PORUKE
Dok zvaničnici govore jedno, pojedini državni organi šalju apsolutno drugačije poruke. Nacrt medijske strategije u Srbiji trebalo bi, konačno, da bude predstavljen do kraja maja. Ministar policije nagoveštava novinarima tretman službenih lica. S druge strane, policija godinama ne otkriva ubice troje novinara. Prvostepeni sud, gotovo podsmevajući se javnosti, osuđuje na simbolične kazne napadače na snimatelja TV B92. Dok su ga tukli, masa je skandirala: „udri, udri novinara“. Neskriveni su i politički i ekonomski pritisci. O kakvoj slobodi medija govorimo?
Z.Č.
SVETSKI DAN SLOBODE MEDIJA
Loš materijalni položaj i pritisci kojima su novinari izloženi predstavljaju medijsku sliku u Srbiji. Povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, NUNS i sindikat "Nezavisnost" ocenili su da o medijskim slobodama najbolje govori sve dublje siromaštvo medija, novinara i drugih medijskih profesionalaca. Oglasili su se i Rodoljub Šabić i Saša Janković, a Ivica Dačić je izjavio 10.maja “da bi kazne za napade na novinare bile oštrije kada bi novinari imali status službenih lica”.
“Postojećim nivoom elektronske komunikacije naše vlasti i javnosti ne možemo biti zadovoljni i tu se stvari moraju mnogo brže menjati”, naveo je Šabić. "Sloboda medija i sloboda javne reči temelj su svakog demokratskog društva, ljudskih i građanskih prava, a njihovo puno ostvarenje nije moguće dok se ne otklone sve pretnje novinarima i ne uobliči čvrst i jasan zakonski okvir koji će ih štititi“, rekao je Janković. "Ne mislim da novinari treba da rade za državu, nego da oni rade posao od društvenog značaja i da bi zato napadi na novinare trebalo da imaju oštrije sankcije, a one bi usledile ako bi novinari bili definisani kao službena lica", rekao je Dačić. Organizacija za medije jugoistočne Evrope SEEMO saopštila je da su pretnje, napadi i pritisci deo svakodnevice novinara u južnoj, centralnoj i istočnoj Evropi i da je dug put do slobode štampe. (Izvori: Beta, B92, Tanjug, Fonet, Blic)
SERBIA ON 72nd PLACE ON MEDIA FREEDOM l THE WORLD PRESS FREEDOM DAY l DISCUSSION ON THE MEDIA STRATEGY BY THE END OF MAY l FREEDOM OF EXPRESSION IN THE BALKANS IS POOR l COLLABORATION OF JOURNALISTS FROM BELGRADE AND PRISTINA l DISASTROUS RESULTS OF AN INVESTIGATION ON JOURNALISM IN SERBIA l RTS RESPONSE TO PARLIAMENT ABOUT TV COVERAGE SOON l FIRST ISSUE OF THE “NOVI MAGAZIN” ON NEWSSTANDS l ROBBED EDITORIAL OFFICE OF THE “VRANJSKE” WEEKLY l SENTENCED OFFENDER OF THE B92 CAMERAMAN l JUBILEE EDITION OF PAPER “REPUBLIKA” l WIKILEAKS: LAW ON INFORMATION SHOOK THE SERBIAN GOVERNMENT l FIVE YEARS OF JUGPRESS l JOURNALISTS ON STRIKE, EMPLOYER OPENED COMPETITION l ASSANGE AGAINST FACEBOOK l DISCONTINUED STRIKE ON RTV 5 l BOOK OF IVAN MRDJEN “SA BEOGRADOM NA JA”
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
NOVINARSTVO NA UDARU POLITIČKIH I EKONOMSKIH MOĆNIKA
Povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Granski sindikat medija „Nezavisnost“ pozvali su sve novinare i druge medijske radnike da odlučno brane svoje pravo na profesionalan rad i pravo javnosti na objektivnu, istinitu i pravovremenu informaciju. Finansijski ugoženi mediji dodatno su izloženi pritiscima i ucenama ekonomskih i političkih moćnika, čemu posebnu težinu daju tužbe sa enormnim odštetnim zahtevima koje sve češće nailaze na neshvatljivo razumevanje sudija i sudova.
NUNS i „Nezavisnost“ zahtevaju od Vlade Srbije da u saradnji sa medijskim i novinarskim asocijacijama pristupi konačnoj izradi dugo obećavane strategije razvoja medija. Usled ekonomske krize sa medijske scene nestaju mnogi, pre svega lokalni mediji, stotine novinara je ostalo bez radnog mesta, a hiljadama njih, čak i u najbogatijim medijskim kućama, plate su smanjene ili se neredovno isplaćuju. Ni 17. godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je naredio i ubio Dadu Vujasinović, ni posle 12. godina ne zna se po čijem nalogu je ubijen Slavko Ćuruvija a 10. godina ostaju takođe nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice Milana Pantića. Ključni preduslovi za slobodu medija u Srbiji su rasvetljavanje ubistava, zaštita profesionalnih, radnih i ekonomskih prava novinara, podrška istraživačkom novinarstvu i stvaranje uslova za ravnopravnu utakmicu na medijskom tržištu. (Izvor: NUNS)
PODRŠKA KAMPANJI REKOM-a
Članovi Sekretarijata Nezavisnog udruženja novinara Srbije, predvođeni predsednikom Vukašinom Obradovićem i potpredsednicom Jelkom Jovanović, posetili su 3. maja beogradski pul regionalne kampanje REKOM-a. Tom prilikom potpisali su podršku osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim na prostoru bivše SFRJ od 1991. do 2001. godine.
