IŠČEKIVANJE
Najpre smo dugo čekali na prvi konkretan korak u donošenju Medijske strategije. Onda raspravljali o predlogu nacrta koji je sačinila Radna grupa, a potom pretpostavljali šta sadrži, u ovom trenutku još tajni predlog nacrta Vladine radne grupe. Posle svega toga čini se da nas ništa što Vlada bude predstavila kao Medijsku strategiju, ne može iznenaditi. Obećanja garnirana čekanjem, nagađanjem i neobjašnjivom tajnovitošću otupela su nam nadu da naše mišljenje nekome nešto znači i da možemo nešto da izmenimo.
Z.Č.
MEDIJSKA STRATEGIJA: ŠEST REGIONALNIH JAVNIH SERVISA?
 |
Rasprava o Medijskoj strategiji (Foto: B92 net) |
Srbija će 2013. godine da dobije šest regionalnih javnih servisa: u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Zaječaru i Užicu. Oni će biti finansirani iz državne kase. Ovo je nezvanična informacija o delu sadržaja predloga Medijske strategije, koji je još pod ključem. Ministar kulture Predrag Marković trebalo bi u drugoj polovini septembra da predstavi ovaj dokument poslanicima, na Odboru za kulturu i informisanje.
U predloženom tekstu, planirano je osnivanje šest regionalnih javnih servisa koji bi bili finansirani u skladu sa ”pravilima o dodeli državne pomoći”. Oni neće ubirati zaradu od pretplate, ali piše da će ”imati finansijsku nezavisnost”. Za izradu ovog važnog medijskog dokumenta Ministarstvo je angažovalo radnu grupu koja je sačinila nacrt medijske strategije, koji je javnost ”pretresla” na brojnim raspravama. Potom je Vlada imenovala komisiju, koja je napisala svoju verziju. U prvoj verziji kao javni medijski servisi spomenuti su samo RTS i RTV. Ostavljen je rok od 18 meseci da se država odrekne vlasništva u svim medijima, da Agencija Tanjug bude privatizovana, kao i svi lokalni mediji. U novom dokumentu, međutim, rok da se država povuče iz vlasništva u svim medijima produžen je na ukupno 24 meseca, i to posle donošenja potrebnih zakona. Rešavanje statusa agencije Tanjug bilo je jedna od najspornijih tačaka. U prvoj verziji teksta piše da Tanjug mora biti privatizovan, a da u slučaju neuspešne privatizacije vlasnici postanu građani, kojima bi bile podeljene akcije. Tanjug i prema novoj verziji Strategije čeka vlasnička transformacija, ali se nigde eksplicitno ne navodi privatizacija, što znači da bi mogao da ostane javna ustanova. Komisija je državi ostavila pravo vlasništva u JP za novinsko-izdavačku delatnost ”Panorama” čiji posao je informisanje na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji. Formiranjem lokalnih javnih servisa u neravnopravan položaj stavljena su sva lokalna glasila koja su do sada privatizovana. Mnoga su i propala, a radnici ostali bez posla. U strategiji se navodi da je od 109 medija, koje je trebalo privatizovati posle 2001. godine, nove gazde dobilo njih 56. Sa 18 je raskinut ugovor i čeka se nova privatizacija. Preostalih 36 privatizovanih posluje na ivici ekonomske održivosti, navodi se u Predlogu strategije. (Izvor: Večernje novosti)
CONFERENCE ABOUT NEW MEDIA l THE MEDIA STRETEGY: SIX REGIONAL MEDIA SERVICES IN SERBIA? l AN INVESTIGATION ON AN ATTACK ON THE SERBIAN JOURNALIST l FOR THE JOBS IN RTS APPLIED ABOUT 8.000 CANDIDATES l THE INFLUENCE OF NATIONAL COUNCILS TO THE MEDIA TO BE CUT DOWN TO A MINIMUM l IN EIGHT MONTHS THE CODEX OF ADVERTISING IN THE MEDIA l ACCEPTED THE APPEAL BY ALEKSANDAR TIJANIC l FREE LEGAL HELP FOR SEVEN JOURNALISTS AND EDITORS l TAKING IN CUSTODY THE JOURNALIST MAJA UZELAC IS AN EXCESSIVE ACT OF POLICE l TV PINK SOLD TO A "FOUND THE MID EUROPE PARTNERS"?
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
BESPLATNA PRAVNA POMOĆ ZA SEDMORO NOVINARA I UREDNIKA
Nezavisno udruženje novinara Srbije, u okviru projekta besplatne pravne pomoći, od juna 2011. godine, obezbedilo je pravno zastupanje za sedmoro novinara, urednika medija i medijskih radnika. NUNS-u je do sada upućen 51 zahtev za pravnu pomoć. Osim zastupanja na sudu, članovima NUNS-a na raspolaganju su svakodnevne stručne konsultacije oko etičkih dilema u novinarstvu, kao i pravni saveti. Više informacija o besplatnoj pravnoj pomoći može se naći na sajtu NUNS-a www.nuns.rs/pravni_saveti.
