodi tačni, takvo ponašanje tužilaštva „tragično”. (Izvori: TV B92, Politika)
NAPAD NA NOVINARKU DANASA
Elektronske novine Sandžak pres, sajt blizak muftiji Muameru Zukorliću, optužile su dopisnicu lista Danas iz Novog Pazara Slađanu Novosel da je učestvovala u formiranju „fantomske organizacije Otpor Sandžaka”, objavljeno je 20. oktobra. U tekstu na ovom portalu navedeno je kako je „iz dobro obaveštenih izvora“ poznato „da su u stvaranju ove organizacije učestvovale dve nevladine organizacije iz Novog Pazara kojima upravljaju žene“.
„Među njima su službenica OEBS koja je dugogodišnja pripadnica Kontraobaveštajne službe (KOS), određeni faktori iz Beograda, nekoliko aktivista ekoloških udruženja i pristalica Rasima Ljajića, kao i novinarka Novosel“.
„Isti su već duže vrijeme imali koordiniranu obuku na Kopaoniku, dobili velika novčana sredstva i cijelu logistiku. Slađana Novosel je prva objavila saopštenje pamfletskog Otpora koje je donekle iznenadilo sandžačku i srbijansku javnost. Kako je projekat Otpora propao, ista nastavlja obračun sa Islamskom zajednicom kroz perfidne tekstove o vraćanju jedinstva Islamskoj zajednici i pokušaju stvaranja novih konfuzija“, navodi se u tekstu Sandžak presa. (Izvor: Danas)
GRUHONJIĆ OSLOBOĐEN KRIVICE
Predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića Prvi osnovni sud u Beogradu oslobodio je krivice po privatnoj krivičnoj tužbi Srpskog sabora „Dveri“ i Srpskog narodnog pokreta „Svetozar Miletić“, objavljeno je 19. oktobra. Te dve organizacije protiv Gruhonjića su podnele tužbu zbog uvrede, jer je na jednom okruglom stolu u Beogradu u februaru 2008. godine za pojedine organizacije rekao da su „zveri“ i „dirigovana banda“. (Izvor: Alo)
PROTEST ANEMA ZBOG NAPADA NA TV PRIMA
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija najoštrije protestuje povodom serije napada kojima je izložena članica Asocijacije, Radio Televizija Prima iz Bajine Bašte, između 10. i 18. oktobra. U tom periodu kamenovan je studio Radio Televizija Prima iz Bajine Bašte, pri čemu je kamenicama razbijeno više prozora na zgradi i isečene tri gume na službenom automobilu ove medijske kuće. Radio Televizija Prima saopštila je da je ovo bio treći napad na njihovo službeno vozilo u prethodna tri meseca.
ANEM ukazuje da pritisci na medije i pokušaji njihove instrumentalizacije postaju sve jači u očekivanju raspisivanja parlamentarnih i lokalnih izbora. Pri tome se ne biraju sredstva, u rasponu od „prijateljskih ubeđivanja“, preko ekonomskih pritisaka, do otvorenih pretnji i vandalskih napada. ANEM od nadležnih zahteva da istraže pozadinu napada na Radio Televiziju Prima iz Bajine Bašte i odgovorne izvedu pred lice pravde, kako bi se delovalo i preventivno i sprečilo da se sa vandalskih napada na imovinu medija pređe na fizičke napade na same saradnike, novinare i urednike. (Izvor: ANEM)
UGAŠEN JEDAN OD DVA VOJVOĐANSKA DNEVNA LISTA NA SRPSKOM JEZIKU
Nacionalni građanski, jedan od dva vojvođanska dnevna lista na srpskom jeziku (drugi je "Dnevnik") prestao je da izlazi 14. Oktobra. Po rečima vlasnika Srđana Vučurevića, razlozi su nizak tiraž i gubici koje je štampanje lista proizvodilo, a koje on više nije mogao da nadoknađuje. List je u redakciji u Novom Sadu pravilo 35 novinara, a za potrebe elektronskog izdanja, koje je sačuvano, i nedeljnika "NS reporter" biće zadržano petnaestak. Ovaj list je, doduše ne pod istim imenom, izlazio nešto više od 11 godina.