Cilj kampanje koju vodi više od 1.600 udruženja i pojedinaca svih nacija i vera sa prostora bivše SFRJ, okupljeni u Koaliciji za Rekom, je stvaranje nezavisne medjudržavne komisije kao vansudskog istražnog tela koje treba da utvrdi i javno saopšti činjenice o proteklim ratnim zbivanjima. REKOM su dosad podržali predsednici Hrvatske i Srbije Ivo Josipović i Boris Tadić, crnogorski premijer Igor Lukšić, Skupština Crne Gore, Evropska komisija i Evropski parlament, kao i brojne javne ličnosti u regionu. (Izvor: NUNS)
NEZADOVOLJSTVO NUNS-a PRESUDOM
 |
Boško Branković (Foto: B92) |
Posle presude trojici napadača na Boška Brankovića, snimatelja B92, koji su osuđeni na kućni pritvor, odnosno na uslovne kazne, Nezavisno udruženje novinara Srbije oglasilo se otvorenim pismom i izrazilo nezadovoljstvo izrečenim kaznama.
„Najnovija presuda trojice učesnika u fizičkom napadu na snimatelja B92 Boška Brankovića, predstavlja očigledan primer odnosa pravosuđa prema ugrožavanju osnovnih ljudskih prava u Srbiji“, stoji, između ostalog u pismu NUNS.
„Ovakvim odnosom prema nasilju pravosuđe šalje opasnu poruku i van granica zemlje. Strah od nasilnika, i razumevanje, pa i opravdavanje nasilja kao nužnog dela našeg društvenog života, dostiglo je nepodnošljive razmere. Posebno je opasno ignorisanje fizičkih napada na novinare što unosi posebnu zabrinutost za sve normalne i pristojne ljude. Ovakvim odnosom prema nasilju, kojem su izloženi svi koji predstavljaju medije ili kritičku javnost, pravosuđe u Srbiji šalje opasnu poruku i van granica zemlje. Šta bi još trebalo da se dogodi da bi nasilnici u Srbiji shvatili da nikoga ne mogu nekažnjeno tući? Apelujemo na sve novinare i građane da podignu svoj glas protiv ovakvih presuda zbog kojih se svi zajedno osećamo posramljeno“, navodi NUNS. (Izvor: NUNS)
RADIONICA “MITOVI I ČINJENICE O EU”
 |
Ivana Đurić (Foto: Newsletter) |
Nije toliko važno da svi budu za članstvo u Evropskoj uniji, ali jeste da su ljudi svesni da bi mnogo još trebalo da bude promenjeno da bi život bio kvalitetniji, a unapređenju te svesti doprinosi razbijanje neznanja koje rađa predrasude, stereotipe i nedoumice kada je reč o EU. Ovo je, u najkraćem, poruka radionice pod nazivom „Mitovi i činjenice o EU“ održane 29. aprila u organizaciji NUNS-a . O evrointegracijama govorila je dipl. pravnik Ivana Đurić iz Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije.
Istraživanja su pokazala da se o EU u našim medijima uglavnom izveštava o protokolarnim razgovorima raznih zvaničnika, deklaracijama, pregovorima..., a da nedostaje raznovrsnost u izveštavanju o EU integracijama na polju funkcionisanja zdravstvenog i penzionog sistema, o efikasnosti pravosuđa, bezbednosti u saobraćaju, zaštiti dece i starih, zaštiti životne sredine... U stvaranju pogrešnih stereotipa o EU u našoj zemlji veliku ulogu ulogu imaju i mediji. Radionica „Mitovi i činjenice o EU“ pomogla je polaznicima: novinarima koji prate teme vezane za EU i izveštavaju o evrointegracijama i studentima, budućim novinarima da saznaju nešto više o ovim pitanjima. (Izvor: Newsletter NUNS)
PROTEST ZBOG MILIJANE BALETIĆ
 |
Milijana Baletić (Foto: FONET) |
Pojavljivanje Milijane Baletić kao autora i scenariste emisije "Portret Nikole Kusovca, glancanje mitova" na RT Vojvodina, NUNS i NDNV ocenili su 8. maja kao skandalozno. Ona jedan od simbola ratnohuškačkog novinarstva devedesetih godina, govora mržnje, promovisanja nacionalističke ideologije i nepoštovanja osnovnih etičkih standarda. Baletić odgovara da je “već 20 godina progone, maltretiraju, i to samo zbog toga što je objektivno izveštavala ne prikrivajući istinu”.
Povratak Milijane Baletić u program RTV, javnog servisa koji finansiraju građani, otvoreni je šamar demokratskoj javnosti i predstavlja dokaz daljeg urušavanja ugleda novinarske profesije, ali i osnovnih moralnih načela, navedeno je u saopštenju dva novinarska udruženja. Predsednik NUNS Vukašin Obradović je izjavio da je to udruženje 2009. godine podnelo Tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv odgovornih osoba i novinara u Radio televiziji Beograd, RTV Novi Sad, listovima „Politika“, „Večernje novosti“ i drugim koji su svojim uticajem i značenjem, kao državna medijska preduzeća, sprovodili "ratnohuškačku propagandu" devedesetih godina. "Smatramo da su su odgovorni za ratna dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije koja su dovela do ogromnih materijalnih gubitaka i ljudskih žrtava i najstrašnijih ratnih zločina. Ratno izveštavanje Milijana Baletić potpada u delokrug te krivične prijave", rekao je Obradović. „Da li je pojavljivanje Milijane Baletić u ulozi autora i scenariste na RTV poruka da ratni huškači neće odgovarati za svoje delovanje, već će za to biti nagrađeni“, upitao je predsednik NDNV Dinko Gruhonjić. (Izvor: Beta, Fonet, Alo)
SLUČAJ SEGI - DOKAZ DA DRŽAVA NE ŠTITI NOVINARE
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) izražavaju čuđenje 11. maja zbog činjenice da je policija u Bečeju, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, fizički napad na novinara "Kepeš ifjušaga" Čabu Segija, 15. aprila, okarakterisala kao prekršaj i protiv počinilaca ovog dela pokrenula samo prekršajni postupak.NUNS i NDNV će od nadležnih u ovom slučaju tražiti informaciju na osnovu kojih argumenata je doneta ova odluka.
