PREMISE
 |
Testiranje kandidata za RTS |
Samo činjenice iz događaja u poslednjih 15 dana, zabeleženih u ovom broju Newslettera, dovoljan su materijal da svako za sebe izvede zaključak. Premise su sledeće. Štampanim medijima u Srbiji teško je da ostanu objektivni i nezavisni; država nije voljna da se odrekne uticaja na medijsku sferu; političari nenaviknuti na javne kritike; tužbe protiv novinara moćno oružje pritiska; proglašen Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima; za 100 mesta u RTS prijavilo se 10.000 ljudi.
Z.Č.
KRIZA I INTERNET NISU POTISNULI NOVINE
 |
Vensan Dežer (Foto: FONET) |
Crni scenario u kome će Internet potpuno potisnuti štampane medije ipak se nije dogodio, bar ne u meri u kojoj su to mnogi predviđali, zaključak je predstavnika medijskih kuća i eksperata iz Srbije i regiona na Drugom pres medija samitu održanom 16. novembra u Beogradu. Poput svetskih medijskih kuća, velike probleme zbog ekonomske krize imali su i mediji u Srbiji. Uz ocenu da je situacija kod nas daleko od idealne, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer zaključio je da su domaći mediji ipak preživeli.
Širom sveta 1,7 milijardi ljudi čita novine, što je četvrtina odraslog stanovništva. Taj podatak pokazuje da su štampani mediji daleko od kraja, rekao je Dežer. On je naveo da je kriza smanjila prihode štampanih medija za 17 odsto, ali da je pad tiraža znatno manji. To nije tako strašno ako znamo kako su prošle ostale industrije, rekao je Dežer i dodao da mediji imaju i veliku društvenu ulogu i odgovornost i da zato moraju uskladiti svoje poslovne interese i interese društva. Optimistička predviđanja imala je i izvršna direktorka Evropske asocijacije novinskih izdavača (ENPA) Fransin Keningem koja kaže da podatak da jedna od tri osobe u ukupnoj populaciji čita svaki dan novine, ohrabruje. Prema podacima ENPA, koja okuplja oko 5.200 izdavača novina, sa 150 miliona primeraka novina dnevno, četiri od pet visokoobrazovanih Evropljana čita novine, rekla je ona i poručila da štampani mediji nisu industrija prošlosti već budućnosti. Otvarajući Drugi pres medija samit, Veselin Simonović, predsednik Asocijacije medija Srbije (AMS) i glavni i odgovorni urednik integrisane redakcije „Ringier Adžel Springer“, rekao je da se u odnosu na prošlu godinu ništa nije promenilo u štampanim medijima, osim što je napravljeno još veće bezakonje. Tržište je potpuno haotično i urušeno, ali su svi štampani mediji preživeli, ocenio je Simonović i osvrnuo se na sve učestalije napade nevladinog sektora na medije. Nevladin sektor ne prepoznaje u medijima partnere jer čim im prestanu donacije, onda su krivi mediji. Isti taj nevladin sektor postao je važan samo zahvaljujući nama. Mi smo ih promovisali i bili im saveznici u borbi protiv korupcije i bezakonja. Korumpiranih novinara i urednika ima, ali malo, dok najviše korupcije ima u nevladinom sektoru, zaključio je Simonović poručivši im da se konačno manu medija. Da nema mesta pesimizmu veruje i urednik lista „Vreme“ Dragoljub Žarković, koji ocenjuje da će budućnost štampanih medija zavisiti od odgovora na pitanje zašto se nešto dešava i u čijem interesu. Novine treba da objašnjavaju događaje, a ne da o njima izveštavaju, rekao je Žarković i dodao da budućnost štampanih medija tek počinje. Na samitu u organizaciji AMS učestvovali su i direktor JP PTT Srbije Goran Ćirić, urednik Foneta Zoran Sekulić, kao i predstavnici medijskih kuća iz Hrvatske, Slovenije i Albanije. (Izvor: Blic)