Početkom 2000. godine se, naime, pojavio prvi broj Građanskog lista, koji je osam godina kasnije kupio konzorcijum, u kojem je bio i Vučurević, promenivši mu ime u "Nacionalni građanski".
U izmeni samog naziva bio je sadržan i radikalan zaokret u uređivačkoj politici - od dominantnog zastupanja stavova bliskih političkoj opciji koju personifikuje LSV, do mnogo nacionalnijeg pristupa, uz naglašen uticaj pre svega DSS. (Izvor: Večernje novosti)
VEČERNJE NOVOSTI OBELEŽILE 58 GODINA POSTOJANJA
Večernje novosti su 16. Oktobra napunile 58 godina. Redakcija je tim povodom objavila da je više od 5,2 milijarde primeraka lista prošlo je kroz ruke čitalaca od 16. oktobra 1953. Godine. „Prvi smo progovorili jezikom moderne štampe - brzo, kratko i jasno. Vođeni tim principima do danas smo ostali najčitaniji, najtiražniji i najuticajniji“, saopštila je redakcija Večernjih novosti. Rođendan „Novosti“ je po tradiciji proslavljen dodelom priznanja novinarima i saradnicima koji su svojim radom potvrdili prestiž naših novina.
Nagrade je laureatima uručio generalni direktor i glavni urednik kompanije „Novosti“ Manojlo Vukotić. On je podsetio da je situacija na medijskom planu dramatična, ali i da su Večernje novosti, oslanjajući se na sopstvenu pamet i profesionalnost, uspele da se održe na vrhu. Vukotić je naglasio da Novosti neće menjati uređivačku politike koja daje rezultate. Nagradu za životno delo koja nosi ime osnivača Novosti Slobodana Glumca dobio je dopisnik iz Kraljeva Dušan Stojić. Nagradu za jednogodišnji novinarski rad dobila je Biljana Stjelja. Jelena Jovović nagrađena je za urednički rad u dodatku „Život plus“. Za ekskluzivni prilog posthumno je nagrađena Slađana Veljković. Najbolji mladi i talentovani novinar je Rade Dragović, Zoran T. Popović nagrađen je za novinsku satiru, honorarac godine Adam Štulić, dok je za humani rad nagrađena Divna Čančarević. (Izvor: Večernje novosti)
ČETVOROGODIŠNJICA TABLOIDA ALO!
Dnevne novine Alo proslavile su 15. oktobra četvrti rođendan. Tim povodom redakcija je saopštila da je „od 2007. godine otkriveno nebrojeno mnogo afera, prodrmana politička elita, pisano ono o čemu drugi nisu želeli ili smeli. U nagradnim igrama, u vreme kada je nemaština bezmalo postala naš ’nacionalni brend’ podeljene su na stotine hiljada vrednih nagrada. Alo je prvi pisao o monopolistima koji u šaci drže Srbiju. Prvi smo otkrili i mahinacije u Kolubari“.
„Političkih spletki koje smo razotkrili previše je za nabrajanje. Mnogi bi rekli da bi bilo i naporno. Ipak, nismo se ustručavali, plašili, podlegali pritiscima. Ni pred njima, ni pred raznim ’kontroverznim biznismenima’ i njima sličnim likovima“, objavila je, pored ostalog, redakcija ovog lista na četvorogodišnjicu izlaženja. (Izvor: Alo)
PRETNJE DESNIČARA RADIJU SLOBODNA EVROPA
Desničarska organizacija „SNP Naši“ postavila na svoju internet stranicu saopštenje u kojem piše da Radio Slobodna Evropa na svojoj internet stranici drži mapu Srbije bez Kosova. Ta organizacija zahteva da “netačna” karta Srbije hitno bude uklonjena i da državni organi reaguju na “ovakvu provokaciju” i istraže slučaj jer je, kako je navela, reč o mediju koji deluje iz Srbije. Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS-a, kaže da ovakav javni poziv nije uperen samo protiv RSE nego i protiv slobode medija.