Udruženja će nadležne upozoriti i na činjenice da je Segi pre napada bio meta pripadnika esktremističkih grupa koji su na jednom desničarskom internet-portalu objavili seriju omalovažavajućih natpisa o njemu, kao i da su napadači prilikom incidenta citirali rečenicu iz jednog od njegovih tekstova. Oni su na Segija nasrnuli posle tribine na kojem je organizovan susret sa čitaocima "Kepeš ifjušaga", u bečejskom Gradskom pozorištu, i tom prilikom ga šutirali i udarali u glavu, nakon čega su pobegli.
Raduje nas činjenica da su napadači veoma brzo otkriveni, ali smatramo da prekršajni postupak nije dovoljna satisfakcija niti za novinara Segija, niti za novinare u Srbiji, koji su postala stalna meta nasilja raznih ekstremističkih grupa i huligana, i koji izgleda nemaju pravo ni na elementarnu fizičku sigurnost. Smatramo da policija mora da istraži i pozadinu ovog nasrtaja, da otkrije nalogodavce i eventualno organizaciju koja stoji iza napada. Takođe, neophodno je otkriti ko su oni koji su Segiju u ranijem periodu upućivali pretnje posredstvom interneta. (Izvor: NUNS)
MEDIJI O ZAPOŠLJAVANJU MLADIH BEZ RODITELJSKOG STARANJA
Republički zavod za socijalnu zaštitu i NUNS sproveli su istraživanje “Medijska podrška zapošljavanju mladih bez roditeljskog staranja”. Predmet je bio izveštavanje medija u Čačku, Užicu, Kragujevcu, Kruševcu, Knjaževcu, Priboju i Sremskoj Mitrovici od oktobra do decembra 2010. godine. Analiza je pokazala da je medijska slika - “šarena”: o ovoj temi izveštavano je sporadično i nedovoljno kao i da je izostalo kontinuirano bavljenje ovim pitanjima u vidu istraživačkog novinarstva.
Medijska podrška zapošljavanju mladih bez roditeljskog staranja, ipak, postoji ali da nije dovoljnaGlavni razlozi za nedovoljno praćenje ove oblasti i socijalnih tema uopšte, odnose se na neadekvatnu koordinaciju sa nadležnim institucijama, (nemogućnost dobijanja validnih informacija u traženom vremenskom roku), “hronični” nedostatak vremena i sredstava za ozbiljnije istraživačko novinarstvo oovoj temi, a navedeni su i “komercijalni” razlozi - ustupanje prostora marketinškim programima i sadržajima koji su iz ugla vlasnika medija “isplativije” i koje donose novac. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije . (Izvor: Newsletter NUNS)
OSUDA NAPADA NA NOVINARE KURIRA
Nezavisno udruženje novinara Srbje najoštrije je osudilo napad na novinarsku ekipu lista „Kurir“, uz zahtev nadležnim ogranima da se počinilac kazni u skladu sa Zakonom. „NUNS ocenjuje da uslovne kazne i kućni pritvor očigledno ne deluju preventivno na one koji nasiljem ugrožavaju slobodu informisanja“, saopštilo je Udruženje. Prema saopštenju „Kurira“, novinarku Ivonu Paladu, koja je u petom mesecu trudnoće, i fotoreportera Damira Dervišagića, 11. maja fizički je napao Z.P.
Ekipa „Kurira“ izveštavala je o lažnom usvajanju bebe pevačice Ane Nikolič. Uprkos upozorenju novinarke da je u drugom stanju, napadač je na nju vikao i pretio batinama, a zatim pokušao da joj iz ruku istrgne ličnu kartu. Z.P. je nameravao i da udari novinarku ali ga je u tome sprečio njen kolega Dervišagić. Policijska patrola, koja je brzo stigla na mesto događaja, sprečila je teži incident i utvrdila identitet napadača, dok je novinarka prevezena na lekarski pregled. (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
SRBIJA NA 72. MESTU PO SLOBODI MEDIJA
Srbija je i dalje zemlja s delimično slobodnim medijima i nalazi se na 72. mestu od 196 država u godišnjem izveštaju "Sloboda medija 2011: globalno istraživanje nezavisnosti medija" američke organizacije „Fridom haus“. Rezultati koji se odnose na 2010. godinu, objavljeni 2. maja, pokazuju da samo 15 odsto stanovništva sveta živi u zemljama koje imaju slobodne medije, 42 odsto imaju delimično slobodne medije, a 43 odsto živi u zemljama sa neslobodnim medijima.
Ovo je najmanji broj ljudi u protekih deset godina koji ma pristup slobodnim medijima. Na području bivše Jugoslavije najbolje je rangirana Slovenija na 48. mestu. Crna Gora je na 80. mestu a Hrvatska na 85., Makedonija i BiH dele 96. mesto, Albanija je 102. a Kosovo na 104. mestu. Na vrhu svetske liste su skandinavske zemlje: Finska, Norveška i Švedska. Među 10 najlošije rangiranih su: Belorusija, Burma, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Iran, Libija, Turkmenistan i Uzbekistan, a na poslednjem mestu je Severna Koreja. SAD su na 17. mestu, Rusija je na 173., a Kina na 184. mestu. Među "delimično slobodnim" zemljama su i tri članice EU - Italija, Bugarska i Rumunija. (Izvor: Beta, Fonet, Dnevnik)
SLOBODA IZRAŽAVANJA NA BALKANU LOŠA
 |
Štefan File (Foto: FONET) |
Bez slobodnih medija nema ulaska u Evropsku uniju, poručio je 6. maja zemljama Zapadnog Balkana Štefan File, evropski komesar za proširenje, na konferenciji o medijskoj sceni Zapadnog Balkana i Turske u Briselu. On je upozorio da su politički i ekonomski uticaji i pritisci, napadi na novinare stalna su pretnja novinarima i medijima na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: "politika proširenja koju vodi Evropska komisija pokazala je da je sloboda izražavanja i medija pitanje u kome nije bilo napretka ili se, što je još gore, situacija pogoršala”.