Projekat Besplatna pravna pomoć za članove NUNS-a odvija se uz podršku organizacija Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders) i MLDI (Media Legal Defence Initiative), a u saradnji sa advokatskom kancelarijom Živković Samardžić. Trenutno, NUNS zastupa u nekoliko slučajeva dnevnik „Danas“. Pravna pomoć, zbog tekstova objavljenih u „Danasu“, biće omogućena novinarima Ivani Pejčić i kolumnistima Milošu Vasiću i Svetislavu Basari koje su tužili Simeon Vilovski, Đorđe Vukadinović i Nikola Sandulović. U okviru projekta preuzet je i slučaj Petra Petrovića, urednika lista „Dnevnik“ iz Novog Sada, koga je tužio dr Aleksandar Milovančev. Pravna pomoć biće pružena i Ivani Jovanović koju je tužio Vjekoslav Radović. Advokati NUNS-a zastupaće i tužioce Miomira Đokovića, Sašu Maričića i Zorana Raševića u tužbi protiv kompanije Ringer Axel Springer d.o.o. (Izvor: NUNS)
ZABRINUTOST ZBOG PRIVOĐENJA MAJE UZELAC
 |
Maja Uzelac |
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je 9. septembra zabrinutost zbog policijskog privođenja novinarke Maje Uzelac na informativni razgovor zbog navodne pretnje koju je napisala na svom profilu na društvenoj mreži Tviter. NUNS smatra da je postupak policije nepromišljen, pogrešan i preteran. Maja Uzelac je saslušavana zbog rečenice koju je policija očigledno protumačila kao direktnu pretnju vlasniku beogradskog kluba Apartman i pozvala voditeljku na informativni razgovor.
“NUNS se uvek zalagao za slobodu ali i odgovornost javne reči, nezavisno od načina i tehnologije saopštavanja. Ocenjujemo, međutim, da je policija u ovom slučaju pogrešno protumačila jedan lucidan komentar i preduzela korak koji asocira na ozbiljnu pretnju i potrebu da se opasnost spreči. S druge strane, javnosti je nepoznato da li je i koliko puta policija reagovala na direktne, nedvosmislene pretnje koje su sa raznih blogova i putem internet mreža poslednjih godina upućivane gej populaciji, Romima i drugim manjinskim zajednicama. Bilo je, na žalost, primera da su pojedini nasilnici ‘herojska’ dela nagoveštavali i najavljivali na svojim internet profilima, ali je preventivna reakcija policije izostala”, navedeno je u saopštenju. NUNS smatra da je i policiji, posebno njenim pripadnicima koji nadziru i analiziraju nove medije, portale, blogove i društvene mreže potrebna dodatna edukacija kako bi njihove reakcije bile pravilno odmerene i opravdane. (Izvor: NUNS)
POZIV PREDSEDNIKU TADIĆU DA PODRŽI PARADU PONOSA
 |
Boris Tadić (Foto: FONET) |
Grupa organizacija civilnog društva i Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvali su 2. septembra predsednika Srbije Borisa Tadića da primi delegaciju organizatora ovogodišnje Parade ponosa i tim činom pokaže nedvosmislenu podršku održavanju ove manifestacije u Beogradu, najavljene za 2. oktobar. U pozivu se zahteva da Tadić pokaže političku doslednost i u okviru svojih ingerencija učini sve da Srbija zaista postane društvo bezbedno za sve svoje građane.
U pozivu se podseća da je predsednik Tadić 22. juna ove godine podržao održavanje ovog skupa, rekavši da bi Paradu ponosa trebalo posmatrati pre svega kao „politički gest kojim jedna manjinska zajednica u našem društvu legitimizuje svoja ljudska i građanska prava zagarantovana Ustavom, ali kojim želi i da razbije negativne stereotipe i predrasude koji pripadnike ove grupe prate i otežavaju im svakodnevni život”. Tadić je tada naglasio da nadležni državni organi moraju da učine “sve kako bi ona prošla u miru i redu” i da Srbija mora da obezbedi svim svojim građanima punu ravnopravnost i bezbednost bez obzira na nacionalnu, versku i političku različitost, kao i razliku u seksualnom opredeljenju.
U pozivu se takođe navodi da je od velikog značaja za unapređenje standarda ljudskih prava u Srbiji i činjenica da je predsednik Tadić i 2010. godine razgovarao sa organizatorima Povorke ponosa i podržao održavanje ove manifestacije. (Izvor: NUNS)
PODRŠKA AKCIJI „BITKA ZA BEBE“
Nezavisno udruženje novinara Srbije pridružilo se akciji „Bitka za bebe“ Fonda B92 i pozvalo sve svoje članove i sve medije da pomognu realizaciji ove humane kampanje. NUNS je 5. septembra podsetio da suština postojanja svakog medija mora da bude visok stepen odgovornosti, prvenstveno prema građanima. Osim hrabrih novinarskih istraživanja, razotkrivanja korupcije, organizovanog kriminala, istinitog i nepristrasnog izveštavanja, obaveza novinara i medija je i dodatni društveni angažman.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti u Fondu B92, na sajtu www.bitkazabebe.rs. Cilj Akcije „Bitka za bebe“ je da bude rešen problem zastarelih inkubatora na neonatologijama ili nedostatka inkubatora u zdravstvenim ustanovama. Potrebno je prikupiti oko 1.2 miliona evra kako bi se kupilo 100 inkubatora, čime bi bili rešeni glavni problemi, ali kroz akciju se edukuje i informiše i o drugim aspektima i problemima u oblasti prevremeno rođenih beba ili bolesnih beba kojima je potrebna pomoć ovih uređaja (18 odsto svih rođenih beba ima potrebe da određeno vreme provede u inkubatoru). Do sada, uobičajena praksa kod ovakvih i sličnih kampanja svodila se na angažovanje samo onog medija koji vodi određenu akciju. (Izvor: NUNS)
PREVOZNIK „FENIKS GIZ“ ODOBRIO POPUST OD 50 ODSTO ČLANOVIMA NUNS-a
Jedan od najvećih vojvođanskih prevoznika, „Feniks GiZ“ iz Novog Sada, odobrio je članovima NUNS-a popust od 50 odsto na cene autobuskih karata na svim svojim domaćim međugradskim autobuskim linijama. Ugovor o ovoj pogodnosti, koji počinje da važi od 15. septembra ove godine, potpisali su direktor „Feniksa“ Goran Ivanović i predsednik NUNS-a Vukašin Obradović. Da bi ostvarili popust članovi NUNS-a dužni su da pri kupovini autobuskih karata pokažu na uvid člansku legitimaciju sa plaćenom članarinom za tekuću godinu.