Organizacija „SNP Naši“ poznata je po svojim nacionalističkim nastupima, a njeni predstavnici nikada nisu skrivali da su njihove pristalice i članovi učestvovali u pokušaju razbijanja prošlogodišnje Parade ponosa i da se uz desničarske i radikalne stranke u Srbiji bore za rušenje aktuelne vlasti. Jelka Jovanović kaže da je ovo, bez obzira na pristojan jezik u saopštenju, nesumnjivo napad na RSE i hajka na jedan mediji koji izveštava krajnje profesionalno. “NUNS neće sedeti skrštenih ruku, tražićemo i od nadležnih organa da ove pretnje ispitaju i uvrste u postupak koji se trenutno vodi, a u vezi je sa zabranom delovanja ekstremističkih organizacija. Ovaj pokret je samo jedan ogranak i ruka retrogradne Srbije, koja pokušava ponovo da nas vrati tamo gde smo bili pre dvadesetak godina i nadamo se da će se na adekvatan način i država Srbija i njeni sudski organi, a nadam se i naša profesija, poneti i da neće dozvoliti ovakvu vrstu napada“, kaže Jovanovićeva. (Izvor: Autonomija)
ODBIJEN ZAHTEV VAC-a
Komisija za zaštitu konkurencije odbacila je zahtev austrijske firme OST Holding Suedosteuropa GmbH za sprovođenje koncentracije, objavljeno je na zvaničnom sajtu te institucije. Zahtev OST holdinga za sticanjem 62,4 odsto akcija kompanije Novosti kroz preuzimanje celokupnog udela tri inostrana privredna društva koja su akcionari OST holdinga (Trimax Investments, Ardos Holding i Karamat Holding), odbačen je, kako se navodi, zaključkom predsednika komisije od 12. oktobra, a razlog je to što nisu dostavljeni potrebni dokazi o pravnom osnovu.
Bez tih dokaza, naime, navedeno je u saopštenju, Savet komisije za zaštitu konkurencije nije imao uslova ni da otpočne raspravu o traženoj koncentraciji, a OST holdingu je ostavljena mogućnost da u roku od tri dana podnese žalbu protiv ovakvog zaključka. OST holding, koji je u vlasništvu medijske kompanije Vac (WAZ) odobrenje da preuzme 62,4 odsto akcija Novosti zatražio je od Komisije za zaštitu konkurencije pre više od dve godine ali je komisija sredinom jula ove godine obustavila postupak do donošenja odluke Upravnog suda po tužbi koju je protiv nje podnela ta firma. Upravni sud je, međutim, odbacio tužbu OST holdinga, pa je to i bilo razlog za novo oglašavanje komisije o zahtevu ove firme da preuzme celokupne udele u tri kompanije preko kojih je njihov vlasnik Milan Beko, 2006. godine preuzeo, odnosno, navodno na berzi kupio većinski paket akcija Novosti. Prema navodima medija Beko je uz podršku vlasti, odnosno Vlade Vojislava Koštunice, prekršio sporazum i ugovor o kasnijoj preprodaji akcija, koji je imao sa Vacom, a nije ispunio ni zakonsku obavezu o davanju ponude za preuzimanje preostalih akcija od manjinskih akcionara (u čijem vlasništvu je nešto više od 0,9 odsto). Zato mu je u junu ove godine Komisija za hartije od vrednosti naložila da ponudu objavi najkasnije u roku od tri meseca (počev od 23. juna) ili da, u suprotnom, objavi prodaju udela iznad 25 odsto akcija Novosti. Prema važećem zakonu, inače, do realizacije te prodaje vlasniku ukida se pravo glasa na sve akcije koje prevazilaze učešće od 25 odsto. Otuda, iako manjinski akcionar sa 36,6 odsto, država trenutno u Novostima ima upravljačka prava na najveći broj akcija (29,5 odsto u vlasništvu Republike Srbije i 7,15 odsto preko Fonda PIO). (Izvor: Pregled)
ZAPALJEN AUTOMOBIL MAGAZINA AKTER
U noći između 26. i 27. oktobra nepoznati napadači zapalili su u Novom Sadu službeni automobil marke, vlasništvo političkog nedeljnika Akter. Automobil je koristio glavni i odgovorni urednik ovog nedeljnika Tihomir Trišić. Vozilo, koje je potpuno izgorelo, je zapaljeno na parkingu ispred sedišta Aktera. Vatrogasci su sprečili širenje požara i na druga službena vozila. Nedeljnik je saopštio da su dežurna uviđajna ekipa novosadske Policijske uprave i dežurni tužilac u Novom Sadu odbili da odmah izađu na lice mesta. Uprava za vanredne situacije je to demantovala.