“Da bi jedna zemlja postala članica Evropske unije, mora da dostigne precizno određene standarde. Ne sme biti odstupanja i Evropska komisija je duboko zabrinuta zbog ovih događanja", rekao je File na konferenciji koja je okupila više od 400 novinara i urednika iz regiona. U Srbiji je od 2006. pogoršana medijska situacija, pokazuje Indeks održivosti medija u Srbiji za 2010, koji je izradila američka nevladina organizacija za podršku medijima IREX. (Izvor: B92, Fonet)
RASPRAVA O MEDIJSKOJ STRATEGIJI DO KRAJA MAJA
 |
Dragana Milićević Milutinović (Foto: Tanjug) |
Državna sekretarka Ministarstva kulture zadužena za informisanje i medije Dragana Milićević Milutinović poručila je povodom 3. maja, Svetskog dana slobode štampe, da će država učiniti sve što je u njenoj moći kako bi se situacija u medijima poboljšala, ali da mnogo toga zavisi i od samih novinara. Ona je rekla da će javna rasprava o medijskoj strategiji trajati još najviše tri nedelje, i krajem juna će vladi biti predat gotov tekst.
„Razlozi lošeg položaja novinara i medija uopšte su višestruki, i mogu se tražiti kako u nedostatku zakonske regulative, tako i u posustajanju novinara. U periodu 90-tih godina medijske slobode nisu postojale, ali su postojali slobodni i hrabri novinari. Onoliko slobode koliko osvojite toliko ćete slobode imati, i svojom slobodom osvojićete slobodu za druge”, rekla je državna sekretarka. Po njenim rečima, ni medijska udruženja, ni vlasnici medija, ni sami novinari nisu doprinosili tome da medijska situacija u Srbiji bude bolja, a rezultat toga su nekvalitetni medijski sadržaji i loš položaj struke. (Izvor: Dnevnik)
PORAŽAVAJUĆI REZULTATI ISPITIVANJA O NOVINARSTVU U SRBIJI
Stanje u medijima u Srbiji zadovoljavajućim smatra samo osam odsto novinara, urednika i vlasnika medija, a svega procenat ispitanih ocenjuje da su mediji u Srbiji slobodni! To je rezultat istraživačkog projekta „Novinarstvo i novinari u Srbiji” koje su Biro za društvena istraživanja i Istraživački online servis „Tvojstav” sproveli među 262 ispitanika. Od toga su 42,37 odsto novinari, 21,76 odsto urednici sektora, 17,94 odsto glavni i odgovorni urednici i 3,82 odsto vlasnici, objavljeno je 5. maja.
Upitani da ocene stanje u medijima u Srbiji, 70 odsto anketiranih odgovorilo je da je ono nezadovoljavajuće. Anketirani su ukazali da najveći uticaj na uređivačku politiku medija u Srbiji imaju vladajuće stranke (29,20 odsto) i zakupci reklamnog prostora (23,90 odsto). Među načinima „zarobljavanja medija”, po mišljenju učesnika istraživanja, dominiraju uskraćivanje reklamnog prostora, uskraćivanje informacija na koje mediji imaju pravo, uticaj na kadrovsku politiku medija i plaćanje novinara ili urednika da pišu „naručene tekstove”. Kao glavne probleme u profesiji, naveli su obrazovanje, neodgovarajuće profesionalno i sindikalno organizovanje, deprofesionalizaciju, loše uslove rada, niske plate, odsustvo zaštite u slučaju napada i međusobnu nesolidarnost, autocenzuru, korupciju i manjak integriteta. (Izvor: Dnevnik)
RAZMENA NOVINARA IZ BEOGRADA I PRIŠTINE
 |
Muskolaj i Obradović (Foto: MC) |
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija proesionalnih novinara Kosova i ambasade SAD u Beogradu i prištini pokrenuli su projekat „Regionalna razmena i profesionalno usavršavanje novinara“ po kojem će 15 prištinskih novinara posetiti beogradske redakcije a isto tolika grupa novinara iz Beograda boraviti u Prištini. Organizatori projekta su 9. maja saopštili da je njegov cilj unapređenje informativnih kanala između Prištine i Beograda i upoznavanje novinara sa prilikama u tim sredinama.
Dva novinara iz Prištine su posetila redakcije listova „Blic“ i „Danas“, a dva beogradska novinara otputovala su u Prištinu. Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović rekao je da je "posle Rezolucije 1244 protok informacija u oba smera bio je sveden isključivo na političko izveštavanje i to samo u domenu statusa Kosova". Situacija se, po njegovoj oceni, pogoršala posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. "Informacije su se svodile samo na usku oblast tako da smo i u centralnoj Srbiji i na Kosovu bili uskraćeni za saznanja o onome šta se zaista dešava u mnogim drugim oblastima - ekonomiji, kulturi, sportu, društvu", rekao je Obradović. Namera NUNS-a je da ponovo otvori kanal komunikacije između medija i novinara bez pretenzije da se nameću teme, ali sa željom da čitaoci, gledaoci i slušaoci na Kosovu i centralnoj Srbiji budu obavešteni o svakodnevnom životu i problemima. "Trudićemo se da projekat zaživi na regionalnom nivou, odnosno da uspostavimo saradnju i sa drugim novinarskim udruzenjima sa prostora bivše SFRJ", rekao je Obradović.
Predsednik Asocijacije profesionalnih novinara Kosova (APNK) Imer Muškolaj ocenio je da je najznačajnije da počne dijalog, odnosno da novinari vide kako se zaista živi u Beogradu, to jest Prištini. (Izvori: Tanjug, Radio KIM)
USKORO ODGOVOR RTS SKUPŠTINI O TV PRENOSIMA
Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić izjavio je 4. maja da će ta medijska kuća polovinom maja dati odgovor Skupštini Srbije povodom ugovora o prenosu plenarnih sednica.Skupština Srbije je 28. aprila RTS-u uputila ugovor o prenosu sednica.Tijanić je rekao da ne može da navede uslove iz ugovora, jer se ugovor "još razmatra''.Tender za prenose skupštinskih zasedanja Skupština je raspisala početkom godine.
