OBRAZLOŽENJE
Nekadašnji visoki partijski funkcioner oslobođen je odgovornosti za klevetanje jednog lista i redakcije. To čak i ne iznenađuje toliko koliko zaprepašćuje gotovo neverovatno obrazloženje suda. On nije klevetao kao čovek i komunista, već kao član stranke, u ime i za račun partije! Mogao je i da ubije po partijskom zadatku, a da lično nema ništa protiv žrtve! Da li bi mu to bila olakšavajuća okolnost u utvrđivanju odgovornosti? Država je deklarativno promenila odnos prema medijima kroz formalno reformisano pravosuđe, a sudeći po ovom obrazloženju, faktički je sve kao pre 15 godina.
Z.Č.
ISTRAGA O MEDIJSKOM IZAZIVANJU RATA
 |
Vladimir Vukčević (Foto: FONET) |
“Nijedan urednik, direktor medija ili novinar nije krivično odgovarao za svoj doprinos tragediji koja je zadesila prostore bivše Jugoslavije, ali je zbog istorije, nedavnih događaja i međunarodne prakse važno da medijsko podsticanje i pozivanje na vršenje ratnih zločina bude do kraja istraženo”, rekao je 3. decembra Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, na predstavljanju studije „Reči i nedela“. Urednik ove studije, naslovljene i sa „Pozivanje ili podsticanje na ratne zločine u medijima 1991-1992“, je Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine.
Vekarić kaže da nije primereno najavljivati krivične postupke, pa ni one koji bi se ticali odgovornosti medija za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina. Po njegovim rečima, Tužilaštvo za ratne zločine pokušava da, kroz tužilačku prizmu i analizu krivično-pravne odgovornosti, da svoj sud o fenomenu koji se dešavao na ovim prostorima devedesetih godina u novinarskim prilozima u kojima je postojalo neprofesionalno izveštavanje i pozivanje ili podsticanje na ratni zločin. Nekada su Hrvati i muslimani bili krivci, danas su to gej aktivisti ili Dino Merlin. Razlika između onog vremena i danas, kada je demokratija uzela maha, jeste u tome da su ljudi koji su danas “krivi”, ipak, živi, a oni iz devedesetih godina više nisu, izjavio je Vekarić. Opšteprihvaćena činjenica da u ratu postoji i ratna propaganda ne može da bude argument u ovom slučaju, jer Srbija nije tada zvanično vodila rat. Samim tim ne postoji ni opravdanje za propagandu, ocenio je jedan od recenzenata knjige Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava. Članica Saveta RRA Gordana Suša ocenila je da promotori mržnje i rata i dalje haraju medijskom scenom u Srbiji. Jedan od autora studije Đorđe Odavić pročitao je deo odgovora novinara, koji je anonimno anketiran 1994. godine za časopis Novinarstvo: „Neki među nama biće na optuženičkoj klupi budućeg jugoslovenskog nirnberškog procesa, ako ga uopšte bude”. Sami novinari su, dakle, tada znali koliko je velika bila njihova odgovornost za raspirivanje rata, rekao je Odavić. Autori studije su i Ivan Boljević, Vladimir Petrović, Svetislav Rabrenović, Bogdan Stanković, Jasna Šarčević-Janković, Novak Vučo i Milica Vukotić. Studija osim istorijskog okvira i primera izveštavanja, donosi i deo iz međunarodne prakse Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, Evropskog suda za ljudska prava, vojnog tribunala u Nirnbergu i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Predstavljanju studije “Reči I nedela” prisustvovala je i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, kao i tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. (Izvori: Danas, Politika, Dnevnik)
l INVESTIGATION ABOUT THE MEDIA PROVOKING A WAR l LITTLE INTEREST FOR THE PRESS COUNCIL l THE STATE AND ASSISTANCE TO MEDIA l SABIC AGAIN COMMISSIONER FOR INFORMATION l IVAN MARKOVIC ACQUITTED FOR SLANDERING BLIC NEWSPAPER l RTV FIRES 300 TO 400 PEOPLE! l BK TELEVISION ON THE INTERNET l JOURNALIST DANICA VUCENIC AMONG THE “KNIGHTS OF PROFESSION” l CANDIDATES FOR PURCHASING THE YAHOO l RECORD NUMBER OF ARRESTED JOURNALISTS l BBC’S EXCLUSIVE JOURNALISTIC SEMINAR l
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
PROTEST ZBOG DRŽAVNOG FAVORIZOVANJA TANJUGA
Nezavisno udruženje novinara Srbije I udruženje novinara Srbije protestovali su 13. decembra zbog odluke Pres službe predsednika Srbije i kompanije “Fiat” da snimanje posete predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića toj fabrici u Kragujevcu dozvole samo novinskoj agenciji Tanjug. Obrazloženje je bilo da je reč o „uobičajenoj proceduri prilikom stvaranja potpuno novog modela“ automobila. NUNS i UNS pozivaju vlasti da prestanu sa ovakvom praksom i da, u skladu sa obavezama koje je Vlada Srbije prihvatila donošenjem Medijske strategije, počnu istinski da rade na stvaranju ravnopravnih uslova za sve medije na srpskom tržištu.