Članovi NUNS-a već imaju pravo na popust od 50 odsto na autobuski prevoz beogradske „Laste”, vranjskog “Kavim jedinstva”, kragujevačkog “Saobraćaja” i zrenjaninskog “Autobanata”. Popust od 30 odsto članovima NUNS-a odobravaju subotički “Subotica trans”, novopazarski prevoznici “Sandžaktrans” i “Kimmel” i lazarevačka “Lastra”. (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
NOVINARSKE I MEDIJSKE ORGANIZACIJE NEZADOVOLJNE PREDLOGOM MEDIJSKE STRATEGIJE
 |
Mirko Cvetković (Foto: FONET) |
Radna grupa, osnovana rešenjem premijera Mirka Cvetkovića, kako su, 14. septembra u zajedničkom saopštenju istakla novinarska udruženja i medijske asocijacije, usaglasila je 8.septembra Predlog medijske strategije Srbije, sa usvojenim amandmanima medijskog sektora, osim u delu koji se odnosi na osnivanje regionalnih javnih servisa. Deo Predloga medijske strategije o regionalnim javnim servisima smatraju potpuno neprihvatljivim i praktično neodrživim Novinarske organizacije, NUNS, UNS i NDNV i medijska udruženja ANEM, Lokal pres i Asocijacija medija traže da se deo Predloga strategije o regionalnim javnim servisima izbriše i zahteva sprovođenje celovite zakonske redefinicije oblasti javnih servisa.
Među ukupno sedam amandmana na kojima je medijski sektor insistirao po cenu istupanja iz Radne grupe, u celini je odbijen upravo amandman o regionalnim javnim servisima, dok su ostali prihvaćeni sa izvesnim izmenama i dopunama. Medijski sektor traži da iz konačnog teksta Medijske strategije budu izbrisane sve neprecizne formulacije, koje ostavljaju prostor za naknadna različita tumačenja vlasti i zakonodavne postupke, pre svega u delovima o medijskom vlasništvu i povlačenju države iz vlasništva u medijima. Medijski sektor insistira da, prilikom završnih konsultacija unutar Vlade Srbije i usvajanja Predloga strategije na sednici Vlade, ne budu menjani usaglašeni suštinski zahtevi novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, uključujući i one o zaštiti konkurencije i primeni od 1.januara 2012.godine evropskih pravila o državnoj pomoći. Pošto Vlada Srbije usvoji ovaj izvšni dokument, novinarska udruženja i medijske asocijacije zadržavaju pravo da se i pojedinačno izjasne o Medijskoj strategiji. Medijske asocijacije i novinarska udruženja aktivno će pratiti sprovođenje Medijske strategije i učiniće sve da ona ne bude "mrtvo slovo na papiru". Medijski sektor očekuje da usvajanje ovog dokumenta označi početak uvođenja pravila i normi na potpuno haotičnoj medijskoj sceni Srbije. Medijske asocijacije a i novinarska udruženja uložili su ogromnu energiju u to da ovaj važan dokument dobije konačnu, koliko toliko prihvatljivu formu. U želji da on najzad ugleda svetlost dana, napravljeni su mnogi kompromisi. (Izvor: Fonet)
SAMIT O NOVIM MEDIJIMA
 |
Samit o novim medijima |
Prvi regionalni samit o novim medijima biće održan 28. septembra u hotelu „Kontinental“ u Beogradu, uz učešće stručnjaka za digitalne medije i predstavnika državnih institucija Srbije, zemalja regiona i EU, najavili su organizatori. „NJu medija samit“ će promovisati korišćenje najsavremenijih informaciono komunikacionih tehnologija radi unapređenja i osavremenjivanja funkcionisanja medijske i marketinške industrije u regionu i Srbiji. Samit organizuju ABC Srbija i Biznis dijalog, uz podršku Uprave za Digitalnu agendu.