l CRISIS AND INTERNET HAVE NOT PUSHED OUT NEWSPAPERS l ACCEPTED MEDIA STRATEGY VOJVODINA’S HUNGARIANS l IN THE SPRING OF 2012. TWO NEW MEDIA LAWS l ESTABLISHED THE INTERNATIONAL DAY AGAINST IMPUNITY OF CRIMES OVER JOURNALISTS l SEMINAR ON PUBLIC SERVICES IN SOUTH EAST EUROPE l SERBIAN-ALBANIAN RADIO BROADCAST l RRA’S ANSWER ON THE STATEMENT ABOUT MEDIA l FIRST ISSUE OF WEEKLY NOVA NASA REC l APPELLATE COURT DOUBLED THE SENTENCE TO ATTACKER ON VLADIMIR MITRIC l ELECTION POSTPONES DIGITALIZATION l THE STRASBOURG COURT OBLIGATED MONTENEGRO TO COMPENSATE JOURNALIST KOPRIVICA l FOR 100 JOBS 10.000 CANDIDATES l JOURNALISTS AGAINST POLICE CHIEF IN BOR l JUBILEE OF DNEVNIK NEWSPAPER l CLOSED EXPLORER SITE COMPANY YAHOO l
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV NEKAŽNJIVOSTI ZLOČINA NAD NOVINARIMA
Međunarodna federacija novinara (IFJ) proglasila je 23. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Ovaj datum izabran je povodom masakra u Maguindanu na Filipinima, u novembru 2009, kada su ubijena 32 novinara. IFJ poziva sva novinarska udruženja širom sveta da 23. novembar posvete “svim novinarima ubijenim zato što su verovali u svrhu i misiju novinarstva”. NUNS ovim povodom poziva policiju, pravosudne i druge državne organe da unaprede i dosledno preduzimaju mere zaštite novinara i medija koji su izloženi pritiscima, pretnjama i fizičkom nasilju.
Nažalost, mnogi incidenti u kojima su stradali novinari ostaju nerešeni. NUNS podseća da ni posle 17 i po godina nije rasvetljeno ubistvo novinarke Dade Vujasinović, kao što ni 12,5 godina nije bilo dovoljno za identifikovanje i kažnjavanje ubica novinara Slavka Ćuruvije. Nepoznato je i ko je i zašto ubio novinara Milana Pantića 11. juna 2010. godine. NUNS nikada neće odustati od borbe za utvrđivanje istine o ubistvima naših kolega i postavljaće to pitanje uvek iznova, sve dok se nalogodavci ovih zločina i ubice ne nađu na optuženičkoj klupi. (Izvor: NUNS)
ZAŠTITITI RADIO EMU
 |
Bujanovac |
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija), NUNS, UNS, NDNV i Lokal pres zatražili su 28. Novembra zaštitu za Radio Emu iz Bujanovca i njenog vlasnika i direktora Olivera Trajkovića, kojima je uručena opomena za plaćanje kazne od 250.000 dinara. Pored toga, Trajkoviću se opomenom stavlja u izgled da će mu novčana kazna biti zamenjena kaznom zatvora. Kazna je izrečena zbog privrednog prestupa po zahtevu OFPS, a zbog navodnog nedostavljanja uredno popunjenih muzičkih košuljica - spiskova emitovanih muzičkih dela na ovoj radio stanici.
Privredni sud u Leskovcu kaznio je Radio Emu sa 200.000 dinara, a Olivera Trajkovića, kao odgovorno lice, sa 50.000 dinara. Medijska i novinarska udruženja apeluju na nadležne organe da se nađe rešenje, kako bi se ova, očigledno nezakonita presuda, stavila van pravne snage, Radio Ema spasio zatvaranja, a Oliver Trajković odlaska u zatvor. (Izvor: Fonet)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
USVOJENA MEDIJSKA STRATEGIJA VOJVOĐANSKIH MAĐARA
 |
Tamaš Korhec |
Nacionalni savet Mađara (NSM) usvojio je 22. novembra Medijsku strategiju vojvođanskih Mađara za period od 2011. do 2016. godine. Za strategiju je glasao 21 član saveta, pet je bilo protiv, a jedan uzdržan. Većinu u tom nacionalnom savetu ima Savez vojvođanskih Mađara (SVM), dok su u opoziciji predstavnici ostalih stranaka vojvođanskih Mađara i Demokratske stranke. Predstavnici opozicije izneli su optužbe i zamerke na strategiju , ali je Tamaš Korhec, predsednik NSM to odbacio.