NUNS I UNS podsećaju da Tanjug, osim što je agencija koja je u vlasništvu države i redovno prima novac iz budžeta, zarađuje i na tržištu, i da bi zato trebalo da ima ravnopravan tretman sa ostalim medijima. Ukoliko je reč o poslovnoj tajni koja ne može da bude dostupna medijima, logično je da ne bude dostupna ni državnoj agenciji. Takvo izuzeće možda bi bilo moguće napraviti kada bi se radilo o državnoj pres službi koja nije klasičan medij i ne posluje na tržištu. Osim što se na ovaj način medijima narušava slobodan pristup informacijama pod jednakim uslovima, država (u ovom slučaju Kabinet predsednika Srbije) narušava i ravnopravnost svih učesnika na tržištu, koristeći svoj uticaj kako bi favorizovala medij u državnom vlasništvu, suprotno Zakonu o javnom informisanju. To je u suprotnost i sa pravilima slobodnog tržišta, kao i sa principima za koje se u medijskoj sferi zalaže Evropska unija, podsećaju NUNS i UNS. (Izvor: NUNS)
UDRUŽENJA OSUDILA VUKOTIĆEVE PRETNJE NOVINARKI
 |
Manojlo Vukotić (Foto: FONET) |
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije osudili su 8. decembra ponašanje direktora i glavnog urednika Večernjih novosti Manojla Vukotića koji je vređao Draganu Čabarkapu, predsednicu Sindikata novinara Srbije, novinarku ovog lista. Udruženja u zajedničkom saopštenju podsećaju da zbog sindikalnog angažovanja ne sme biti posledica po zaposlene. Čabarkapa je rekla da joj je Vukotić pretio i vređao jer je na oglasnu tablu postavila pismo Republičkog odbora Samostalnog sindikata Srbije o raspuštanju Jedinstvenog sindikata, sa kojim je Vukotić potpisao kolektivni ugovor.
Glavni urednik Večernjih novosti kasnije je novčano kaznio Čabarkapu “zato što nije uradila svoj posao”. Dva udruženja su navela da su od Vukotića tražila izjavu povodom tog događaja, ali da im je on posredstvom svoje sekretarice poručio da je „to što se sa Čabarkapom događa sramotno i da ne želi da daje nikakve izjave i komentare povodom toga”. (Izvori: Beta, Politika)
SEMINAR O PLANIRANJU I SPROVOĐENJU KOMPONENATA IPA PROGRAMA
 |
Sa seminara (Foto: Newsletter NUNS) |
U organizaciji Kancelarije za evropske integracije, NUNS-a, uz saradnju Fondacije Fridrih Ebert, u Medija centru je 12. decembra održan seminar za predstavnike medija o programiranju i sprovođenju IPA komponenata i fondova EU dostupnih Republici Srbiji. Po rečima Ognjena Mirića, zamenika direktora Kancelarije za evropske integracije – koordinatora za EU fondove, najveća negativna posledica, odlaganja odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u EU ogleda se učešću u primeni programa pomoći.