Cilj projekta je da kroz razmenu znanja i iskustava marketinških i medijskih profesionalaca promoviše korišćenje najsavremenijih informaciono-komunikacionih tehnologija kako bi se osavremenila medijska i marketinška industrija u regionu i Srbiji. (Izvori: Blic, Press)
DVE DECENIJE OD NOVOSADSKOG „PROZORA”
 |
Milorad Isakov (Foto: FONET) |
Dvadeseta godišnjica „Prozora", protestne akcije koja je pod tim nazivom održana u Novom Sadu obeležena je 2, septembra u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. Pre dve decenije počeo je ovaj najduži i najmasovniji protest u istoriji srpskog novinarstva protiv gušenja slobode javne reči. Urednik ovog alternativnog dnevnika 1991. godine, koji se održavao u isto vreme kada i onaj na televizijskom programu, Milorad Isakov istakao je kako u početku nije bilo mnogo ljudi, da bi se posle broj Novosađana koji je slušao program „Prozora” ustalio na više od hiljadu.
“Pritisaka je bilo sa raznih strana i pola prisutnih bili su policajci, dok su nam ’majstori’ sa krova susedne zgrade ometali govore. Čuvali smo mentalno zdravlje ljudi, mada se nije mnogo stvari promenilo. Kada bismo gledali današnje medije, ustanovili bismo da i dalje pričaju kako je sve u redu, iako to nije tako. U današnje vreme nije dovoljan jedan prozor nego nešto novo, recimo Internet koji ima više sloboda”, rekao je Isakov. Novinarka Marina Fratucan, koja je pre dve decenije kao reporter sa terena opisivala šta se zapravo događa, istakla je kako je vreme drugačije i nije više ratno okruženje, pa mladi moraju da nađu novi način kako da se izbore se cenzurom. Na svečanosti su se pojavili i fotoreporter Dnevnika Branko Lučić, jedini koji je zabeležio ove događaje, zatim Tibor Varadi, Mihal Ramač, Vojin Dimitrijević, Dragoslav Petrović, Mikloš Biro, Robert Čoban, Jan Briza, Dinko Gruhonjić, a pročitana je i poruka Lasla Vegela. (Izvor: Dnevnik)
ZA OSAM MESECI KODEKS OGLAŠAVANJA U MEDIJIMA
 |
Oglašavanje u medijima |
Nacionalni kodeks oglašavanja trebalo bi da bude usvojen u Srbiji u prvoj polovini sledeće godine. Potom će biti formirano samoregulatorno telo koje će nadzirati primenu pravila ovog kodeksa. Kodeks će posebno urediti oblasti oglašavanja alkohola, diskriminaciju žena u reklamama, zloupotrebu dece, surovost prema životinjama i kozmetičku industriju. Kodeks će predviđati pre svega obavezu oglašivača da postupaju u skladu sa Zakonom o oglašavanju.
„Oglasno rešenje ne sme sadržati nijedan element kojim bi se povredilo ljudsko dostojanstvo, odnosno uvredu koja se odnosi na pol, bračni status, porodični status, seksualnu orijentaciju, religijsku pripadnost, starosnu dob, rasu, invaliditet“, jedna je od stavki koja bi trebalo da se nađe u kodeksu. Ovaj dokument će predviđati da marketinške komunikacije treba da poštuju princip jednakosti između žena i muškaraca i da treba da izbegavaju bilo koju vrstu polnih stereotipa. Takođe, u reklamama ne treba da se sugeriše da konzumiranje alkohola može poboljšati fizičke ili mentalne kvalitete, odnosno sposobnosti. Naime, ne bi trebalo da sugerišu da konzumiranje alkohola može doprineti socijalnom, sportskom ili poslovnom uspehu. Nacionalni kodeks o oglašavanju je dokument koji se primenjuje u 27 evropskih država, dok Evropska asocijacija za standarde u oglašavanju predstavlja neku vrstu koordinatora i centrale za samoregulativu u oglašavanju. Samoregulativa je sistem pomoću kojeg oglasna industrija samu sebe kontroliše i vrši nadzor. (Izvor: Danas)
UTICAJ NACIONALNIH SAVETA NA MEDIJE SVESTI NA MINIMUM
Grupa vojvođanskih, mađarskih intelektualaca uputila je 7. septembra pismo ministru kulture i informisanja Srbije Predragu Markoviću u kojem protestuju zbog načina na koji nacionalni saveti upravljaju medijima čiji su osnivači. Oni u pismu izražavaju i nezadovoljstvo zbog namere vlasti da ništa ne menja u tim odnosima, čime će se, kako kažu, održati status kvo. Po njima, to znači da će manjinski nacionalni saveti moći da upravljaju medijima s velikim ovlašćenjima, a s malo ili nimalo odgovornost.