Predstavnici opozicije u Nacionalnom savetu optužili su SVM da želi da uguši slobodu medija i da ih stavi pod partijsku kontrolu. Između ostalog je rečeno da budući da NSM funkcioniše kao politička organizacija, mediji koji mu pripadaju ne mogu da budu slobodni. Zamereno je što strategijom nije preciziran način na koji će za ostvarivanje zacrtanih ciljeva, recimo za 24-časovni radio i TV program, biti obezbeđena neophodna materijalna sredstva. Zamereno je što će, kako je rečeno, aktuelni odnos snaga na političkoj sceni vojvođanskih Mađara biti “zabetoniran“ sprovođenjem strateške odrednice da vojvođanske mađarske političke stranke u medijima treba da budu zastupljene srazmerno „njihovoj težini i aktivnostima“. Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec odbacio je optužbe opozicije i rekao da je najvažnije da je medijska strategija konačno usvojena. (Izvori: Mađar so, Beta)
U PROLEĆE 2012. DVA MEDIJSKA ZAKONA
 |
Dragana Milićević Milutinović |
Državna sekretarka Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Dragana Milićević Milutinović najavila je 16. novembra dva nova medijska zakona za proleće naredne godine. Ona je rekla na drugom Pres medija samitu da očekuje da Zakon o javnom informisanju i Zakon o radiodifuziji budu gotovi u rano proleće, nakon čega će uslediti dalja procedura njihovog usvajanja.
Politička scena, međutim, diktiraće i kada će novi zakoni tačno biti usvojeni, istakla je državna sekretarka. Dragana Milićević Milutinović je dodala da je u toku formiranje radnih grupa koje će pisati nacrte ovih zakona, nakon čega će se nastaviti sa primenom akcionog plana Medijske strategije. Podsetila je da su Strategijom postavljeni precizni i kratki rokovi. „Ne smeju se probiti rokovi koji se predviđeni akcionim planom“, navela je ona dodajući da se nada da će svi zakoni biti doneti i izmenjeni u što kraćem roku. Podsetila je da se Medijskom strategijom država obavezala da će se povući iz vlasništva u medijima I da je predviđena privatizacija medija. Takođe je predviđeno formiranje šest novih, regionalnih javnih servisa, kao i mogućnost da nacionalni saveti manjina ubuduće budu osnivači medija. (Izvor: Danas)
SEMINAR O JAVNIM SERVISIMA U JUGOISTOČNOJ EVROPI
 |
Sarajevo |
U Sarajevu je 14. novembra održan seminar o slobodi, nezavisnosti i održivosti javnih radio-televizijskih servisa u jugoistočnoj Evropi. Učestvovalo je više od 50 stručnjaka iz 13 zemalja regiona, među kojima I predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Skup je nazvan „Jugoistočna Evropa nakon 20 godina: Transformacija iz državnih u javne servise“. Organizator je bio Savet za regionalnu saradnju, uz podršku Evropske komisije, Evropskog udruženja javnih servisa u Jugoistočnoj Evropi i Evropske unije radio televizija.
Josip Popovac, predsednik Uprave Hrvatske radio-televizije i predsednik Evropskog udruženja javnih servisa jugoistočne Evrope rekao je da svi medijski servisi na tom području imaju slične probleme. Kao ključne elemente u njihovom rešavanju naveo je političku i ekonomsku nezavisnost, stabilno finansiranje i javni nadzor. Mediji bi, prema njegovim rečima, trebalo maksimalno da koriste raspoložive evropske fondove, koji nisu mali, a namenjeni su upravo jačanju I profesionalizaciji javnih servisa. Seminaru su prisustvovali predstavnici javnih servisa iz svih bivših jugoslovenskih republika, izuzev iz Srbije. (izvor: Newsletter NUNS)
DRŽAVA NEĆE IZ MEDIJA
 |
Dejan Milenković (Foto: MC) |
Država nije voljna da se odrekne uticaja na medijsku sferu, ne postoji zdrava tržišna medijska konkurencija kao ni dovoljno političke volje da se sprovedu medijski zakoni, ocenjeno je 28. novembra na okruglom stolu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija. Na predstavljanju izveštaja o Monitoringu medijske scene, docent Fakulteta političkih nauka Dejan Milenković rekao je da ne postoji politička volja da se država povuče iz medija a da će u sprovođenju Medijske strategije najveći izazovi biti osnivanje šest regionalnih javnih servisa, transformacija Tanjuga i pravo nacionalnih saveta da osnivaju medije.
Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić je zapitao kako će se finansirati regionalni javni servisi, kada i Radio-televizija Srbije ima problem sa naplatom pretplate i normalnim funkcionisanjem. Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Jelena Trivan rekla je da ne stoje optužbe da će izbor upravnih i nadzornih odbora u regionalnim javnim servisima biti vođen tako da zadovolji političke stranke, već je rekla da će se to raditi na osnovu zakona i putem konkursa. Ona je rekla da privatizacija svih 170 medija čiji je država osnivač ne može da se sprovede u kratkom roku, zbog
potrebe da se poštuje odgovarajuća procedura, ali da to ne znači da država okleva da se povuče iz medija. Trivan je dodala da se mediji manjina, koje će osnivati nacionalni saveti, neće finansirati iz budžeta a da će „ostati da se vidi“ da li će biti pod političkim uticajem manjinskih stranaka. Advokat Slobodan Kremenjak je rekao da su tužbe protiv novinara i dalje veoma moćno oružje kojim se vrši uticaj na medije i kao primer naveo novinarku B92 Suzanu Trninić, koja je pravosnažno osuđena jer je u programu postavila pitanje predsednici parlamenta o navodnom zapošljavanju supruge Franka Simatovića u preduzeću Srbijagas. Ona je, prema rečima Kremenjaka, po tužbi Simatovićeve supruge, prvobitno osuđena na kaznu od 390.000 dinara, što je kasnije smanjeno na 300.000, samo zbog toga što je, kao deo pitanja, pročitala deo teksta iz lista Pres u kojem se navodi podatak da ona radi u Srbijagasu. (Izvori: Beta, Autonomija)
POLITIČARI MORAJU DA SE NAVIKNU NA JAVNE KRITIKE
 |
Seminar (Foto: Newsletter NUNS) |
Političari moraju da se naviknu na veću dozu kriticizma u medijima, pa i preterivanja, ukoliko novinar ima nameru da polemiše s njihovim stavovima, u smislu prezentiranja mišljenja o njihovoj delatnosti, rekla je pored ostalog Margarita Caca Nikolovska, bivša sudinica Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu na seminaru za medijske advokate 26. i 27. novembra. Seminar su u Beogradu organizovali NUNS i MLDI (Media Legal Defence Initiative).
Po rečima Nikolovske, organizovanje preko interneta, posredstvom društvenih mreža, prema praksi Suda u Strazburu tretira se kao javno okupljanje. Kada je reč o komentarisanju na internetu, holandska advokatica Kristien Vildeman iz Amsterdama, specijalizovana za slobodu štampe i medijsko zakonodavstvo je rekla: “Oni koji komentare postavljaju na sajtove, odgovorni su za njih. Prilikom selekcije blogova na sjtovima, važi isti princip kao u novinama. Urednici, a u nekim slučajevima administratori, odlučuju da li će nešto da objave ili ne“. Na skupu je ukazano i na različitu zakonodavnu praksu u državama nastalim iz bivših jugoslovenskih republika o zaštiti novinarskih izvora. U raspravi na teme kao što su pravo na zaštitu novinarskih izvora, odgovornost za prenošenje tuđih izjava kao i regulisanje distribuiranja sadržaja komentara korisnika na on lajn medijima, učestvovalo je više od 20 advokata iz Srbije, Hrvatske, BiH i Slovenije kao i asistenti i studenti Pravnog fakulteta u Beogradu. (Izvor: Newsletter NUNS)
ANEM PREDSTAVIO MONITORING MEDIJSKE SCENE U SRBIJI
 |
Slobodan Kremenjak (Foto: MC) |