Oni su, kako objašnjava Akter, saopštili vatrogascima da će to učiniti u toku prepodneva, u redovnom radnom vremenu. Uprava za vanredne situacije saopštila je da su njene službe izašle na vreme na lice mesta, kao i to da je požar izazvan namerno, upotrebom otvorenog plamena, i da je vozilo prethodno bilo poliveno zapaljivom materijom. Trišić smatra da ovaj napad na nedeljnik i njega lično najbolje govori u prilog tezi da su novinari danas u Srbiji vrsta nalik na glinene golubove. Prema proceni, šteta je oko 2,5 miliona dinara. Policijska uprava Novi Sad nije mogla da komentariše tvrdnje Tihomira Trišića jer je, kako je rečeno, za požare zadužena Uprava za vanredne situacije. (Izvor: Dnevnik)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
“DUŠAN BOGAVAC” GRUHONJIĆU I ŽIVKOVU
Žiri novinarske nagrade "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost odlučio je da za 2011. godinu dobitnici budu novinari Dinko Gruhonjić i Ljubomir Živkov. Gruhonjić kao šef dopisništva agencije Beta u Novom Sadu, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i stručni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu godinama predanim žurnalističkim angažmanom doslovno živi novinarstvo. I to novinarstvo koje uvažava visoke standarde slobode medija i novinarskog kodeksa. Živkov kolumnama u magazinu "Vreme", "Blicu", kao i britkim komentarima u "Peščaniku" lucidno i satirično ispisuje hroniku (ne)vremena, ili kako bi on rekao "saborne propasti", ne posustajući pred sve nasrtljivijom tabloidizacijom i kretenizacijom medija.
Ove godine u užem izboru za nagradu "Dušan Bogavac" bili su i novinar Dragoljub Petrović, kolumnista Svetislav Basara i karikaturista Marko Somborac. Žiri posebno ističe hrabro i etično delovanje Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, Rodoljuba Šabića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i Saše Jankovića, Zaštitnika prava građana. Njih troje, već godinama, principijelno se bore za slobodno i prosperitetno društvo i pravnu državu, u skladu sa novinarskim stremljenjima dosadašnjih dobitnika nagrade "Dušan Bogavac". Žiri je radio u sastavu Pavel Domonji, Teofil Pančić, Svetozar Raković, Filip Mladenović i Branka Bogavac. (Izvor: Newsletter NUNS)
STEVAN DOJČINOVIĆ DOBITNIK NAGRADE “DANIEL PEARL”
Novinar NUNS-ovog Centra za istraživačko novinarstvo Stevan Dojčinović je dobitnik međunarodne nagrade za istraživačko novinarstvo „Daniel Pearl”. Nagrada je dodeljena u Kijevu na Međunarodnoj konferenciji istraživačkih novinara za 2011. godinu Dojčinović je bio član tima reportera iz Istočne Evrope i SAD koje je angažovala Mreža OCCRP na istraživanju rastuće mreže ofšor kompanija koje se koriste za sakrivanje vlasništva i imovine, pranje novca i tajni biznis.