Mađarski intelektualci ocenjuju da nacionalni saveti drže monopol nad medijima, koji, u velikom broju slučajeva, predstavljaju tek glasilo manjinskih političkih partija ili elite. “To znači da je zagarantovana sloboda informisanja ugrožena, a da urednici i novinari bivaju smenjeni ako profesionalno obavljaju svoj posao i ako ne pristaju na politički patronat”, navodi se u pismu. Autori pisma su svesni toga da u ovom trenutku manjinski nacionalni saveti treba da ostanu osnivači manjinskih medija, odnosno listova, jer bi svako drugo rešenje dovelo u pitanje njihov opstanak, ali dodaju da bi se u medijskoj strategiji moralo razraditi rešenje koje bi garantovalo da se uticaj elite na uređivačku politiku svede na najmanju moguću meru, ili da se u potpunosti otkloni. Intelektualci su ocenili da se garancije uređivačke autonomnosti i nezavisnosti ovih listova moraju pronaći kako u strategiji, tako i u izmenjenom Zakonu o nacionalnim savetima. Oni smatraju da mediji na manjinskim jezicima nikada nisu bili u težem položaju jer im, kako kažu, direktan upliv političke elite na uređivačku politiku drastično uništava kvalitet, dok o nezavisnosti nema ni govora. Poslednji slučaj u nizu disciplinovanja manjinskih medija desio se u, nekada veoma cenjenom dnevniku Mađar so, u kojem je Nacionalni savet Mađara smenio glavnog urednika Čabu Presburgera jer su smatrali da ne prati dovoljno aktivnosti Saveza vojvođanskih Mađara.
Pismo su potpisali Laslo Vegel, Žužana Serenčeš, Alpar Lošonc, Antal Bozoki, Laslo Gerold, Eva Karkai Vaš, Bela Garai, Deže Ereg i Čaba Presburger. (Izvor: Dnevnik)
UVAŽENA ŽALBA ALEKSANDRA TIJANIĆA
 |
Aleksandar Tijanić (Foto: BETA) |
Upravni sud uvažio je početkom septembra žalbu direktora Radio televizije Srbije Aleksandra Tijanića povodom upozorenja koje je dobio od Agencije za borbu protiv korupcije jer nije podneo izveštaj o imovini. Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je u julu Upravnom odboru RTS da razreši dužnosti direktora te televizije Aleksandra Tijanića, jer nije podneo izveštaj o imovini.
Žalba direktora javnog servisa na prvostepeno rešenje odbijena je na sednici Odbora agencije 12. jula. Rešenje Agencije za borbu protiv korupcije poništeno je iz proceduralnih razloga. Precizirano je da ne postoje dokazi da je osoba koja je potpisala postojeće rešenje ovlašćeno lice, kao i da ne postoji zapisnik sa sednice Odbora Agencije za borbu protiv korupcije na kojoj je takvo rešenje usvojeno. Zamenik predsednika Upravnog odbora RTS Milan Nikolić rekao je da se još očekuje zvanična pisana potvrda ovakve odluke Upravnog suda, a potom će Upravni odbor razmatrati dalje postupke. Članovi novog UO javnog servisa, izabrani u aprilu ove godine, odmah posle izbora podneli su izveštaje, ali Tijanić ni tada nije podneo izveštaj o imovini, zbog čega je protiv njega pokrenut postupak. Kako su naveli u agenciji, njemu je prvo izrečena mera upozorenja, a pošto ni tada nije podneo izveštaj, agencija mu je izrekla preporuku za razrešenje. Na dan kada mu je uručena preporuka za razrešenje, Tijanić je podneo izveštaj, ali i žalbu Odboru agencije. Odbor je žalbu odbio, jer iako je direktor RTS-a u međuvremenu podneo izveštaj, to ne menja ništa u odnosu na prvostepenu odluku, rečeno je u agenciji. (Izvori: Beta, Politika)
U SRBIJI 56 PIRATSKIH RADIO I TELEVIZIJSKIH EMITERA
 |
Milan Janković (Foto: FONET) |
Piratski program u Srbiji emituje 56 radio i televizijskih stanica, a za njihovo gašenje je nadležna inspekcija pri Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva koja bi, posle brojnih najava, trebalo da počne da radi 19. septembra. Direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel) Milan Janković izjavio je da se poslednjih nekoliko meseci povećao broj radio-stanica koje rade bez dozvole.
Ističući da ukupan broj piratskih emitera iznosi 56, od čega je 10 televizija, Janković je istakao da Ratel, osim kontrolnih mehanizama, nema inspekciju koja bi mogla da zabrani njihov rad, jer je ona po novom Zakonu o elektronskim komunikacijama pripala nadležnom ministarstvu. Janković je podsetio da Ratel ima dva merna centra, a kontrolori Ministarstvu i Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA) mogu samo da dostavljaju zapisnike o merenju, odnosno podatke da neki emiter radi bez dozvole. Neovlašćeno korišćenje radiofrekvencijskog spektra stvara ekonomsku neravnopravnost na tržištu, ugrožava bezbednost vazduhoplovnog saobraćaja, ali ometa rad legalnih korisnika spektra i drugih vitalnih službi koje koriste ovaj vid komunikacija, objasnio je Janković. U Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, rečeno je da bi inspekcija za elektronske komunikacije trebala da počne da radi 19. septembra. Za sada je imenovan jedan inspektor i ako na tu proceduru u međuvremenu ne bude upućena ni jedna žalba, počeće da radi za nedelju dana, rečeno je u Ministarstvu. Za smanjenje broja piratskih emitera nadležna je i RRA, koja na osnovu izveštaja kontrolora Ratela može da zabrani rad tih stanica, što i čini. Prema rečima portparola RRA Srboljuba Bogdanovića, praksa je pokazala da administrativna procedura zabrane kojom ta Agencija raspolaže ne može u svim situacijama biti u potpunosti delotvorna. (Izvor: Tanjug, Blic)
NOVINAR MITRIĆ ŠEST GODINA POD POLICIJSKOM ZAŠTITOM
 |
Vladimir Mitrić |
Od brutalnog napada na dopisnika Večernjih novosti Vladimira Mitrića iz Loznice prošlo je punih šest godina, a on i dalje dobija pretnje i živi pod stalnom policijskom zaštitom. U očekivanju konačnog sudskog epiloga, Mitrić kaže da je veoma zabrinut i da mu bez policijske zaštite nema života. Za napad na Mitrića, koji se dogodio noću, 12. septembra 2005. godine, u ulazu zgrade u kojoj je stanovao, okrivljen je bivši policajac iz Beograda Lj. T.