„Sve dok ne dobijemo kandidaturu, na raspolaganju nam je ograničen broj pristupnih fondova“, rekao je Mirić pored ostalog. To znači da Srbija neće moći da koristi neke komponente, kao što je, na primer, pomoć poljoprivredi. Na seminaru je učestvovalo dvadesetak predstavnika medija. (Izvor: Newsletter NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
MALO INTERESOVANJE ZA SAVET ZA ŠTAMPU
Otkada je Savet za štampu zvanično počeo da funkcioniše u Srbiji, pre oko dva i po meseca, svega 66 štampanih medija priključilo se ovom samoregulatornom telu, od ukupno 610 koliko je registrovano u Agenciji za privredne registre. Pod „nadzorom“ ovog tela za sada se nalazi deset dnevnih novina, 22 magazina, kao i 34 lokalna štampana javna glasila. Portparolka Saveta za štampu Gordana Novaković ističe da je cilj ovog tela, prema procenama, da okupi 85 odsto ukupnog tiraža štampanih medija u Srbiji, a ne određen broj naslova javnih glasila.
Novaković kaže da su u toku su pregovori sa pojedinim medijima o pristupanju ovom samoregulatornom telu, a idealno bi bilo kada bi mogli da okupe 100 odsto tiraža štampe. Promocija rada Saveta za štampu počela je pre dva meseca održavanjem tribina po gradovima Srbije, a do maja iduće godine ciljevi i način rada biće predstavljeni u 32 grada. Cilj održavanja tribina je da se novinari u lokalnim medijima informišu o zadacima i značaju ovog tela, ali i da se građani obaveste o svojim pravima i mogućnostima zaštite od neprofesionalnog pisanja medija. (Izvor: Danas)
DRŽAVA I POMOĆ MEDIJIMA
 |
Vukašin Obradović |
“Na siromašnom srpskom medijskom tržištu uloga države je postala centralna, jer u 175 miliona evra, koliko iznosi godišnji marketinški kolač, ona učestvuje sa 40 odsto”, izjavio je 9. decembra predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović, otvarajući Seminar o državnoj pomoći medijima, u organizaciji Misije OEBS i NUNS. Ukoliko želi medije, kao četvrti stub demokratije, napomenuo je Obradović, država mora jasno da definiše javnu pomoć medijima i na koji način će se raspodeljivati novac poreskih obveznika.
Iz Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, smatra Obradović, jasno se vidi kako je javni interes, zloupotrebom budžetskih sredstava, preodenut, čak ne u stranački, koliko u lični uticaj pojedinih ministara na uređivačku politiku medija. S druge strane, kad je reč o povlačenju države iz medija, predočio je Obradović, ne sme se zaboraviti da država mora da se stara o javnom interesu, pa bi bilo opasno prepustiti medijsku scenu jedino i isključivo tržištu i njegovim prohtevima. Šef Odeljenja Misije OEBS u Srbiji za medije Dragana Nikolić Solomon smatra da su najveći problemi srpske medijske scene težak finansijski položaj medija i njihova zavisnost, nedovršena privatizacija državnih medija i nedovoljno jasna državna pomoć. Zbog toga je, prema njenoj oceni, došlo do poremećaja na medijskoj sceni, na kojoj je, intervencijom države, narušena konkurencija. Solomon je ocenila da novca za medije ima i precizirala da je Ministarstvo kulture ove godine izdvojilo oko pet miliona evra za pomoć medijima. Pokrajinski sekretarijat izdvojio je oko 3,5 miliona evra, dodala je Solomon, dok 90 odsto opština Srbije izdvaja 16,5 miliona evra za medije. Ali nije obaveza države da obezbedi sve njih, država bi trebalo jasno i nediskriminatorski da definiše pravila finansiranja i da pomoć deli prema unapred utvrđenim kriterijuma javnog interesa, objasnila je Solomon. Da bi se budžetski novac efikasno trošio, zaključila je Solomon, neophodan je mehanizam koji će obezbediti nezavisnu uređivačku politiku, bez obzira ko je na vlasti. Henrik Selin iz Stalnog predstavništvo Švedske pri Evropskoj uniji napomenuo je da je u Uniji zabranjeno državno finansiranje medija. On je ukazao da pomoć