FRONT
Kriminal se i u Srbiji prilagodio novim načinima komunikacije: Internet i društvene mreže postali su poligoni za uvrede, pretnje, raspirivanje mržnje, pozivanje i planiranje nasilja i ubistava. Država se nije pokazala spremnom i spretnom da odgovori na ove napade posredstvom računara. Kako novinari (naravno, i svi ostali) od nje da očekuju zaštitu na ovom „elektronskom frontu“, kad ni na onom „klasičnom“ već 10 do 17 godina ne pokazuje spremnost i spretnost da razreši zločine nad Dadom Vujasinović, Slavkom Ćuruvijom, Milanom Pantićem...!?
Z.Č.
EVROPSKA KOMISIJA: PREDLOGOM MEDIJSKE STRATEGIJE UGROŽENA NEZAVISNOST MEDIJA
Evropska komisija uputila je Vladi Srbije primedbe na Predlog medijske strategije u kojima je navedeno da u državnim medijima mora biti obezbeđena uređivačka i finansijska nezavisnost ili se ti mediji moraju privatizovati, objavljeno je 23. septembra. U primedbama je istaknuto da bi trebalo uvesti jasne kriterijume za državno oglašavanje, a pravila tržišne utakmice trebalo bi da budu tako sprovedena da se spreči koncentracija prihoda od reklama i njihova distribucija na monopolistički način, što bi moglo da rezultira zloupotrebom dominantnog položaja i uticaja na profesionalni i finansijski integritet medija.
Naglašeno je, takođe, i da bi svi izvori finansiranja medija trebalo da budu ograničeni na transparente projekte i jasne kriterijume. Evropska komisija dodaje i da je nejasna odredba o tome da će država kupovati agencijske servise za sopstvene potrebe jer se tako ostavlja prostor za uticaj na medije. Evropska komisija je kritikovala i predlog o osnivanju šest novih regionalnih javnih servisa zato što strahuje da oni neće biti finansijski održivi zbog žestoke konkurencije. U primedbama se navodi i da je, zbog političke prirode saveta nacionalnih manjina i zbog potencijalnog uticaja na medijski sadržaj, podjednako problematična odredba da ti saveti mogu da finansiraju svoje vlastite medije iz državnog budžeta. Komisija takođe smatra da mogućnost uspostavljanja državnog medija za Kosovo nije neophodna. (Izvor: Press)
REMARKS OF EUROPEAN COMMISSION ON A PROPOSAL FOR MEDIA STRATEGY l PRESS COUNCIL STARTED WORKING l STATE WITHDRAWS FROM OWNERSHIP IN MEDIA l APPEAL TO GOVERNMENT TO PROTECT THE INTERESTS OF STATE IN NOVOSTI l DISMISSED RUDOLF MIHOK DIRECTOR OF RTV PANON l DAILY NEWSPAPER BLIC MARKS 15 YEARS OF EXISTENCE l FREE MEDIA INTERNET SERVICE “INFOLINK” l RESPONSIBILITY FOR DISSEMINATION OF INFORMATION IN THE INTERNET l FIFTH BIRTHDAY OF DAILY PAPER 24 SATA l AGREEMENT BETWEEN RRA AND RATEL ABOUT DIGITALIZATION l WITHOUT PERMISSION PROGRAMS ARE BROADCASTING 56 RADIO AND TV STATIONS IN SERBIA l AUTUMN PROGRAM SCHEME OF B92 l ON FACEBOOK INTRODUCED NEW DETAILS l RUPERT MURDOCH GROUP IS PAYNG 2.2 MILLION EUROS BECAUSE OF WIRETAPPING
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
ODGOVORNOST ZA ŠIRENJE INFORMACIJA NA INTERNETU
 |
Tribina u Medija centru (Foto: MC) |
Poslednjih godina društvene mreže postale su najbrži kanal komunikacije, ali je zakonska regulativa koja se tiče odgovornosti za širenje informacija i dalje nepoznanica za korisnike, rečeno je 23. septembra na tribini o odgovornosti za govor na društvenim mrežama. Učesnici skupa, u organizaciji NUNS-a i Misije OEBS u Srbiji, ukazali su da se za javnu reč odgovara na različite načine, bez obzira na to gde je izgovorena.
Korišćenje Tvitera i Fejsbuka treba da povlači odgovornost, ali pitanje je da li tu odgovornost, u smislu publikacije, treba da snosi sam korisnik ili provajder, odnosno vlasnik mreže. Kao i da li se "onlajn" ponašanje može definisati kao privatno ili profesionalno. Javna reč na društvenim mrežama povlači, naravno, odgovornost, smatra pravnik Slobodan Kremenjak koji je podsetio na otvorene pretnji na Fejsbuku upućene Brankici Stanković, autorki emisije Insajder zbog kojih su izrečene i zatvorske kazne. On, međutim, postavlja pitanje da li odgovornost za neodgovarajući govor na društvenim mrežama snosi vlasnik sajta, odnosno mreže ili sam autor teksta i navodi primer američkog zakona koji štiti vlasnika mreže. Internet konsultant Danica Radišić tvrdi da nema razlike između "onlajn" i "oflajn" ponašanja. "Ono što smo na Fejsbuku ili Tviteru je ono što smo i u realnom životu i to ne treba razdvajati", istakla je Radišić. Ipak, prema njenom mišljenju, država je nespremno dočekala ovakav vid globalne komunikacije jer nema adekvatan odgovor na pojavu raznih grupa na društvenim mrežama koje pozivaju na ubistva, izazivaju mržnju i slično. (Izvori: Fonet, Blic)
SPREČITI SAMOVOLJU NACIONALNIH SAVETA
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) apelovali su 21. septembra na donosioce medijske strategije da naročitu pažnju posvete ulozi nacionalnih saveta nacionalnih manjina u medijima čiji su osnivači. Kao i da strategijom predvide i izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kako bi bila ograničena samovolja nacionalnih saveta u donošenju odluka u medijima čiji su osnivači.