Prošle godine Opštinski sud u Loznici kaznio je Lj. T. sa šest meseci. Drugostepeni Okružni sud u Šapcu, iz proceduralnih razloga, poništio je presudu i vratio predmet na ponovno suđenje. Na novom suđenju optuženom je ponovo izrečena ista kazna.
Na drugu presudu žalili su se i optuženi i tužilac pa će 20. septembra u Apelacionom sudu u Beogradu biti održano ročište, na kojem će se Mitrić pojaviti kao svedok. Dopisnik Novosti iz Loznice je i posle brutalnog napada, nastavio da piše o narko dilerima i trgovini ljudima u ovom kraju, kao i aktivnosti drugih kriminalnih grupa. (Izvor: Večernje Novosti, Politika)
ISTRAGA O NAPADU NA SRPSKU NOVINARKU
 |
Zorana Bojić |
Ministarstvo unutrašnjih poslova za Moskovsku oblast pokrenulo je istragu o napadu na Zoranu Bojić Sisoevu, dopisnicu Bete iz Moskve, njenog supruga Genadija Sisoeva i grupu prijatelja koji su pre desetak dana pretučeni u selu Bogojavljanje, saopšteno je 1. septembra. Policija je potvrdila da je istraga počela 23. avgusta, a načelnik MUP-a za Moskovsku oblast Nikolaj Golovkin naložio je službenu proveru informacija o napadu, koje su objavljene u medijima i na Internetu.
„Radi provere napada na dopisnicu Bete, njenog supruga i grupe njihovih prijatelja koji žive u selu Bogojavljenje u Podoljskom rejonu formirana je specijalna grupa koju čine predstavnici različitih uprava, uključujući inspekciju, kadrovsku upravu“, rekao je Golovkin. U saopštenju policije navedeno je da su operativno-istražne radnje u toku, te da je zatražena medicinska dokumentacija o povredama, koje su zadobile žrtve napada. Zakazane su medicinske ekspertize, a planirano je i suočavanje učesnika incidenta. (Izvor: Press)
NA POZIV RTS-a JAVILO SE OKO 8.000 KANDIDATA
Od sredine jula od kada je RTS objavio javni poziv za zapošljavanje stotinu mladih stručnjaka prijavilo se, kako je objavljeno 1. septembra, oko 8.000 kandidata, u proseku 80 zainteresovanih na jedno radno mesto, iako se konkurs završava 15. septembra. Iako je poziv upućen pre svega fakultetski obrazovanim mladim ljudima do 30 godina, među prijavljenima su i deca, kao i ljudi u zrelijim godinama, koji su sticajem okolnosti ostali bez posla.
U RTS-u ističu da su se javili i ljudi koji žive u zemljama regiona, iako je objavljeno da ne postoji mogućnost zapošljavanja ljudi koji nemaju srpsko državljanstvo. Kako dodaju, javni medijski servis „otvorio je vrata za sve školovane i talentovane ljude koji imaju do 30 godina, koji dobro pišu i govore, digitalno su pismeni i govore strane jezike, stručni su u oblasti kojom se bave i zainteresovani za posao i profesionalno usavršavanje“. „Potrebni su nam mladi stručnjaci u sektorima produkcije, novinarstva, marketinga, dizajna, biznisa i digitalnih medija. Tražimo ljude koji su kreativni i posvećeni poslu, koji žele i mogu da preuzmu deo odgovornosti za razvoj medijskog javnog servisa Srbije u eri digitalizacije koja je pred nama. Srbija ima mnogo talentovanih i vrednih ljudi, očekuje nas ozbiljan i težak posao, ali i veliko zadovoljstvo, jer ćemo obezbediti stalni posao najkvalitetnijim mladim ljudima“, navode u RTS-u. Prema dosadašnjim prijavama, najveći procenat prijavljenih čine školovani mladi ljudi „koji svoju šansu za uspeh vide na javnom medijskom servisu Srbije“. U RTS-u objašnjavaju da će posle provere znanja i sposobnosti do stotinu najperspektivnijih mladih ljudi biti primljeno na tromesečni probni rad, od kojih će najbolji ostati u RTS-u. Svim kandidatima koji budu primljeni na probni rad, kako kažu, biće obezbeđena i novčana nadoknada. Jedini kriterijumi pri donošenju konačne odluke o zaposlenju biće „stručnost, znanje i radni elan“.