Mnoge važne presude Evropskog suda za ljudska prava kroz koje je taj sud gradio svoju praksu u primeni člana 10. Evropske konvencije, koji garantuje slobodu izražavanja, ne mogu se naći ili se ne mogu lako naći u srpskim prevodima. Oslanjanje na ličnu inicijativu postupajućih sudija i samih stranaka, kojom bi oni pojedinačno i svako za sebe dolazili do prakse koja u ovom slučaju jeste pravo, očigledno nije dovoljno, naveo je advokat Slobodan Kremenjak, 29. novembra u monitoringu medijske scene Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
„Ovo nas dovodi u situaciju u kojoj naši sudovi jesu obavezni da norme koje se tiču slobode izražavanja primenjuju i tumače saglasno međunarodnim standardima i praksi Evropskog suda u primeni ovog člana, ali s druge strane su u dobroj meri prepušteni sami sebi, svojoj ličnoj inicijativi ili ličnom poznavanju stranih jezika, kada se postavi pitanje upoznavanja sa standardima i praksom koju su obavezni da primene“, ističe Kremenjak. On je na predstavljanju monitoringa naveo i da su tužbe protiv novinara i dalje veoma moćno oružje kojim se vrši uticaj na medije i kao primer naveo novinarku B92 Suzanu Trninić, koja je pravosnažno osuđena jer je u programu postavila pitanje predsednici parlamenta o navodnom zapošljavanju supruge Franka Simatovića u preduzeću Srbijagas. Govoreći o dekriminalizaciji klevete u medijima, advokatica Kruna Savović rekla je da nije rešenje samo da se to krivično delo izbaci iz Krivičnog zakonika, već je problem u tome što se te stvari često vode preko parničnih postupaka. (Izvor: Danas)
NAJKORUMPIRANIJI POLICIJA, ZDRAVSTVO I DRŽAVNA UPRAVA
 |
Vilijam Infante (Foto: MC) |
Najveći stepen korupcije u Srbiji postoji u oblasti policije, zdravstva i državne uprave, rekao je juče Vilijam Infante, regionalni koordinator Programa UN za razvoj (UNDP) u Srbiji, na regionalnoj konferenciji „Partnerstvom protiv korupcije” 16. novembra . Infante je u oštrim kritikama na račun srpske vlade naveo da će „revidiranje Strategije borbe protiv korupcije u Srbiji potrajati, jer nigde u njoj ne piše da je vlada posvećena borbi protiv korupcije i nultoj toleranciji prema korupciji”. On je ocenio da je u Srbiji, naročito štampanim medijima, teško da ostanu objektivni i nezavisni. „ Oni su često u vlasništvu partija ili građana i nisu objektivni i nepristrasni. Zato bi možda trebalo iskoristiti alternativne načine za širenje informacija poput Tvitera i Fejsbuka“, rekao je Infante.
Upitavši premijera Srbije Mirka Cvetkovića, šta je sa njegovim obećanjem da će do kraja godine biti ispunjen Akcioni plan, Infante je naglasio da su institucije za borbu protiv korupcije u Srbiji slabe, da je njihova budućnost neizvesna, da nemaju dovoljno zaposlenih, kao i da su tek na početku rada.
On je naglasio da civilno društvo mora da pomogne vladi da bolje obavlja svoj posao.
„Celu javnost bi trebalo obrazovati u cilju borbe protiv korupcije, ali akcenat ne bi trebalo da bude na onim najmlađima, već na starijoj populaciji. Najbitnije je podići svest javnosti da protiv korupcije može da se bori“, naglasio je Infante. (Izvor: Politika)
IZBORI ODLAŽU DIGITALIZACIJU
 |
Irini Reljin (Foto: MC) |
Prelazak na digitalno emitovanje TV programa u Srbiji neće početi 4. aprila sledeće godine, za kada je bilo planirano, već krajem 2012. i to zonski, na pojedinim delovima teritorije na kojima će biti uspostavljena probna mreža od 15 predajnika. Irini Reljin, pomoćnica ministra zadužena za telekomunikacije, potvrdila je da će početak tog procesa biti odložen zbog izbora, Evropskog prvenstva u fudbalu i Olimpijskih igara, ali će, prema njenim rečima, pripremni radovi biti nastavljeni.