NUNS i NDNV ukazuju na to da i najnovija smena pokazuje samovolju Nacionalnog saveta Mađara i neprikriveni politički uticaj na rad medija kojima su oni osnivači ili suosnivači (suosnivačka prava u RTV Panon Nacionalni savet Mađara preuzeo krajem jula 2010.). I ovaj slučaj govori da je potpuno neodrživ koncept da nacionalni saveti sa nekontrolisanim pravima, bez imalo odgovornosti, budu osnivači medija. NUNS i NDNV dodatno zabrinjava činjenica da NSM ne krije namere da u skoroj budućnost potpuno monopolizuje informisanje ma mađarkom jeziku u Vojvodini, o čemu svedoči i Nacrt medijske strategije vojvođanskih Mađara 2011. - 2016. Najavljena je ambicija preuzimanja suosnivačkih prava i u Radio Subotici, novosadskoj Televiziji Mozaik, kao i u Radiju Regije iz Bačke Topole... Nema nikakvih naznaka da će oni odustati od koncepta političkog patronata nad tim medijima, iz kojih će, sva je prilika, odstraniti sve one koji im nisu po volji. (Izvori: NUNS, NDNV)
ZAKONOM PROTIV GOVORA MRŽNJE NA FEJSBUKU
 |
Jelena Popović Ivanović (Foto: E-novine) |
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je 21. septembra zaprepašćenje govorom mržnje na društvenoj mreži Fejsbuk i zatražilo preduzimanje zakonskih mera protiv autora takvog govora. Profesorka Mašinske škole u Novom Sadu Jelena Popović Ivanović, prema izveštavanju medija, navodno je širila nacionalnu mržnju preko svoje fejsbuk stranice, pozivajući i na otvoreno nasilje nad homoseksualcima.
Predstavljajući se kao Nikita Če Buraška, profesorka je izražavala javno neslaganje sa Ustavom i zakonom garantovanom jednakošću manjina sa većinskim narodom, ocenjujući da su promoteri tolerancije "izopačeni". "Manjine nikad ne smeju imati ista prava kao većinski narod! Ovo je naša zemlja, srpska, bre!". NUNS očekuje da nadležni prosvetni ali i pravosudni organi preduzmu zakonom predviđene mere protiv autorke govora mržnje čije nedelo bi verovatno potrajalo da roditelji učenika o njenom vanrednom “pedagoškom” angažmanu nisu obavestili Nezavisno društvo novinara Vojvodine. NUNS istovremeno upućuje javnu kritiku i dnevnom listu Kurir zbog neprofesionalnog pristupa ovoj temi. Naime, članak o “skandalu u Mašinskoj školi u Novom Sadu”, što predstavlja najgrublje kršenje profesionalnih i etičkih standarda zbog čega je pomenuti tekst uvršten u Crnu kutiju na sajtu NUNS-a. (Izvor: NUNS)
POTREBNO JE DA MUP OMOGUĆI ODRŽAVANJE PARADE PONOSA
Nezavisno udruženje novinara Srbije podržalo je poziv organizacija za ljudska prava upućen Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije da omogući održavanje Parade ponosa 2. oktobra u Beogradu i naglasilo da je država obavezna da svim svojim građanima osigura jednaka prava i punu zaštitu. NUNS je saopštio da deli zabrinutost organizatora zbog činjenice da je policijski sindikat zajednički istupio sa organizacijom 'Dveri', koja zastupa radikalne nacionalističke I desničarske stavove, tražeći da se najavljena manifestacija ne održi, čime se rad policije politizuje.
NUNS je ocenio da je ovaj zajednički nastup deo orkestriranog nastojanja da se organizatori i učesnici skupa obeshrabre da javno izražavaju svoja uverenja, čime se podstiče kršenje prava zagarantovanih Ustavom. "Činjenica da pojedini pripadnici policije javno pokazuju da nisu spremni da štite sve građane izaziva duboku zabrinutost. Ćutanje vrha MUP, kojim je propraćen stav policijskog sindikata, navodi na zaključak da u MUP ima dilema kada je reč o zaštiti prava građana Srbije, a tome doprinosi ministar Ivica Dačić svojim izjavama", ističe NUNS u saopštenju. Država ne sme da poklekne pred pretnjama grupa sklonih nasilju koje ne priznaju prava drugih, zaključuje NUNS apelujući na srpske političare i intelektualce da se otvoreno, hrabro i snažno suprotstave pretnjama silom. (Izvor: NUNS)
POZIV NOVINARIMA DA POMOGNU RAD FONDACIJE „DUŠAN BOGAVAC“
 |
Dobitnici nagrade |
Fondacija „Dušan Bogavac“ pozvala je novinare i redakcije da pomognu rad prve novinarske zadužbine u Srbiji. U pozivu koji je potpisao Filip Mladenović, predsednik Skupštine Fonda „Dušan Bogavac“, pozvani su novinari da uplate po 100 dinara, a redakcije po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti na žiro račun NUNS-a: 265-1100310000311-86, ili da novac lično predaju Mirjani Kalinić ili Marku Laziću u prostorijama NUNS-a u Resavskoj 28, II sprat, uz priznanicu.