- Raduje nas to što vidimo da u Srbiji ima mnogo onih koji žele da rade i da se usavršavaju. Upravo među njima se nalaze oni koji će promeniti dosadašnji način komunikacije sa gledaocima, reformisati način proizvodnje programa i uhvatiti korak sa svetskim trendovima u uslovima sve jače konkurencije komercijalnih medija. Masovni ulazak nove generacije predstavljaće za RTS početak perioda digitalizacije i okončanje srednje faze pretvaranja RTS-a u medijski javni servis Srbije - kažu u javnom servisu. (Izvor: Danas)
TELEVIZIJA PINK DELOM PRODATA FONDU „MID JUROP PARTNERS“?
Vlasnik TV Pink pristao je da proda manjinski deo svoje medijske kuće najvećem evropskom investicionom fondu „Mid Jurop Partners“, iza kojeg stoji milijarder Džordž Soroš, objavljeno je 3. Septembra. Ova saradnja značiće nova ulaganja u opremu i programske sadržaje, a pre svih upliv novca će osetiti zaposleni, kojima će biti povećane plate. Ostaje da se sporazum precizira i da se od RRA zatraži dozvola za promenu odnosa kapitala u Pink medija grupi.
Novi partneri biće vlasnici oko 30 odsto akcija Pinka. Finansijska injekcija od 150 miliona evra bitno će uticati na dalji razvoj i modernizaciju najveće medijske imperije u ovom delu Evrope. Željko Mitrović će i dalje biti vodeći čovek „ružičaste televizije“, ali će i Soroš ubuduće imati značajan uticaj na dešavanja unutar kompanije. (Izvor: Kurir)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
GODIŠNJA NAGRADA UNICEF-a ZA MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O DECI I DEČIJIM PRAVIMA
Kancelarija UNICEF-a u Srbiji oglašava konkurs za godišnju nagradu za medijsko izveštavanje o deci i dečijim pravima, sa fokusom na promovisanje socijalne inkluzije ugrožene dece u Srbiji. Rok za prijavljivanje radova je 5. Novembar. Nagrade će biti dodeljene za najbolji prilog objavljen na televiziji, radiju i u štampanim medijima na teritoriji Republike Srbije od 1. januara do 1. novembra 2011. godine. Kontakt osoba: Mila Gavrilović, tel. 063/408-122, gavrilovic@mc.rs. Prijave na: Medija centar, Terazije 3/I, 11000 Beograd, sa naznakom „Za UNICEF konkurs“.
Nagrade će biti dodeljene 21. novembra. Cilj je podsticanje kvalitetnog i etičkog izveštavanja u štampanim i elektronskim medijima na temu dece i dečijih prava u Srbiji. (Izvor: NUNS)
PETI KONKURS ZA VIRTUS NAGRADU
Konkurs za VIRTUS nagradu za korporativnu filantropiju otvara se 6. septembra. Rok za prijem prijava je 7. oktobar. Balkanski fond za lokalne inicijative, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i u partnerstvu sa Institutom za održive zajednice (ISC), dodeljuje nagradu peti put uzastopno. Nagrada je namenjena kompanijama i preduzećima koja su na najdelotvorniji način doprinela opštem dobru pružajući materijalnu ili drugu vrstu podrške neprofitnim akcijama ili organizacijama civilnog društva. Dodatne informacije, detaljni uslovi konkursa i prijavni formulari na sajtu www.bcif.org/virtus.
Konkurs je otvoren za sve domaće i strane kompanije, korporacije, javna i državna preduzeća, mala i srednja preduzeća, medijske kuće, kao i korporativne fondove i fondacije, sa izuzetkom neprofitnih organizacija, javnih ustanova i organa uprave. Kandidate za nagrade mogu da predlože svi zainteresovani građani, pojedinci, neprofitne organizacije, mediji, PR i marketinške agencije, a i same kompanije i preduzeća mogu da prijave svoje programe. Nagrade će biti dodeljene u četiri kategorije: za doprinos na nacionalnom nivou, za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, za malo i srednje preduzeće, za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora.Pored ovih nagrada, biće dodeljena i tri posebna priznanja. Ceremonija proglašenja dobitnika će biti održana u Beogradu, početkom decembra. (Izvor: Newsletter NUNS)
SEMINAR O IZVEŠTAVANJU O MANJINAMA
Nezavisno udruženje novinara Srbije u saradnji sa Ambasadom SAD organizuje dva trodnevna seminara za novinare “Izveštavanje o manjinama”. Seminar za novinare iz centralne Srbije održaće se u sali NUNS-a u Beogradu od 21. do 23. septembra a za novinare iz Vojvodine u hotelu “Park” na Paliću od 26. do 29. septembra 2011. Godine. Prijave kandidata za seminar u Beogradu poslati elektronskom poštom na adresu sekretar@nuns.rs, a za seminar na Paliću na adresu sumanboris@gmail.com. Dodatne informacije: Sekretarijat NUNS-a telefon 011/334 32 55, 334 31 36 i 066/ 88 22 000.