„Sledeće godine se održavaju izbori, za koje smo mislili da će biti ranije, a nijedna država ne sme da radi digitalizaciju pred izbore. Takođe, očekuje nas i Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre, tako da ne možemo da počnemo isključenje digitalnog signala pre nego što se sve to završi“, rekla je Reljin. Prema njenim rečima, naša država se odlučila na postepenu digitalizaciju jer, zbog velikog broja TV stanica i zauzetosti frekvencijskog spektra, gotovo da nije moguće uporedo emitovanje analognog i digitalnog signala, kao što su radile pojedine zemlje. Koliko će novca biti potrebno za ceo proces digitalizacije, za sada se ne zna precizno, ali se procenjuje da će taj posao koštati oko 75 miliona evra. Prema sporazumu Međunarodne unije za telekomunikacije, čiji je i Srbija potpisnik, kao poslednji rok za prelazak na digitalno emitovanje određen je 17. jun 2015. godine. (Izvor: Politika)
SRPSKO-ALBANSKA RADIO EMISIJA
Petnaest radio stanica iz centralne Srbije i sa Kosova, pokrenulo je zajedničku informativnu emisiju, koja se jednom nedeljno emituje na programima radio stanica iz Prištine, Prizrena, Podujeva, Kosovske Mitrovice, Gračanice, Kragujevca, Čačka, Kraljeva, Niša, Preševa i drugih gradova. Emisija se realizuje u okviru projekta ICN mreža, koji se bavi razvojem civilnog dijaloga o temama koje su direktno ili indirektno vezane za život građana.
Urednica Informativnog programa regionalnog Radio Kragujevca Ljiljana Savić kaže da zajednička emisija predstavlja prvi korak uspostavljanja medijske komunikacije između Srba i Albanaca, koja je bila potpuno prekinuta nakon tragičnih događaja 1999. godine. Bavimo se aktuelnim životnim temama poput slobode kretanja, pronalaženja nestalih osoba, izdavanja ličnih dokumenata, povratka raseljenih, ali ne izbegavamo ni vruće političke teme poput pregovora Beograda i Prištine i sukoba na barikadama, rekla je Savić. Prema njenim rečima, emisija je usmerena ka boljem međusobnom razumevanju Srba i Albanaca i mirnom rešavanju svih spornih pitanja. U pripremi emisije učestvuju sve radio stanice koje iz svojih sredina šalju priloge na teme koje smo zajednički planirali, a redovni sagovornici su nam srpski i albanski političari, ugledne javne ličnosti, predstavnici nevladinog sektora, izjavila je Ljiljana Savić. (Izvor: Fonet)
IMENOVAN POVERENIK ZA INFORMACIJE U VRANJU
 |
Vranje |
Vladica Ranđelović, koordinator Info centra u gradskoj upravi, imenovan je za prvog poverenika za informacije od javnog značaja, objavljeno je 21. novembra. Vranje je na gradskom sajtu dobilo i prvi Informator o radu Gradske uprave. Izrađen je u skladu sa uputstvom republičkog poverenika za informacije. Dokument istaknut na portalu vranje.rs, urađen je na 120 strana i sadrži podatke o javnim nabavkama, prihodima i rashodima u budžetu i zaradama zaposlenih. Informator će se menjati u skladu sa odlukama Gradske uprave i potrebama građana. (Izvor: Večernje novosti)
PRVI BROJ NEDELJNIKA NOVA NAŠA REČ
U Leskovcu je 28. novembra izašao prvi broj nedeljnika Nova Nasa reč koji je pokrenula grupa leskovačkih novinara. U uvodniku koji je potpisao redakcijski kolegijum piše da je “gotovo sigurno da će Leskovac, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Bojnik, Crna Trava i sva ona mala i velika mesta oko njih dobiti novi nedeljnik". Prvi broj je izašao na šesnaest strana sa naslovnom I poslednjom stranom u koloru I ostalima u crno-beloj štampi, u redakciji kažu zbog finansija. Adresa elektronskog izdanja je www.nasarec.rs.
U uvodniku prvog broja, novinari Nove Naše reči poručuju da počinju od nule i da nemaju nikakvog finasijera, ali da imaju spemnost da opstanu. Nova Naša reč je jedino štapano glasilo koje trenutno postoji u leskovačkom kraju. Izlazićeće svakog petka u tiražu od 1.000 primeraka. (Izvor: Newsletter NUNS)
ODGOVOR RRA NA IZVEŠTAJ O MEDIJIMA
Republička radiodifuzna agencija (RRA) uputila je 15. novembra Vladi Srbije odgovor na Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije, u kojem se navodi da je u izveštaju iznet čitav niz neistinitih stavova i insinuacija na račun RRA. Kako se napominje u pismu, jedna od najgrubljih tvrdnji je ona o političkom uticaju na članove Saveta RRA i njihov rad, odnosno njihove odluke.