U pozivu se podseća da NUNS već godinama dodeljuje novinarsku Nagradu za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“. Do sada su tu nagradu dobili Stojan Cerović, Bojana Lekić, Veran Matić, Predrag Koraksić, Svetlana Lukić, Nebojša Popov, Miroslav Radulović, Miodrag Stanisavljević, Željko Bodrožić, Dejan Anastasijević, Vukašin Obradović, Bojan Tončić, Brankica Stanković, Zoran Janić, redakcije časopisa “Monitor”, “Ekonomist” i kulturnog dodatka “Beton” u dnevnom listu “Danas”, Mirko Đorđević, Pavel Domonji i Teofil Pančić. U međuvremenu, osnovana je i Fondacija “Dušan Bogavac”, zvanično upisana u registar zadužbina pri Ministarstvu kulture Srbije i sa sedištem u Domu novinara Srbije, u Resavskoj 28. Misija naše novinarske zadužbine, navodi se u pozivu, neće biti samo dodela novinarske nagrade za etiku i hrabrost. Planiramo i da Fond “Dušan Bogavac” stipendira darovite studente novinarstva. Takođe, želimo da naša novinarska zadužbina čuva uspomenu na preminule koleginice i kolege, na primer na Stojana Cerovića i na Uroša Komlenovića. (Izvor: NUNS)
KAZNITI NAPADAČE NA NOVINARE TV TUTIN
Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije je osudilo fizički napad na ekipu TV Tutin i uputilo zahtev nadležnim državnim organima da napadači budu identifikovani i kažnjeni. NUNS još jednom ukazuje da neadekvatna reakcija policije i blaga kaznena politika pravosudnih organa podstiču nasilno ponašanje prema novinarima. Policija, pravosudni i drugi državni organi moraju preduzeti sve zakonom predviđene mere kako bi se novinarima u Srbiji omogućio nesmetan i bezbedan rad.
Na novinara Mersida Agovića i snimatelja Tufika Sadovića, 27. septembra oko 13,30 sati, u centru Tutina nasrnula su četvorica napadača iz obližnjeg kafića koji su televizijsku ekipu prethodno provocirali dok je snimala radove na objektu Doma kulture koje finansira Ministarstvo kulture Republike Srbije. Prilikom napada Agović je zadobio nekoliko udaraca koji su ostavili povrede na licu. U saopštenju TV Tutin navodi se da zaprepašćuje ponašanje policije koja je izašla na lice mesta ne preduzimajući odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti. Taj medij ocenjuje da je zabrinjavajuće i to što je u policijsku stanicu privedena samo TV ekipa Televizije Tutin, radi davanja iskaza, dok su napadači mirno nastavili da ispijaju kafu na terasi obližnjeg restorana i tu se zadržali dvadesetak minuta. Oni su posle toga mirno odšetali svojim kućama, saopštava TV Tutin. (Izvor: NUNS)
ŽUTI TAKSI UKINUO POPUST NOVINARIMA
Beogradsko udruženje „Žuti taksi“ obavestilo je NUNS 28. septembra da je ukinulo popust od 20 odsto. U dopisu koje je upućeno NUNS-u piše: „Iz objektivnih razloga i novog Zakona o taksi prevozu kojim je ukinut popust i mi smo prinuđeni da ukinemo pogodnosti koje smo pružali članovima NUNS-a. Obaveštavamo Vas da se od 3. oktobra godine do daljeg ukida popust. Molimo Vas da obavestite Vaše članove korisnike naših usluga“.
Iz „Žutog taksija“ i obećanje da će se popusti za novinare ponovo uvesti kada se za to steknu zakonski uslovi. (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
DRŽAVA SE POVLAČI IZ VLASNIŠTVA U MEDIJIMA
 |
Sednica Vlade (Foto: FONET) |
Država ne može biti vlasnik javnih glasila, istaknuto je u Medijskoj strategiji koju je 28. Septembra, na telefonskoj sednici, usvojila Vlada Srbije. Najavljeno je i da će se, u rokovima predviđenim Akcionim planom, Republika Srbija povući iz vlasništva u svim medijima, osim u nekoliko slučajeva predviđenih zakonom. Novinarske organizacije NUNS, UNS i NDNV i medijska udruženja ANEM, Lokal pres i Asocijacija medija saopštili su da su nekim od rešenja zadovoljni, da na neka gledaju sa oprezom ili rezervom, dok deo Predloga o regionalnim javnim servisima smatraju potpuno neprihvatljivim i praktično neodrživim.