Kako se na tender niko nije prijavio obavljeni su razgovori sa predstavnicima svih televizijskih kuća. Iz ovogodišnjeg budžeta republičkog parlamenta za televizijske prenose namenjeno je 80 miliona dinara. (Izvori: Tanjug, Večernje novosti)
PRVI BROJ „NOVOG MAGAZINA“ NA KIOSCIMA
 |
Sa promocije (Foto: NM) |
Prvi broj nedeljnika „Novi magazin“ pojavio se u prodaji 5. maja. Glavna urednica novog časopisa je Nadežda Gaće. “Novi magazin” će se baviti najvažnijim društvenim i ekonomskim zbivanjima dok političke teme neće biti preovlađujuće.Redakcija je sastavljena od eminentnih novinara, među kojima su: Mijat Lakićević, Miša Brkić, Vojislav Tufegdžić, Milorad Ivanović, Jelka Jovanović, Dušan Veličković, Sanja Ajdanić, Ratko Femić..., dok je urednik fotografije Imre Sabo.
Prvi broj „Novog magazina“ donosi, pored ostalih i tekst u kojem se predviđa da će do 2020. godine u Srbiji nestati čak 700 sela, intervju s glumicom Anom Sofrenović i prvi deo serije tekstova pisanih na osnovu dokumenata američke vojne službe o bivšoj Jugoslaviji. (Izvor: Newsletter NUNS)
JUBILEJ LISTA REPUBLIKA
List „Republika“ beleži jubilej - 500. broj. Tokom skoro četvrt veka prkos brojnim teškoćama finansijske i političke prirode, svojim analitičko-kritičkim pristupom društvenim pojavama „Republika“ je postala prepoznatljiva i jedinstvena na našim prostorima. U petak 20. maja u velikoj Sali NUNS-a (Resavska 28/II) u 12 sati biće predstavljen jubilarni broj „Republike“ o kojem će govoriti Zlatoje Martinov, glavni i odgovorni urednik.
Nastala iz uverenja jednog broja intelektualaca sa čitavog prostora nekadašnje Jugoslavije da ideje, reči , vrednosti i načela imaju izvesnu moć u društvenim zbivanjima, „Republika“ se od 1989. godine do danas zalagala za građansko samooslobađanje, pravo na život i rad, slobodu mišljenja i javnog delanja, za indivualne i kolektivne slobode, a protiv stihije rata, mržnje i nasilja u ma kom vidu. Ideja o slobodi kao temeljnoj čovekovoj vrednosti u značenju samoodređenja i samooslobađanja, uz kritički odnos prema svim ideologijama rigidnog determinizma i oktroisane slobode, neprekidno je prisutna na stranicama ovog lista. To je smisao postojanja „Republike“, to je osnov njene uređivačke politike koju su osmislili i vodili svi njeni glavni urednici od Milorada Pupovca, Srđana Dvornika, Ljubiše Rajića i Nebojše Popova pa do današnjeg glavnog i odgovornog urednika Zlatoja Martinova. (Izvor: Republika)
OSUĐEN NAPADAČ NA KAMERMANA B92
 |
Milan Savatović (Foto: B92) |
Milan Savatović, koji je 2008. godine u Beogradu fizički napao Boška Brankovića, snimatelja B92, osuđen je 9. maja pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu na 10 meseci kućnog pritvora. Krivima su proglašeni i njegovi saučesnici Stefan Milićević i Nikola Lazić,i osuđeni na tri, odnosno četiri meseca zatvora uslovno, obojica s rokom provere od tri godine. Branković je napadnut dok je izveštavao s protestne šetnje zbog hapšenja Radovana Karadžića.
Savatović je prišao Brankoviću, šutnuo mu nogom kameru i desno rame. Potom su Lazić i Milićević i druge nepoznate osobe pritrčale i počele da tuku Brankovića, koji je tom prilikom zadobio zglobni prelom kolena. Osuđeni i Tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu. Suđenje okrivljenima za napad na snimatelja B92 trajalo je skoro tri godine. Saslušana su tri svedoka, predstavljeni dokazai, od kojih je glavni bio upravo snimak napada na Brankovića. Napadači su mu razbili kameru kada su videli kako snima demonstrante dok lome fotoaparat fotoreporteru agencije Fonet. I Medijska organizacija Jugoistočne Evrope (SEEMO) izrazila je razočaranje što je Savatoviću, koji je napao snimatelja Televizije B92. (Izvori: B92, Fonet)
OPLJAČKANA REDAKCIJA „VRANJSKIH“
Redakcija novina "Vranjskih" opljačkana je u noći 4. maja. Ukradeno je sedam laptop računara i dva fotoaparata. Glavni i odgovorni urednik tog nedeljnika Nikola Lazić rekao je da je ovo četvrta pljačka prostorija "Vranjskih", koje se nalaze u samom centru grada. "Naša redakcija je na svega stotinak metara od zgrade policijske uprave i lokalne samouprave", rekao je Lazić.
Po njegovim rečima, ovo je četvrta provala za 16 godina, koliko postoje “Vranjske”, i prvi put da je iz redakcije nešto odneto:” Do sada smo samo zaticali premetačinu i polomljena stakla”. Osim materijalne štete, koja iznosi oko 400 evra, u računarima su bili i tekstovi i podaci novinara ovog nedeljnika koji su praktično ostali bez opreme za rad. “Vranjske” su, inače, dobile nagradu za istraživačko novinarstvo NUNS-a i Američke ambasade, u kategoriji štampanih medija za tekst "Sve laži i obmane Dragomira Tomića", čiji je autor novinar ovog lista Zoran Radulović. (Izvori: B92, Press, Politika, Beta)
VIKILIKS: ZAKON O INFORMISANJU UZDRMAO VLADU
Stabilnost Vlade Srbije bila je ugrožena u leto 2009. zbog neslaganja u vladajućoj koaliciji oko izmena Zakona o javnom informisanju, odnosno zbog insistiranja stranke G17 plus da budu usvojeni njeni zahtevi, navedeno je u depeši poslatoj u Vašington iz Ambasade SAD u Beogradu, koju je objavio Vikiliks. Kritičari novog zakona, uključujući novinarska udruženja i medijske stručnjake, upozoravali su na represivne mere koje taj akt predviđa, objavljeno je 5. maja.