Problematično je i to, navodi se u odgovoru RRA, što je Savet za borbu protiv korupcije svoje stavove, bar kada je RRA u pitanju, gradio na insinuacijama i neproverenim informacijama, iako je imao dostupnu celokupnu dokumentaciju koja mu je stavljena na uvid. Dodaje se da je rad Saveta RRA javan, da se sve sednice snimaju audio i video i da se vodi transkript. (Izvor: Danas)
APELACIONI SUD DUPLIRAO KAZNU NAPADAČU NA VLADIMIRA MITRIĆA
 |
Vladimir Mitrić |
Apelacioni sud u Beogradu preinačio je prvostepenu presudu Osnovnog suda u Loznici I udvostručio kaznu Ljubinku Todoroviću, napadaču na lozničkog novinara Vladimira Mitrića, osudivši ga na godinu dana zatvora. Napad na Mitrića, dopisnika Večernjih novosti, dogodio se 12. septembra 2005. godine u centru Loznice, u ulazu zgrade u kojoj je stanovao, oko 22 sata, a izveden je mučki, iza leđa, drvenim predmetom sličnom palici za bejzbol, pri čemu je Mitrić dobio prelom leve podlaktice i druge teške telesne povrede.
Apelacioni sud je potvrdio prvostepenu odluku kojom je zbog krivičnog dela teške telesne povrede Ljubinko Todorović, bivši policajac, oglašen krivim, a preinačio je prvobitnu presudu samo u delu odluke o kazni, osudivši optuženog na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. U odluci je navedeno da je optuženi obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 94.207 dinara i 5.000 dinara na ime paušala i da oštećenom Mitriću nadoknadi troškove u iznosu od 255.000 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. (Izvor: Dnevnik)
SUD U STRAZBURU OBAVEZAO CRNU GORU DA OBEŠTETI NOVINARA KOPRIVICU
 |
Veseljko Koprivica |
Evropski sud za ljudska prava presudio je 22. novembra da je Crna Gora prekršila pravo na slobodu izražavanja kada je osudila za klevetu novinara Veseljka Koprivicu. Veseljko Koprivica je pravosnažno osuđen za klevetu po tužbi Božidara Čolovića, bivšeg glavnog urednika Radio-televizije Titograd, zato što je u listu “Liberal” 1994. godine objavio informaciju da će Haški tribunal raspravljati o 16 crnogorskih novinara, pretežno državnih medija, između kojih i o Čoloviću, kao o “ratnim huškačima – zločincima”.
Sud u Strazburu je ustanovio da je Crna Gora prekršila član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kada je sud u Podgorici osudio novinara Veseljka Koprivicu i obavezao ga da zbog klevete plati iznos od 5.000 evra i sudske troškove. Evropski sud je utvrdio da su crnogorski sudovi odbili da saslušaju sve relevantne svedoke koje je Koprivica predložio u svoju odbranu. U saopštenju advokata Dragana Prelevića koji je zastupao Koprivicu, Sud u Strazburu je prihvatio stav da osuđeni novinar nije bio dužan da iskoristi ustavnu žalbu, jer je ocenjeno da ona do trenutka kada se Koprivica obratio Evropskom sudu za ljudska prava 31. jula 2009. nije bila delotvoran pravni lek u pravnom sistemu Crne Gore. Evropski sud će naknadno doneti odluku o novčanom iznosu koji će na ime pravičnog zadovoljenje država Crna Gora morati da isplati novinaru Veseljku Koprivici. (Izvor: NUNS)
NOVINARI PROTIV POLICIJSKOG NAČELNIKA U BORU
Upravni odbor i urednički kolegijum Timočke televizije i radija podneli su 23. novembra krivičnu prijavu protiv načelnika Policijske uprave u Boru Boška Radičevića zbog neprimerenog ponašanja prema radnicima Timočke televizije i radija. U obrazloženju prijave navodi se da je načelnik Radičević u telefonskom razgovoru s glavnim i odgovornim urednikom, između ostalog, pitao da li ima porodicu, rekavši da će s njom, ako treba, razgovarati na drugi način, pa i preko suda.
Zahtevamo da radnici Timočke televizije budu zaštićeni od ovakvog ponašanja načelnika Radičevića, koje doživljavamo kao zastrašivanje i uznemiravanje, rekla je Slađana Tomić, glavna urednica Timočke televizije i radija. S druge strane, okrivljeni Boško Radičević, načelnik PU Bor, nije upoznat sa ovom tužbom.