Strategija propisuje da su podaci o vlasništvu u javnim glasilima javni. Republika Srbija garantuje ostvarivanje prava nacionalnih manjina na informisanje na svom jeziku. Oglašavanje države, njenih institucija i organa biće efikasno uređeno pravilima učestvovanja na javnim konkursima, kojima će se sprečiti koncentracija oglasnih budžeta, odnosno njihova monopolizacija od strane pojedinih medija ili agencija za oglašavanje, te tako sprečiti i mogući uticaj države na profesionalni i finansijski integritet medija.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture Dragana Milićević Milutinović rekla je da će realizacijom Medijske strategije biti zadovoljeni evropski standardi u tom sektoru i zaštićen javni interes građana. "Najvažniji elementi Medijske strategije jesu povlačenje države iz vlasništva u medijima, formiranje šest regionalnih javnih TV servisa i činjenica da su nacionalni saveti zadržali pravo da osnivaju medije na jezicima nacionalnih manjina". Nacionalni saveti će, kako je naglasila, biti obavezni da medijima koje formiraju garantuju najveću moguću autonomiju u skladu sa evropskim standardima u toj oblasti. Konačni tekst Medijske strategije formulisao je Sektor za medije Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva u saradnji sa vladinom komisijom u čijem su sastavu bili predstavnici nekoliko ministarstava ali i nezavisan ekspert Evropske komisije. Milićević Milutinović je istakla da je pomoć EU u procesu izrade strategije bila dragocena."Sada predstoji donošenje niza zakona u veoma kratkim rokovima: o javnom informisanju, o radiodifuziji, o Tanjugu, o javnim servisima... Rok za donošenje zakona je dve godine, koliki je i rok da se država povuče iz medija čiji je trenutno vlasnik", rekla je ona. (Izvori: Tanjug, Blic)
REGIONALNI SAMIT NOVIH MEDIJA
 |
Jasna Matić (Foto: BETA) |
Srpski mediji moraju da budu spremni za brzi razvoj globalnih komunikacija i da aktivnije koriste nove oblike komunikacije, izjavila je državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić obraćajući se preko video linka učesnicima skupa "Samit novih medija - Digitalna agenda" u Beogradu 28. septembra. Ona je rekla da je Internet poslednjih godina postao glavno sredstvo informisanja i komunikacija i da srpski mediji za to moraju da se pripreme.
"Novi mediji predstavljaju fenomen koji je promenio naše živote u poslednjih nekoliko godina i u svim oblastima se elektronska komunikacija nameće kao prioritet", kazala je ona. Matić je naglasila da novi mediji predstavljaju fenomen koji je promenio naše živote u poslednjih nekoliko godina i u svim oblastima se elektronska komunikacija nameće kao prioritet, a Srbija, koja u tome učestvuje, je među zemljama u kojima se na to više polaže pažnja. Predsednik CEPIS-a Vasil Baltak rekao je da je Srbija između 2006. i 2010. godine napredovala u dostupnosti Interneta. Napomenuvši da "stari" mediji nisu mrtvi i da će još trajati, on je rekao da se moderne komunikacije jako brzo razvijaju i da će relevantnost informacija biti problem u budućnosti. Broj ljudi u svetu koji imaju pristup Internetu uskoro će dostići četiri milijarde, ali se - kako je rekao - u komunikaciji preko Interneta ne obraća dovoljno pažnje na bezbednost. Po rečima Milana Jankovića, direktora Ratela Srbija bi 4. aprila 2012. trebalo da pređe na digitalno emitovanje TV signala. Posle digitalizacije, Srbija bi trebalo da ima 32-48 TV stanica i 12-16 radio stanica. On je dodao da je predviđeno da digitalnim signalom bude pokriveno 90 odsto stanovništva Srbije i 95 odsto teritorije. (Izvor: Newsletter NUNS)
POZIV VLADI DA ZAŠTITI INTERES DRŽAVE U NOVOSTIMA
 |
Savet za borbu protiv korupcije (Foto: B92) |
Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije zatražio je od Vlade da zaštiti interes države koja u listu Večernje Novosti poseduje 36,2 odsto kapitala i otkloni sumnje da većinski vlasnik te medijske kuće Milan Beko uzurpira državnu imovinu jer mu vlast to dozvoljava. U dopisu Vladi, Savet je naveo da su posle nezakonitog upisa vlasničke strukture Novosti 2002. godine i nezakonite prodaje akcija 2006. godine, vlasnička prava Republike Srbije u toj kompaniji još više ugrožena rešenjem Komisije za hartije od vrednosti.
Beko još nije obavestio Komisiju za hartije od vrednosti da li će dati ponudu za preuzimanje preostalih akcija ili nalog za prodaju udela u toj medijskoj kompaniji. Komisija za hartije od vrednosti 23. juna 2011. godine donela je rešenje kojim je Beku, koji poseduje 62,4 odsto akcija Novosti, naložila ponudi kupovinu preostalih akcija ili da proda udeo veći od 25 odsto, jer je većinski paket kupio preko tri povezane firme. Time je Komisija, kako je ukazao Savet, omogućila Beku da izbegne odgovornost za nezakonito raspolaganje kompanijom Novosti. U saopštenju Saveta se navodi da je Vlada 2006. godine utvrdila da su nezakonitim upisom vlasničke strukture Novosti u registar suda povređena vlasnička prava države i naložila Ministarstvu privrede da izvrši reviziju procene vlasničke strukture kapitala i da do okončanja revizije obustavi sve aktivnosti koje se odnose na evidentiranje i emitovanje akcija Novosti. „Nepostupanje Ministarstva privrede po nalogu Vlade i ponašanje republičkog pravobranioca u sporu sa Novostima oko zgrade Borbe, kao i činjenica da je Ministarstvo ekonomije svojim nepostupanjem omogućilo da Novosti od 2002. uzurpiraju i imovinu Štamparije Borba, predstavljaju primer nebrige“, navodi Savet. (Izvor: Beta, Pregled)
SMENJEN RUDOLF MIHOK DIREKTOR RTV PANON
Direktor Panon RTV, regionalne medijske kuće na mađarskom jeziku u Subotici, Rudolf Mihok smenjen je, a v.d. direktora do okončanja izbornog postupka biće Ištvan Bodžoni. Odluku o razrešenju donela je, 17. septembra, Skupština Fondacije Panon, na predlog Izvršnog odbora. Ovo je drugi slučaj smene urednika u mađarskim medijima. Početkom leta, zbog sličnih primedbi smenjen je glavni urednik Mađar soa Čaba Presburger.