Ipak, Skupština Srbije usvojila je 31. avgusta 2009. izmene i dopune Zakona, kojima je znatno pooštrena kaznena politika i omogućena zabrana medija. U depeši piše da je G17 plus zapretio izlaskom iz vlade ukoliko ne bude usvojen Zakon o informisanju, dok je SPS poručila da neće glasati za zakon iz „Miloševićeve ere”. I pored zvaničnih demantija, ministri su privatno potvrdili američkim diplomatama da je Zakon o informisanju uzdrmao vladajuću koaliciju. „Avet (Tomislava) Nikolića i njegovih naprednjaka, uz podršku srpskog Nosferatua - bivšeg premijera Vojislava Koštunice, na kraju je ojačala rešenost koalicije da se ne rasturi“, zaključeno je u depeši. (Izvori: Beta, Politika, Danas)
PET GODINA JUGPRESSA
Regionalna informativna agencija JUGpress obeležava pet godina od osnivanja. Otkako je počela s radom, sajt www.jugpress.com posetilo je više od 22 miliona čitalaca. Samo 2011. ovaj portal beleži više od tri miliona posetilaca. Sedište JUGpressa je u Leskovcu, a ova agencija svojim izveštajima pokriva postkonfliktno područje juga Srbije: Bujanovac, Preševo, Medveđu, Kosovo i severozapadnu Makedoniju. Sadržaj se objavljuje na srpskom, albanskom, romskom i bugarskom jeziku, a obuhvata pisani, video, audio i foto servis.
Osnivač agencije je Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije, a sadržaje preuzimaju mediji na različitim jezicima širom regiona. JUGpress organizuje i tribine na jugu Srbije, a od nedavno i na Kosovu, a u okviru agencije radi i internet radio. (Izvor: Newsletter NUNS)
PROŠLE GODINE U SVETU UBIJENA 102 NOVINARA
Prošle godine u svetu su ubijena 102 novinara, osam manje nego u 2009, saopštio je 2. maja Međunarodni institut za štampu (IPI) iz Beča u godišnjem izveštaju o slobodi medija. Azija, gde je ubijeno 40 novinara, bila je najopasniji region za novinare, dok je na drugom mestu Latinska Amerika gde su 32 novinara izgubila život. Pakistan, u kojem je poginulo 16 medijskih radnika, pojedinačno je zemlja najrizičnija za rad novinara. Za tom zemljom slede Meksiko, sa 12, i Honduras gde je ubijeno 10 novinara.
"Iako je broj poginulih novinara u 2010. manji od onog iz prethodne godine, u određenom smislu taj bilans je gori jer se ne može povezati s velikim ratovima ili pojedinačnom nesrećom s velikim brojem žrtava", ocenio je Institut. Protekle decenije ubijeno 788 novinara. Irak s 177 ubijenih reportera, Filipini s 96 i Kolumbija s 50, bile su najopasnije zemlje za rad novinara. (Izvor: Tanjug)
NOVINARI ŠTRAJKUJU, POSLODAVAC RASPISAO KONKURS
U "Svetlosti" iz Kragujevca novinari štrajkuju od februara poslodavac je raspisao konkurs za zapošljavanje novinara i prekršio zakone o radu i štrajku. Sindikat ovog nedeljnika, čiji radnici štrajkuju zbog zarada koje nisu isplaćene 14 meseci, o tome je 5. maja obavestio i nadležne institucije. "Objavljivanje konkursa u današnjem broju nedeljnika 'Svetlost' za prijem novinara je vrhunac cinizma i bahatosti poslodavca", ocenjeno je u saopštenju Sindikata novinara "Svetlosti".
Sindikat je podsetio da su zaposleni u generalnom štrajku od 7. februara, jer poslodavac više od godinu dana ne plaća zarade i ne uplaćuje doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, niti pregovara sa štrajkačima. (Izvori: Tanjug, Politika)
PREKINUT ŠTRAJK NA RTV 5
Posle dvomesečnog štrajka, zaposleni na niškoj RTV 5 prekinuli su obustavu rada. Uprkos tome što s poslodavcem nije potpisan dogovor, deo radnika je, po rečima Gorana Panajotovića, člana štrajkačog odbora, poverovao usmenom obećanju Vladimira Gogića, direktora RTV 5, da će ubuduće redovno primati „minimalac“. Panajotović je dodao da nije dogovoreno kad će zaposlenima biti isplaćeno zaostalih 14 zarada, podsećajući da su u poslednja četiri meseca primili samo po jednu platu.
S druge strane, Gogić je u saopštenju za javnost istakao da je štrajk prekinut „zahvaljujući razumevanju i lojalnosti zaposlenih koji su prepoznali važnost situacije za egzistenciju televizije, iako se materijalno stanje nije značajno poboljšalo“. U saopštenju se dodaje kako je lošem položaju RTV 5 u najvećoj meri doprinela činjenica da se ova medijska kuća nalazi u nemilosti politike i ekonomskih centara moći. Tokom trajanja štrajka, RTV 5 je sve vreme emitovala program, uz donekle izmenjenu programsku šemu. (Izvor: RTV 5)
PROTEST ZBOG DISKRIMINACIJE HONORARACA
 |
Filip Mladenović |
Novinar Filip Mladenović, honorarni saradnik Beograda 202, protestovao je, povodom 3. maja, svetskog Dana slobode medija, ispred RTS i Radio Beograda zbog diskriminacije honoraraca.
Već mesecima honorarnim saradnicima se smanjuju iznosi honorara. Sve su veća kašnjenja u isplati honorara, što poprima razmere mobinga. Pre protesta Menadžmentu RTS je upućen zahtev za isplatu zaostalih honorara i za prekid diskriminacije honorarnih saradnika.