Tim OCCRP je napravio seriju tekstova o ofšor zonama, kriminalcima koji ih koriste i milionima izgubljenih dolara. Ovaj projekat OCCRP nagrađen je glavnom nagradom Međunarodnog konzorcijuma za istraživačko novinarstvo. Nagrada “Daniel Pearl” se dodeljuje svake godine u čast novinara Vol Strit Žurnala koji je ubijen u Pakistanu 2002. godine pokušavajući da intervjuiše člana terorističke organizacije Al Kaida. Tokom šest meseci, reporteri OCCRP su istraživali poreska utočišta među kojima su savezna država Delaver u SAD, Kajmanska ostrva, Sejšeli, Novi Zeland, Rumunija i Ukrajina. U okviru projekta „Offshore Crime“ reporteri OCCRP su se tajno predstavljali kao biznismeni koji pokušavaju da sakriju novac od utajenog poreza. Nekoliko nedelja nakon objavljivanja projekta “Offshore Crime” u Bukureštu je uhapšen Laslo Kiš, visoko pozicionirani konsultant za utaju poreza i pranje novca. Kišov bliski saradnik Ian Tejlor, agent koji je osnivao firme na Novom Zelandu, bio je primoran da ugasi svoju kancelariju. Koordinator projekta bio je rumunski novinar Paul Cristian Radu, a u timu istraživača bili su Mihai Munteanu (Rumunija), Beth Kampschror (SAD), Stanimir Vaglenov (Bugarska), Vlad Lavrov (Ukrajina), Tamas Bodoky (Mađarska) i Stevan Dojčinović (Srbija). Urednici projekta su Drew Sullivan i Rosemary Armao. Istraživački rad tima OCCRP proglašen je za najbolji u konkurenciji 70 prijavljenih kandidata iz 30 zemalja. Među finalistima su bili i magazin “Bloomberg Markets”, nedeljnik “The New Yorker”, TV stanica “ABC News”, Forum za Afričke istraživačke novinare (FAIR) i grupa NPR, Radio Canada/CBC i Švajcarska televizija TSI. (Izvor: Newsletter NUNS)
NAJBOLJI PO PRILOZIMA IZ LOKALNE SAMOUPRAVE
Autori najboljih medijskih priloga u oblasti lokalne samouprave nagrađeni su studijskim putovanjem u Strazbur i Pariz, gde će od 14. do 18. novembra posetiti medijske kuće Francuske kao i institucije EU. Nagrade su, 25. Oktobra, dodeljene Ivani Pavlović (Ekonomist magazin), Nenadu Kovačeviću (Novi magazin), Slađani Gluščević (Dnevnik), Aleksandru Bjelogrliću (Zrenjanin), Jeleni Aleksić i Sandri Mandić (B92) i Oliveri Sašek Radulović (Niška televizija). Konkurs su raspisali Savet Evrope i Stalna konferencija gradova i opština.
Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins je naglasio da mediji, uprkos finansijskim ograničenjima i poteškoćama, moraju ispunjavati dva osnovna kriterijuma, na kojima i EU insistira, na objektivnosti i kvalitetu. Jedan od nagrađenih, Nenad Kovačević, istakao je da treba pomoći lokalnim medijima jer su dobitnici nagrada za najbolji medijski prilog u oblasti lokalne samouprave novinari nacionalnih, a ne lokalnih medija, u kojima je finansijska situacija izuzetno loša, a pritisci veliki. (Izvor: Blic)
GODIŠNJA NAGRADA UNICEF-a ZA MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O DECI I DEČIJIM PRAVIMA
Kancelarija UNICEF-a u Srbiji oglašava konkurs za godišnju nagradu za medijsko izveštavanje o deci i dečijim pravima, sa fokusom na promovisanje socijalne inkluzije ugrožene dece u Srbiji. Nagrade se dodeljuju za najbolji prilog objavljen na televiziji, radiju i u štampanim medijima na području Republike Srbije u periodu od 1. januara do 1. novembra 2011. godine. Rok za prijavljivanje radova je 5. Novembar. Kontakt osoba: Mila Gavrilović, tel. 063/408-122, e-mail: gavrilovic@mc.rs. Prijavu slati na:Medija centar, Terazije 3/I, 11000 Beograd, sa naznakom „Za UNICEF konkurs“.
Cilj nagrade je da se podstakne kvalitetno i etičko izveštavanje u štampanim i elektronskim medijima na temu dece i dečijih prava u Srbiji. (Izvor: NUNS)
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Vlado Mareš l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.