Potpredsednik Mađarskog nacionalnog saveta (MNT) i član Skupštine Fondacije Panon Ferenc Žoldos, u izjavi Mađar sou, nije želeo da se upušta u spekulacije zašto je Mihok razrešen dužnosti, sem što je naveo da je jedan od razloga prekid televizijskog prenosa sa Palića 20. avgusta, sa centralnog obeležavanja mađarskog nacionalnog praznika posvećenog osnivaču države i prvom mađarskom kralju Ištvanu. Mihok je, tvrde izvori sa RTV Panon, nedavno sam podneo ostavku, ali ju je potom i povukao. Po Zakonu o nacionalnim savetima Mađarski nacionalni savet je prošle godine postao suosnivač RTV Panon, pa ima svoje predstavnike u rukovodećim telima. Kakvu je ulogu i motiv Mađarski nacionalni savet imao u smeni direktora RTV Panon, još nije poznato. Iz ove institucije nisu želeli da komentarišu navode u medijima. (Izvor: Dnevnik, Večernje novosti)
BLIC OBELEŽIO 15 GODINA POSTOJANJA
Dnevni list Blic obeležio je 15. Godišnjicu postojanja. Tim povodom, urednici ovog lista ustupili su, nakratko, 16. septembra svoja mesta poznatim ličnostima. Broj od 17. Septembra uređivali su: političku rubriku Vensan Dežer, šef kancelarije EU u Beogradu, svet Armando Variko, italijanski ambasador u Beogradu, ekonomiju guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, zabavu Zdravko Čolić, kulturu direktor Filharmonije Ivan Tasovac, a sport kapiten ženske odbojkaške reprezentacije Jelena Nikolić. Istovremeno, i besplatne dnevne novine 24 sata, iste izdavačke kuće, proslavile su peti rođendan.
Kolegijum Blica trajao je oko sat vremena. Gosti su na kraju počašćeni rođendanskom tortom na prigodnom koktelu. Odgovorni urednik Blica nedelje ispratio je guvernera Šoškića rečima: „Čuvajte nam dinar!“. (Izvor: Blic)
BESPLATNI MEDIJSKI INTERNET SERVIS INFOLINK
U septembru je počeo da radi „InfoLink“, servis jedinstven u regionu, besplatan za medije. Namenjen je svim redakcijama štampanih medija i internet portala koji imaju potrebu za kvalitetnom fotografijom i saopštenjem za medije. Osmišljen je kao jedinstveni servis koji redakcijama pored uštede vremena i sredstava za rad pre svega pomaže u svakodnevnom novinarskom izveštavanju. Cilj je da se po prvi put u Srbiji, manjim i nerazvijenim medijima besplatno obezbedi dobar i kvalitetan materijal za rad.
Svaki događaj na sajtu ispraćen je kroz galeriju sa minimum 15 fotografija koju prati saopštenje za medije ili kratka vest. Sve fotografije na servisu biće samo sat posle događaja, izrađen, u visokoj su rezoluciji i zadovoljavaju sve standarde štampe. Kako biste brzo i jednostavno preuzeli sadržaj sa servisa neophodno je da se pre toga registrujete na sajtu „InfoLink“-a http://www.infolink.rs/registration.php, posle čega ćete redovno biti obaveštavani o svim događajima. (Izvor: Newsletter NUNS)
MOJA VEST - PRVA SRPSKA AGENCIJA GRAĐANSKOG NOVINARSTVA
 |
Ivan Tadić |
U Beogradu je 26. septembra počela da radi prva srpska agencija građanskog novinarstva Moja vest, www.mojavest.com, kao medijski projekat nevladine organizacije “Integracije sada”, uz strateško partnerstvo s novinskom agencijom FoNet i uz tehničku podršku kompanije “Inbox”. Predstavnik “Integracije sada” Ivan Tadić je istakao da je ovo pionirski i jedinstveni projekat u Srbiji koji promoviše i unapređuje građansko novinarstvo.
"Sada i naši građani, kao i građani iz regiona, sa sličnog govornog područja, zahvaljujući prvom autentičnom građanskom sajtu, mogu sami da ponude svoje viđenje stvarnosti i pišu i izveštavaju o onome što je njima važno", rekao je Tadić. Direktor i glavni i odgovorni urednik Novinske agencije FoNet Zoran Sekulić je istakao da Moja vest neće služiti za distribuciju, sadržaja neprihvatljivih i nedozvoljenih po novinarskim kodeksima i zakonima. Direktor kompanije Inbox Siniša Rogić je rekao da Moja vest omogućava da se na taj portal, na tehnološki najjednostavniji način, "okače" vest, fotografija ili video. Inicijalnu fazu razvoja portala Moja vest podržala je Ambasada SAD u Beogradu. Predviđen je trajni nagradni konkurs za priloge građana, kao i nedeljne novčane nagrade, i mesečne robne nagrade namenjene najboljim prilozima građana. Najbolji izveštaji građana, za koje se proceni da su u interesu javnosti, biće objavljivani u servisima vesti FoNeta. (Izvor: FoNet)
DOGOVOR RRA I RATEL-a O DIGITALIZACIJI
Republička radiodifuzna agencija i Republička agencije za elektronske komunikacije usaglasili su stavove o pitanjima nelegalnog emitovanja programa, digitalizacije televizijskog programa i obaveze prenosa programa domaćih emitera u kablovskim sistemima, saopšteno je 16. septembra. Članovi Saveta RRA i Upravnog odbora RATEL-a zabrinuti su što, godinu dana od donošenja Zakona o elektronskim komunikacijama, nije počeo Zakonom predviđen inspekcijski nadzor nad korišćenjem radiofrekvencijskog spektra, u cilju suzbijanja nelegalnog emitovanja programa.