države u članicama EU transparentno kontrolišu nezavisna tela, što je jasno regulisano. Selin je istakao da bi svi mediji i javni servisi u Srbiji što pre trebalo da počnu da se usklađuju sa tom regulativom, kako bi bili spremni u momentu priključenja zemlje EU. "Suština je u tome da EU od svojih članica u medijskoj sferi zahteva potpunu transparentnost, da je i malo dete razume", rekao je Selin. Potpredsednik NUNS Dragan Janjić je ocenio da u Srbiji pri finansiranju medija ne postoji definisan javni interes. "Javna preduzeća se osnivaju da bi se uradilo nešto što ne može na tržištu. Sistem može da se promeni, medijima ne treba pomoć, već je medijima, a i građanima, potrebno finansiranje javnog interesa, umesto plata zaposlenih u medijima", objasnio je Janjić. Prema njegovim rečima, situacija sa raspodelom budžetskog novca u Srbiji veoma je loša i u sukobu je sa regulativom EU. "Ne razumem zašto su vlasti, posle pada režima Miloševića, u kontinuitetu pogoršale stvari u tom pogledu i zašto smo u situaciji da direktori javnih servisa govore: 'Dobili smo pare od države, sad ćemo da smlatimo konkurenciju'", dodao je Janjić. Lako je dobiti novac od države i "mlatiti konkurenciju", ukazao je Janjić, ali to su narodne pare, pa je po sredi društveni, a ne samo medijski problem, koji će utoliko biti teže prevazići. Pravni savetnik Misije OEBS u Srbiji Sanja Stanković smatra da je nedavno usvojena Medijska strategija dala dobru osnovu za definisanje javnog interesa u oblasti informisanja. Andrijana Ćurčić iz Ministarstva finansija rekla je da od 1. januara 2012. državna pomoć neće moći da se dodeljuje bez odobrenja Komisije za kontrolu državne pomoći, kao i da će od medija pod ovom kontrolom biti samo oni u državnom vlasništvu. (Izvori: FoNet, Danas)
BEZ PRITISKA EU NEMA SREĐIVANJA MEDIJSKE SCENE U SRBIJI
Medijska strategija, iako je daleko od savršene, predstavlja pristojan okvir za zakone koji bi u narednom periodu trebalo da uvedu reda u sferu javnog informisanja. Na tribini održanoj 9. decembra u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine čulo se da će u sređivanju medijske oblasti ključni značaj imati Zakon o kontroli državne pomoći, ali i da država ne bi pristala na niz rešenja u Medijskoj strategiji da nije bilo pritiska Evropske unije. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović izjavio je da država od 1. januara mora početi da sprovodi Zakon o kontroli državne pomoći i da time stvori jedan od preduslova za korektnu utakmicu na tržištu medija.
„Tražimo da se država pridržava tog zakona i da doprinese izjednačavanju svih subjekata na tržištu“, rekao je Obradović. On je ocenio da su neki mediji „jednakiji” od drugih, i dodao da o tome svedoči i izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Obradović je naveo da se između 40 i 50 miliona evra državne pomoći medijima godišnje podeli prema nejasnim kriterijumima i mimo kontrole. Mesečna davanja za agenciju Tanjug iznose više od dva miliona evra, a godišnje se na konkursu Ministarstva kulture svima podeli upola manje novca nego za jedan Tanjug, naveo je Obradović, uz napomenu da je Zakon o kontroli državne pomoći ključan u uvođenju reda u medijsko tržište. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković je rekao da je ideja vlasti da formira regionalne javne servise „potpuno nerealna” jer Srbija ne može da finansira ni dva postojeća – republički i pokrajinski. On je dodao da se naplati samo 37 odsto RTV pretplate, i upitao ko će finansirati regionalne javne servise. Po njegovim rečima, pri izradi Strategije, kao centri regionalnih televizija spominjani su Niš, Novi Pazar, Beograd, Užice, Zaječar i Kragujevac. Tada je i iz Brisela stiglo mišljenje da im nije jasna koncepcija regionalnih televizija pa su tada izbačena imena