Planirano je da seminaru u Beogradu prisustvuje 6 novinara iz beogradskih medija i 6 iz drugih gradova centralne Srbije. Za seminar na Paliću 2 mesta su rezervisana za novinare iz Subotice i 10 za kolege iz drugih vojvođanskih gradova. Predavač je Suzan Grin (Susan Green) sa “Volter Kronkajt” škole za novinarstvo i masovne komunikacije, pri Državnom univerzitetu u Arizoni. Pre dolaska na univerzitet, Suzan Grin je bila urednik na KNXV-TV. U toku svoje bogate novinarske karijere, radila je na raznim TV stanicama u Feniksu, Vašingtonu, Los Anđelesu i Njujorku. Troškove boravka u beogradskom hotelu „Royal“ i hotelu „Park“ na Paliću, za učesnike koji nisu iz Beograda, odnosno Subotice, kao i dnevnice za sve učesnike pokrivaju organizatori. (Izvor: NUNS)
KONKURS ZA MEDIJSKI PRILOG O PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA U SRBIJI
Konkurs za novinare štampanih i elektronskih medija registrovanih na teritoriji Republike Srbije, za najbolji medijski prilog o procesu evropskih integracija u Srbiji otvoren je 1. januara i traje do 1. decembra. Tema je: evropske integracije ili Proces stabilizacije i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i njihovog uticaja na svakodnevni život građana Srbije. Radovi moraju da budu objavljeni/emitovani na nekom od medija u Republici Srbiji od 1. januara do 1. decembra. Rok za prijavu je 1. Decembar. Konkurs je objavljen na internet prezentacijama Delegacije www.europa.rs, i Kancelarije na adresi: www.seio.gov.rs.
Radove poslati na adresu: Republika Srbija, Vlada, Kancelarija za evropske integracije, Za NOVINARSKU NAGRADU, Nemanjina 34/1, 11000 Beograd. Nagrada je radon studijska poseta Briselu, gde će svaki od pobednika imati priliku da se susretne sa zvaničnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta i tokom poseta pripremi izveštaje koje će objaviti u svom mediju.
Za dodatne informacije kontakt osoba u Kancelariji za evropske integracije je Ivana Đurić, e-mail: idjuric@seio.gov.rs, a u Delegaciji EU Aleksandar Đorđević, e-mail: aleksandar.djordjevic@ec.europa.eu. (Izvor: Newsletter NUNS)
NAGRADE ZA RADOVE O ALTERNATIVNIM GORIVIMA U INDUSTRIJI
Centralno evropski forum za razvoj CEDEF u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije a pod pokroviteljstvom kompanije Holcim raspisao je novinarski nagradni konkurs za najbolji medijski prilog na temu: “Alternativna goriva u industriji”. Konkurs je otvoren do 26. septembra. Prijavu može poslati redakcija ili pojedinac poštom na adresu CEDEF-a sa naznakom „za konkurs“ (Centralno evropski forum za razvoj, ul. Žorža Klemansoa 13, 11000 Beograd). Prijava za konkurs je na internet prezentaciji www.cedeforum.org.
Pravo na učešće imaju svi novinari/ke, odnosno medijske kuće koji su objavili radove u medijima na teritoriji Republike Srbije. Svaki učesnik ima pravo da dostavi maksimum tri priloga. U izbor ulaze novinarske forme: izveštaj, intervju, članak, reportaža itd, a nagrada se dodeljuje isključivo za rad objavljen ili emitovan od 21. juna do 26. septembra. Nagrada za najbolji prilog je putovanje u Brisel, tokom održavanja Evropske nedelje održive energije.
Goriva o kojima je reč su: automobilske gume, stara guma, komunalni otpad, otpadna ulja i slično. Cilj konkursa je unapređenje informisanosti javnosti i privrede o ulozi alternativnih goriva u industriji, kao i o značaju i efektima upotrebe alternativnih goriva u industriji. (Izvor: CEDEF)
INTERNACIONALNI FESTIVAL REPORTAŽE U APATINU
Smotra najboljih godišnjih radova svih medija, 16. Internacionalni festival Interfer 2011. Biće održan od 21. Do 24. oktobra u banji „Junaković“, u Apatinu koji ove godine obeležava hiljadugodišnjicu nastanka. Festival okuplja najbolje srpske novinare, kao i reportere iz celog sveta. Takmičarske kategorije su: televizijska, radio, novinska reportaža, fotoreportaža i komercijalna reportaža. Konkurs je otvoren do 10. oktobra. Prijave propozicije, pravilnik i sve informacije na sajtu www.interfer.rs, obaveštenja na telefon 063/62-81-71.
Konkurs je otvoren za sve autore, novinare reportere, medijske stvaraoce, TV i video produkcije, radijske, novinske i druge medijske kuće, sva fizička i pravna lice. I ove godine biće dodeljena nagrada za životno delo, kao i specijalne nagrade za doprinos reportaži, plakete i priznanja za najbolje radove. Posredstvom interneta publika će moći da glasa za najbolje radove. (Izvor: Newsletter NUNS)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
Kompanija IK Konsalting i projektovanje d.o.o. iz Beograda, s pretežno inostranom vlasničkom strukturom, raspisuje konkurs za prijem u radni odnos: urednika za rad u novoformiranom odeljenju kompanije za web televiziju.
Rok za prijavljivanje: 16. septembar.
Uslovi: visoka stručna sprema, znanje engleskog jezika i poznavanje informacionih tehnologija, iskustvo od 5 godina na sličnim poslovima u medijima je poželjno. Od kandidata za urednika se očekuje posedovanje organizacionih sposobnosti i iskustvo u raspodeli poslova.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Vlado Mareš l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.