Mladenović je, pored ostalog, rekao i:” obraćam vam se sa zahtevom da se najzad u redakciji Beograda 202 popune upražnjena radna mesta, i to sa sedam najvrednijih i najuspešnijih stalnih honorarnih saradnica i saradnika. Tokom protekle godine "Dvestadvojku" je raznim povodima napustilo desetak koleginica i kolega, čime su njihova radna mesta ostala slobodna“. (Izvor: NUNS)
KOMISIJA ZA ŽALBE SAVETA ZA ŠTAMPU
 |
Zoran Ivošević (Foto: BETA) |
Komisija za žalbe Saveta za štampu počeće da radi u naredna dva meseca, najavio je 12.maja predsednik Saveta Dragan Bujošević, prilikom potpisivanja ugovora sa ambasadorom Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvagom o finansijskoj podršci njegove zemlje Savetu. Komisija će pokušati da uspostavi standarde i red u medijima i vrati zaboravljene vrednosti. "Svako ko smatra da je pogođen pisanjem medija ima pravo da se žali komisiji za žalbe", objasnio je Bujošević.
Ukoliko se utvrdi odgovornost, to će biti objavljeno u svim medijima članicama, što će biti teža i veća sankcija u odnosu na neku sudsku kaznu. cilj da se što više takvih žalbi reši uzvan suda i podsetio da u Evropi postoje različiti koncepti. Bujošević je, kao pomenuo Norvešku kao model za Srbiju, gde je jedno takvo telo nezavisno, dok u Danskoj postoji uticaj države. Članovi Komisije za žalbe su Zoran Ivošević, Božo Prelević, Miljenko Dereta, Nebojša Spaić, Filip Švarm, Aleksandar Đivuljskij, Ljiljana Smajlović, Petar Jeremić, Tamara Skroza, Slaviša Lekić i Stojan Marković. (Izvor: Fonet)
ASANŽ PROTIV FEJSBUKA
 |
Džulijen Asanž |
Osnivač sajta Vikiliks Džulijen Asanž optužio je Fejsbuk, da aktivno pomaže američkim obaveštajnim mrežama da špijuniraju građane. On je za špijunažu optužio i kompanije kao što su Gugl i Jahu i rekao da je Fejsbuk "najgora mašinerija za špijuniranje koja je ikada smišljena". “Fejsbuk, Gugl i Jahu imaju ugrađene programe koji američkim obaveštajnim agencijama omogućavaju pristup njihovim bazama podataka” rekao je Asanž u intervjuu za "Raša tudej", objavljenom 3. maja.
"To je najobuhvatnija svetska baza podataka o ljudima, njihovim odnosima, imenima, adresama i komunikaciji, a sve to se nalazi u SAD i američke obaveštajne agencije imaju tome pristup. Da li američki obaveštajci upravljaju Fejsbukom? Ne, ali američke obaveštajne agencije mogu da vrše pravni i politički pritisak na njega", objasnio je Asanž. On je naveo da bi ovim kompanijama oduzimalo vreme i novac da agencijama omogućavaju pojedinačni pristup dosijeima po nalogu suda i da su zato omogućile da taj proces bude automatski, preko "interfejsa": "Svi treba da znaju, da kada dodaju prijatelje na fejsbuk, u stvari besplatno rade za američke obaveštajne agencije, gradeći njihove baze podataka". Dokumenti koje je objavio Vikiliks, kako je rekao, nisu najvažniji dokumenti koji postoje i apelovao na građane da ne veruju informacijama medija da je sve sadržano u njima. (Izvor: Tanjug)
KNJIGA IVANA MRĐENA “SA BEOGRADOM NA JA”
Iz štampe je izašla knjiga “Sa Beogradom na ja” beogradskog hroničara i urednika u “Blicu” Ivana Mrđena. Njegovi komentari i crtice iz svakodnevnog života koje već sedam godina izlaze na prvoj strani dodatka “Blic Beograd”, sabrani su na 380 stranica i predstavljaju svojevrsnu hroniku Beograda od 2004. do 2010.godine. Mrđen ima jedinstven stil koji oslikava pravi duh Beograda u vremenu u kome sada živimo, kažu saradnici koji su učlestvovali u uređivanju knjige.
“On govori o rađanju i umiranju, ali ne na monstrouzan način kakav danas uglavnom srećemo u novinarstvu. On govori o rađanju jedne bebe i piše o tome kao o najvažnijoj vesti tog dana. Kada izgubi dragog prijatelja, Mrđen to takođe saopšti kao najvažniju vest dana, ali tako da podseti na ono lepo što je iza njegovog prijatelja ostalo. Piše o kafanama, navijačima, gradskim birokratama koje se kriju iza šaltera... A dušu Beograda oslikava u beogradskim devojkama“, kaže pesnik Raša Popov, jedan od recenzenata knjige. Autor objašnjava da nije književnik, već novinar, ali da je kao svaki pravi novinar, istovremeno i – otorinooftalmolog”: “novinar mora da vidi, čuje i oseti priču. Tako su nastajali i ovi kratki komentari”. (Izvor: Blic)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
DODELJENE NAGRADE ZA ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO
 |
Ambasadorka SAD dodelila nagradu |
U saradnji s Ambasadom SAD u Beogradu NUNS je 4. maja dodelio nagrade za istraživačko novinarstvo u pet kategorija.