Stvarno ne znam o čemu se radi. To nema veze sa životom, kao i sve do sada vezano za njih, izjavio je Boško Radičević. (Izvor: Blic)
ZA 100 RADNIH MESTA 10.000 KANDIDATA
Više od 10.000 kandidata prijavilo se na konkurs Radio-televizije Srbije „Tražimo 100 mladih ljudi za 21. vek“. Testiranje je obavljeno 15. novembra u Sava centru, a kandidati su imali na raspolaganju svega 20 minuta za rešavanje testa. Posle testa opšte kulture i informisanosti najuspešnije kandidate čekaju testovi stručnosti, a zatim intervjui sa članovima stručne komisije. Potom će biti objavljen spisak kandidata s najboljim rezultatima, koji će imati tromesečnu praksu u RTS.
Za njih će biti obezbeđena novčana nadoknada u tom periodu, a najboljima će biti ponuđen stalni posao. (Izvor: Blic)
JUBILEJ NOVOSADSKOG DNEVNIKA
Novosadski Dnevnik, najstariji srpski dnevni list u Vojvodini i drugi u Srbiji, obeležio je juče 69. rođendan, uz uverenje da će, prilagođavajući se novim tehnološkim trendovima, uspeti i dalje da se održi na tržištu. Tim povodom uručene su i tradicionalne Dnevnikove nagrade najuspešnijim novinarima i fotoreporterima, a priznanja je dobilo i tridesetak radnika za vernost firmi. (Izvori: Dnevnik, Pravda)
ZATVOREN SAJT EKSPLORER KOMPANIJE YAHOO
Sajt eksplorer kompanije Yahoo je definitivno zatvoren, preneli su francuski elektronski mediji 23. novembra.. Okrenuta je nova stranica ukidanjem te alatke, besplatne i veoma cenjene. Yahoo i dalje poseduje internet pretraživač, ali liste rezultata pretraga sada obezbeđuje Majkrosoftov pretraživač Bing. Yahoo se sada bavi propratnim elementima pretraživača, kao što je dizajn. (Izvor: Tanjug)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
UNICEF NAGRADIO NOVINARE
Novinari Marija Obrenović, Saša Stojković i Mirko Rudić dobitnici su ovogodišnjih nagrada za najbolje medijsko izveštavanje o deci i dečjim pravima koje je dodelila Kancelarija UNICEF-a u Srbiji. Fokus ovogodišnjeg konkursa bio je promovisanje socijalne inkluzije ugrožene dece u Srbiji. Nagrade su dodeljene za najbolji prilog objavljen na televiziji, radiju i u štampanim medijima na području Republike Srbije od 1. januara do 1. novembra 2011. godine.
Cilj nagrade je podsticanje kvalitetnog i etičkog izveštavanja u štampanim i elektronskim medijima na temu dece i dečijih prava u Srbiji. (Izvor: NUNS)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
Nacionalna televizija HAPPY TV raspisala je konkurs za dva urednika: Informativnog i Zabavnog programa.
Rok za podnošenje prijava je 6. decembar.
Detaljne informacije na www.poslovi.infostud.com.
BIRN traži reportera iz Srbije za novopokrenuti regionalni projekat koji se odnosi na tranziciono zakonodavstvo u jugoistočnoj Evropi.
Rok za prijave: 15. decembar.
Detaljnije informacije o uslovima i prijavljivanju na: jessie.hronesova@birn.eu.com.
Kancelarija TACSO objavila je otvoreni poziv za eksperta koji bi pomogao u promovisanju priča o uspesima organizacija civilnog društva kroz nove i tradicionalne medije. Angažman bi trajao od januara 2012. godine do kraja TACSO projekta sredinom 2013. godine. Poziv je otvoren do 9. decembra za sve pojedince ili organizacije sa iskustvom u oblasti novinarstva ili odnosa sa javnošću. Zainteresovani kandidati mogu se prijaviti na e-mail adresu prijava.rs@tacso.org.
Potrebno je poslati CV u EU formatu, pismo o na namerama i dve preporuke, kao i cenu svog radnog dana.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Vlado Mareš l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.