Na sastanku je, takođe, izražena i zabrinutost zbog toga što je u poslednjih nekoliko meseci značajno povećan broj radijskih i televizijskih stanica koje emituju program bez dozvole. (Izvor: Beta)
BEZ DOZVOLE EMITUJE PROGRAM 56 RADIO I TV STANICA
U Srbiji trenutno 56 stanica nelegalno emituje program, među kojima je 47 radio stanica i devet televizijskih kanala, pokazuju podaci Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel). Najviše nelegalnih emitera evidentirano je u Vojvodini, od čega najviše u Novom Sadu, i u Beogradu u kojem bez dozvole radi više od deset emitera.
Ratel je preduzeo mere za prekidanje rada nelegalnih emitera. Pokrenuo je i postupke za sankcionisanje radio stanica koje se otkrivaju prilikom kontrole, a za koje nisu izdate dozvole za emitovanje programa. U odnosu na podatke iz decembra prošle godine, povećan je broj stanica koje emituju program bez dozvole, iako je dotad postojao trend smanjenja broja piratskih emitera. Krajem prošle godine u Srbiji je radilo još 46 nelegalnih stanica, dok je tokom dve godine pre toga 161 piratska stanica prestala sa radom. Inače, od septembra 2008. kada je počela akcija gašenja radio i televizijskih stanica koje emituju program bez dozvole, Ratel je registrovao 181 piratskog emitera sa 211 frekvencija. Broj nelegalnih emitera, ipak, menja se svakodnevno, jer mnoge stanice kojima se zapečati objekat i oprema, polome službeni pečat i nastavljaju kasnije ponovo sa radom. Ratel, Republička radiodifuzna agencija (RRA) i Ministarstvo trgovine i usluga počeli su početkom ove godine u saradnji sa Telekomom da podnose zahteve za oduzimanje telefonskih brojeva piratskim stanicama koji se koriste za SMS kvizove. Cilj ove mere je da se spreči sticanje profita emiterima koji rade bez dozvole. (Izvor: Danas)
JESENJA PROGRAMSKA ŠEMA B92
Jesenju sezonu B92 otvara na dobrom talasu! Gledaoce očekuje nekoliko novih TV lica, kao i tri nove emisije. Na radiju kreće "Svet u pet". Informativni program već decenijama predstavlja zaštitni znak B92, a tako će ostati i ubuduće. I smeh i zabava zagarantovani su uz novu emisiju "Sve po spisku", u kojoj svakoga dana u 17:30 šestoro poznatih ličnosti odgovara na najškakljivija pitanja iz žute štampe.
Svakoga jutra, od ponedeljka do četvrtka u 9:30, emisija "Hoću da znam" biće prostor za slobodnu razmenu mišljenja, preispitivanje ideja i povratak u medije mnogobrojnih intelektualaca. Novinari Ljubica Gojgić i Jugoslav Ćosić u novoj emisiji "Između dve vatre" svakog radnog dana u 17 sati analiziraće najvažnije političke, društvene i kulturne događaje. Kadrovska pojačanja ove medijske kuće su Nataša Odalović i Slavko Beleslin. (Izvor: B92)
RADIO SOMBOR ĆE KOMPLETIRATI UPRAVLJAČKU STRUKTURU
Jedan od najstarijih lokalnih elektronskih informativnih medija u Vojvodini Radio Sombor, dobio je novog zastupnika državnog kapitala, objavljeno je 23. septembra. Prema informacijama iz republičke Agencije za privatizaciju, o većinskom vlasničkom paketu akcija u ovom radiju od sada će se brinuti Bojan Đurović, za koga je jedino poznato da je rođen 1978. Godine u Novom Sadu. Na ovo meste on dolazi posle Anite Beretić i Viorike Blažin.
Većinski kapital Radio Sombora, kao jedne od prvih privatizovanih lokalnih elektronskih medijskih kuća u Vojvodini u portfelj državnog Akcijskog fonda vratio se tek nepunih godinu dana kasnije, u junu 2008. godine, kada je raskinut ugovor o privatizaciji sa tadašnjom vlasnicom, Beograđankom Irenom Vuksanović. Zahvaljujući snažnoj reakciji lokalne javnosti, ali i apelima srpskih i vojvođanskih novinarskih udruženja u okviru gradskog budžeta Sombora ipak su pronađena sredstva za dalje, kakvo takvo funkcionisanje ovog radija. (Izvor: Dnevnik)
GRUPA RUPERTA MARDOKA ISPLAĆUJE 2,2 MILIONA EVRA ZBOG PRISLUŠKIVANJA
 |
Rupert Mardok |
Grupa Ruperta Mardoka, vlasnika britanskog tabloida Njuz of d vorld, isplatiće 2,2 miliona evra porodici devojčice čiji je telefon list ilegalno prisluškivao, objavljeno je 20. septembra. Devojčica, koja je nestala, nađena je mrtva. Njuz internešenel, filijala britanskih novina grupe Mardok, potvrdio je da je u pregovorima s porodicom ubijene devojčice Mili Dovler, ali da nikakav konačan dogovor još nije postignut.