U konkurenciji televizijskih priloga nagrada je pripala ekipi TV emisije „Insajder“ B92. U on-lajn novinarstvu, nagrađen je Zoran Janić, novinar portala „e-Novine“. Laureat u oblasti štampanih medija je Zoran Radulović, novinar „Vranjskih“, dok je nagrada u kategoriji mladih novinara dodeljena ekipi Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
“Čestitam novinarima Srbije na profesionalizmu i značajnoj ulozi u demokratizaciji Srbije”, rekla je ambasadorka SAD Meri Vorlik, podsećajući da su sva ljudska prava ugrožena kada je sloboda medija ugrožena. Žiri koji je odlučivao o najboljima bio je sastavljen od svih dosadašnjih predsednika NUNS. Ekipa „Insajdera“ nagrađena je za serijal „Prevara veka“ o zloupotrebama u lazarevačkoj „Kolubari“. Zoran Janić, novinar portala „e-Novine“ dobio je nagradu za seriju tekstova „Kabinet doktora Koštunice“. Zoran Radulović, novinar „Vranjskih“ nagrađen je za feljton „Sve laži i obmane Dragomira Tomića“, dok su mladi novinari SINS priznanje zaslužili za serijal „Projekat Mišković“. Ove godine nagrada u kategoriji radio novinarstva nije dodeljena. (Izvor: Newsletter NUNS)
KONKURS SEEMO ZA 2011. GODINU
Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) raspisala je 4. maja konkurs za novinarsku nagradu za 2011. godinu koja se svake godine dodeljuje za doprinos boljem razumevanju, rušenje etničkih barijera i ksenofobije među narodima u regionu. Na konkursu mogu da učestvuju novinari, urednici, pisci, zaposleni u medijima, a vrednost nagrade je 3.000 evra. Krajnji rok za podnošenje radova je 25. maj, do kada materijal treba da stigne u kancelarije SEEMO u Beču. Detaljni uslovi konkursa na internet stranicama SEEMO www.seemo.org. (Izvor: Danas)
SEMINARI O MEDIJSKOM PRAVU
Obrazovni seminari posvećeni medijskom pravu biće održani: 23. maja u Nišu, 27.maja u Beogradu i 3. juna u Novom Sadu na pravnim fakultetima. Oni su završna faza projekta "Besplatna pravna pomoć i promocija medijskog prava” u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Projekat je pokrenut na inicijativu grupe studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz finansijsku podršku organizacije USAID/IREX. Cilj je promovisanje medijskog prava i formiranje mladih stručnjaka u ovoj oblasti .
U okviru ovog projekta tim studenata sa Pravnog fakulteta u Beogradu je osvojio prvo mesto na prstižnom takmicenju iz medijskog prava u Oksfordu “ Monroe E. Price international media law moot court competition”. Posle ove velike pobede mladi pravnici će zajedno sa stručnjacima u ovoj oblasti i medijskim profesionalcima nastojati da na predavanjima ukažu na osnovne probleme u oblasti medijskog prava. Ovim projektom obuhvaćeni su i besplatni pravni saveti advokata Snežane Đokić članovima NUNS - a , do kraja juna ove godine. (Izvor: NUNS)
NAGRADNI KONKURS ZA FOTOREPORTERE
Južnokorejska novinska agencija Yonhap otvorila je kokurs za fotoreportere pod nazivom „Share the Moment, Share the Future“, u nameri da podrži napore Ujedinjenih nacija u promociji mira, zajedničkog napretka i zaštite životne sredine. Prva nagrada je 30.000 dolara. Rok za prijave, koje se šalju isključivo elektronskim putem je 31. maj. Više informacija o konkursu nalazi se na sajtu www.yippa.net.
Na konkurs mogu da se prijave fotoreporteri koji su, u okviru radnog zadatka, pokušali da „odgonetnu razliku između snova i realnosti i ovekoveče delić istine koji je dovoljno moćan da izmeni svet“. Konkurs je raspisan u tri kategorije: zajednički napredak ljudskih bića, napredak međunarodnog mira i zaštita okoline, mere protiv klimatskih promena. Osim glavne nagrade od 30.000 dolara, ustanovljene su i nagrade od 10.000 dolara, kao i 18 nagrada po kategorijama, od 1.000 do 5.000 dolara. (Izvor: Newsletter NUNS)
SEMINAR NA FPN O POLITIČKOM KOMUNICIRANJU
Na Fakultetu političkih nauka od 18. do 20 maja biće održan trodnevni seminar o političkom komuniciranju, namenjen studentima. Na PR DAYS FPN 2011 biće, pored ostalog, reči o tome šta je lobiranje, koji je zadatak portparola u političkim partijama, a predavači će polaznicima preneti svoja iskustva i podstaći ih da ubuduće aktivno bave ovim temama, kritički rasuđuju o političkim porukama i sadržajima kako u izbornim kampanjama, tako i u predizbornom periodu. Kao početak seminara, u hotelu „Balkan“, 17. maja biće otvorena izložba „Politički vremepolov“.
Na seminaru će govoriti: Nikola Selaković, Jelena Trivan, Cvijetin Milivojević, Danijel Apostolović, Miloš Čirič, Siniša Atlagić, Krešimir Macan, Sanja Milosavljević i Mirka Pejanović. Autori izložbe odabrali su tridesetak fotografija političara i stručnjaka iz političkog marketinga i odnosa sa javnošću, kao što su: Tomas Džeferson, Ajvi Ledbeter Li, Edvard Luis Bernejz, Ronald Regan, Margaret Tačer, Vladimir Putin, Sonja Gandi i drugi. Seminar će okupiti oko stopedeset studenata koje interesuje politički pr, lobiranje, izborne kampanje. (Izvor: FPN)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
E-Kapija, investiciono-poslovni portal, u saradnji sa NSZ, raspisuje konkurs za mesto ekonomskog novinara - pripravnika.
Uslovi: VII stepen stručnog obrazovanja - diplomirani novinar.
Rok za prijavljivanje: 16. maj.
Aplikacije i CV slati na e-mail: konkursekapija_65332@infostud.com (u subjektu e-maila upisati: „Ekonomski novinar – Prva šansa“).
Potrebna je vredna, odgovorna, ambiciozna osoba koju interesuje ekonomija i koja želi da radi u dinamičnom okruženju.
Uslovi: poznavanje rada na računaru, komunikativnost.
Poželjno: Sposobnost kvalitetne organizacije vremena i sistematičnost u radu, znanje engleskog jezika, mogućnost slepog kucanja (desetoprstno kucanje).
Opis posla: Ekonomski novinar - pripravnik prati ekonomska dešavanja u Srbiji i svetu, prati domaće i strane izvore informacija, vodi komunikaciju sa kompanijama, analizira finansijske i druge ekonomske izveštaje i radi u sklopu redakcije E-Kapija na proizvodnji kvalitetnih ekonomskih tekstova koji će biti objavljeni na portalu eKapija ali u drugim medijima. Pozicija daje mogućnost napredovanja i konstantno usavršavanje.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Miloš Šterić l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.