Jedan detektiv, koga je tabloid plaćao, optužen je da je prisluškivao telefon devojčice posle njenog nestanka i brisao neke poruke s njenog mobilnog telefona, kako bi ulivao lažnu nadu porodici da je još živa. Tabloid Njuz of d vorld je optužen da je prisluškivao oko 4.000 ljudi - političara, članova britanske kraljevske porodice i drugih poznatih ličnosti tokom 2000. godine. Afera prisluškivanja je dovela do gašenja lista ovog leta. (Izvor: B92)
NA FEJSBUKU UVEDENE NOVE POJEDINOSTI
Fejsbuk je dobio nekoliko novih pojedinosti, a očekuje se uvođenje čak četiri nova tastera. Prva promena tiče se „news feed-a”, u koji je dodat novi segment nazvan „Najvažnije vesti”, dok sa desne strane možete da vidite obaveštenja u realnom vremenu, odmah pošto je neko nešto prokomentarisao ili “lajkovao”, što pomalo podseća na Tviter. Istovremeno, ova društvena mreža priznala je otkriće australijskog blogera srpskog porekla Nika Čubrilovića da prati sajtove koje članovi Fejsbuka posećuju čak i kad su izlogovani.
Očekuje se uvođenje dodatnih opcija pored tastera “Like”, a to su “read”, “want”, “watch”, kao i “dislike” o kojem se već duže vreme polemisalo. Haker Nik Čubrilović je nedavno na svom blogu objavio tekst „Nije dovoljno izlogovati se“, u kojem piše da informacije o nama ostaju zauvek u bazama „fejsbuka“: „Kada se moj brauzer izloguje sa ‚fejsbuka‘, svaki put kad posetim neku stranicu koja ima lajk ili šer ikonicu „fejsbuku“ se i dalje šalju poverljive informacije, uključujući i moj ID. Jedini način da se to spreči je da obrišete sve kukije pošto se izlogujete“. Čelnici Fejsbuka priznali su da ovo rade, ali tvrde da je u pitanju "greška". (Izvor: Blic)
PREMINUO NOVINAR MILENKO BABIĆ
 |
Milenko Babić |
U Beogradu je 25. septembra u 72. godini preminuo Milenko Babić Babac, doajen agencijskog novinarstva Srbije i bivše Jugoslavije, dugogodišnji urednik i dopisnik Tanjuga, Foneta, frankfurtskih Vesti, saradnik nedeljnika NIN, član NUNS-a. Iza sebe je ostavio prijatelje na svim kontinentima. Bio je učitelj novinarstva i života mnogim generacijama novinara. Rođen je u Somboru, gde je završio gimnaziju. Posle studija orijentalistike na Filološkom fakultetu u Beogradu, u svet novinarstva, kao postdiplomac, ušao je tokom revolucije u Kartumu 1964. godine.
Po povratku iz Sudana, zaposlio se u Tanjugu, gde je radio od 1965. do 1993. godine. Bio je dopisnik te agencije iz Kaira i Bona u dva mandata, kao i urednik Redakcije za inostranstvo. Od osnivanja FoNeta, februara 1994. godine, bio je dopisnik iz Bona, a potom do poslednjeg dana i urednik u Beogradu. Tokom devedesetih u Bonu radio je i za frankfurtske Vesti i nedeljnik NiN. (Izvor: Fonet)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
„OSVAJANJE SLOBODE“ AIDI ĆOROVIĆ
 |
Aida Ćorović (Foto: MC) |
Nagrada "Osvajanje slobode" fonda "Maja Maršićević Tasić" ove godine je pripala Aidi Ćorović direktorki nevladine organizacije Urban-in iz Novog Pazara. Nagrada je uručena 24. septembra na ceremoniji u Skupštini Grada Beograda, a dobitnici je plaketu i skulpturu vajara Mrđana Bajića uručila direktorka programa Građanski pakt za jugoistočnu Evropu Hedvig Morvai Horvat.
"Izbor koji smo napravili 1991. i 1992. godine, izbor da ne odemo putem zla, predstavlja slobodu", rekla je Ćorović i istakla da je nagrada posvećena svim ženama "koje osvajaju parče slobode u gradovima širom Srbije". Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se od 2001. godine ženama koje svojim radom i angažovanjem doprinose jačanju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije. Nagrada se dodeljuje 24. septembra, jer to je datum izbora 2000. godine. (Izvor: Newsletter NUNS)
URUČENE NAGRADE POVODOM MEĐUNARODNOG DANA PRAVA JAVNOSTI DA ZNA
 |
Saša Janković (Foto: BETA) |
Povodom Međunarodnog dana prava javnosti da zna, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić uručio je 28. septembra priznanja za poseban doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama i transparentnost u radu. U kategoriji organa javnih vlasti dobitnik priznanja je zaštitnik građana Saša Janković, u kategoriji najviših organa vlasti nagrada je pripala republičkom parlamentu, a priznanje je Šabić uručio Slavici Đukić Dejanović. U kategoriji republičkih organa javne vlasti, nagrađena je Narodna banka Srbije. Priznanje je primio guverner Dejan Šoškić.
Za unapređenje prava na slobodan pristup informacijama nagrade su dobili i Apelacioni sud u Novom Sadu, Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu i opština Krupanj. Ove godine prvi put je dodeljeno i priznanje pobedniku na Konkursu za najbolji informator o radu - Ministarstvu odbrane, u čije ime je priznanje uručeno ministru Draganu Šutanovcu. Prilikom uručivanja nagrada u Privrednoj komori Srbije Šabić je ocenio da u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama ima evidentnih rezultata, ali i da se stanje u toj oblasti ipak menja nedovoljno brzo. Dobitnike je izabrala Komisija za dodelu priznanja za unapređenje prava na slobodan pristup informacijama čiji su članovi predstavnici Koalicije za pristup informacijama, novinarskih udruženja i akademske javnosti, koji su ocenjivali rad organa javnih vlasti u afirmisanju prava na pristup informacijama. Ovogodišnji skup Poverenik je organizovao u saradnji sa UNDP Srbija i Misijom OEBS u Srbiji, a podržan je kroz projekt „Jačanje mehanizama odgovornosti u javnim finansijama“, koji finansira Vlada Kraljevine Norveške, a sprovode ga UNDP Srbija i Poverenik. (Izvor: Newsletter NUNS)
INTERNACIONALNI FESTIVAL REPORTAŽE U APATINU
Smotra najboljih godišnjih radova svih medija, 16. Internacionalni festival Interfer 2011. Biće održan od 21. Do 24. oktobra u banji „Junaković“, u Apatinu koji ove godine obeležava hiljadugodišnjicu nastanka. Festival okuplja najbolje srpske novinare, kao i reportere iz celog sveta. Takmičarske kategorije su: televizijska, radio, novinska reportaža, fotoreportaža i komercijalna reportaža. Konkurs je otvoren do 10. oktobra. Prijave propozicije, pravilnik i sve informacije na sajtu www.interfer.rs, obaveštenja na telefon 063/62-81-71.
Konkurs je otvoren za sve autore, novinare reportere, medijske stvaraoce, TV i video produkcije, radijske, novinske i druge medijske kuće, sva fizička i pravna lice. I ove godine biće dodeljena nagrada za životno delo, kao i specijalne nagrade za doprinos reportaži, plakete i priznanja za najbolje radove. Posredstvom interneta publika će moći da glasa za najbolje radove. (Izvor: Newsletter NUNS)
GODIŠNJA NAGRADA UNICEF-A ZA MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O DECI I DEČIJIM PRAVIMA
Kancelarija UNICEF-a u Srbiji oglašava konkurs za godišnju nagradu za medijsko izveštavanje o deci i dečijim pravima, sa fokusom na promovisanje socijalne inkluzije ugrožene dece u Srbiji. Rok za prijavljivanje radova je 5. novembar. Nagrade će biti dodeljene za najbolji prilog objavljen na televiziji, radiju i u štampanim medijima na teritoriji Republike Srbije od 1. januara do 1. novembra 2011. godine. Kontakt osoba: Mila Gavrilović, tel. 063/408-122, gavrilovic@mc.rs. Prijave na: Medija centar, Terazije 3/I, 11000 Beograd, sa naznakom „Za UNICEF konkurs“.
Nagrade će biti dodeljene 21. novembra. Cilj je podsticanje kvalitetnog i etičkog izveštavanja u štampanim i elektronskim medijima na temu dece i dečijih prava u Srbiji. (Izvor: NUNS)
PETI KONKURS ZA VIRTUS NAGRADU
Konkurs za VIRTUS nagradu za korporativnu filantropiju otvara se 6. septembra. Rok za prijem prijava je 7. oktobar. Balkanski fond za lokalne inicijative, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i u partnerstvu sa Institutom za održive zajednice (ISC), dodeljuje nagradu peti put uzastopno. Nagrada je namenjena kompanijama i preduzećima koja su na najdelotvorniji način doprinela opštem dobru pružajući materijalnu ili drugu vrstu podrške neprofitnim akcijama ili organizacijama civilnog društva. Dodatne informacije, detaljni uslovi konkursa i prijavni formulari na sajtu www.bcif.org/virtus.
Konkurs je otvoren za sve domaće i strane kompanije, korporacije, javna i državna preduzeća, mala i srednja preduzeća, medijske kuće, kao i korporativne fondove i fondacije, sa izuzetkom neprofitnih organizacija, javnih ustanova i organa uprave. Kandidate za nagrade mogu da predlože svi zainteresovani građani, pojedinci, neprofitne organizacije, mediji, PR i marketinške agencije, a i same kompanije i preduzeća mogu da prijave svoje programe. Nagrade će biti dodeljene u četiri kategorije: za doprinos na nacionalnom nivou, za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje, za malo i srednje preduzeće, za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora.Pored ovih nagrada, biće dodeljena i tri posebna priznanja. Ceremonija proglašenja dobitnika će biti održana u Beogradu, početkom decembra. (Izvor: Newsletter NUNS)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
Novi portal rekreativac.com (http://www.rekreativac.com) traži saradnike za rad na popuni sadržaja.
Kontakt i prijave na: info@rekreativac.com.
Rok: 30. oktobar.
Stručna sprema: nedefinisano.
Lokacija: područje cele Srbije.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Vlado Mareš l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.