potencijalnih centara. Jedno je sigurno – ukoliko ova ideja počne da se sprovodi u delo, tek nam predstoji politička borba oko toga gde će te televizije da budu – rekao je Mirković. Radio-televizije Vojvodine je verovatno jedini javni servis u Evropi koji nema svoju zgradu, izjavio je generalni direktor RTV Siniša Isakov. On je podsetio na to da je zgrada RTV-a srušena tokom NATO-vog bombardovanja 1999. godine, od kada je RTV podstanar u staroj zgradi „Naftagasa„ u Novom Sadu. On je naveo da se zalaže za izmenu načina naplate pretplate za javne servise jer je sadašnji, kako je rekao, veoma problematičan. Pretplatu prikuplja Elektrovojvodina koja potom novac prebacuje Elektroprivredi Srbije, ova to onda prebacuje Radio-televiziji Srbije, a onda nešto prebace i nama, objasnio je Isakov. (Izvor: Dnevnik)
ZLOUPOTREBA DETETA ZBOG SENZACIONALIZMA
„Posle listanja pojedinih dnevnih novina verujem da je većini čitalaca ostao gorak ukus u ustima”, rekao je Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, povodom izveštavanja medija o stanju povređenog M. P. (2008.) čiji su se roditelji Palko i Ilonka Ponjiger smrtno stradali prilikom pada sa šestog sprata vojnog samačkog hotela u Beogradu. Pojedini štampani mediji objavili su na naslovnim stranama fotografije deteta, puno ime i prezime, upotpunjene krajnje neprofesionalnim naslovima, što je, istakao je Obradović, nedopustivo.
Obradović je upozorio da se na ovaj način krši Zakon o informisanju i novinarski kodeks koji propisuje da je novinar dužan da zaštiti identitet maloletnika. Ovde je reč o jeftinom senzacionalizmu i ne razmišlja se o posledicama ovakvih postupaka. Čak i mediji koji slove za ozbiljne posežu za ovakvim načinom pridobijanja čitalačke publike. Sve vrvi od neprofesionalizma, upozorio je Obradović, pozivajući porodicu ili buduće staratelje deteta da podnesu prijavu protiv određenih medija Komisiji za žalbe Saveta za štampu koja će odlučiti da li je prekršen novinarski kodeks. Tamara Lukšić Orlandić, zamenica zaštitnika građana zadužena za dečja prava, apelovala je na medije da imaju malo više obzira prema akterima određenih tragičnih događaja. „Ne znam šta time dobijamo kada vidimo sliku ili ime i prezime deteta. Da li ga onda više žalimo,“ zapitala je Orlandić. Iz Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva najavljuju prekršajne prijave protiv svih medija koji su, svojim izveštavanjem ugrozili prava maloletnika. Prijave se ne odnose samo na izveštavanje u vezi s najnovijom porodičnom tragedijom, već na nekoliko slučajeva. Svi smo zgroženi pisanjem pojedinih medija. Novinari se s jedne strane žale da nemaju dovoljno slobode, a s druge strane ne razmišljaju o tome koliko slobode daju sebi kada ugrožavaju budućnost jednog deteta, izjavila je Dragana Milićević Milutinović, državna sekretarka u Ministarstvu kulture. (Izvor: Politika)
TADIĆ SAMO GOST!
 |
Boris Tadić (Foto: FONET) |
Pres služba predsednika Republike Srbije saopštila je 13. decembra da su predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Vlade Mirko Cvetković samo gosti fabrike "Fiat automobili Srbija“ u Kragujevcu, a da domaćin „Fiat“ ima svoja pravila i donosi odluke o otvorenosti za medije. Kabinet predsednika se oglasio povodom protesta NUNS i UNS zbog odluke Pres-službe predsednika i „Fijata“ da samo agenciji Tanjug dozvole snimanje posete Tadića i Cvetkovića toj fabrici.
NUNS I UNS u zajedničkom saopštenju ukazuju da Tanjug, osim što je agencija koja je u vlasništvu države i redovno prima novac iz budžeta, zarađuje i na tržištu, i da bi zato trebalo da ima ravnopravan tretman sa ostalim medijima. "To je u suprotnosti i sa pravilima slobodnog tržišta, kao i sa principima za koje se u medijskoj sferi zalaže Evropska unija", upozoravaju udruženja u saopštenju. Pres služba predsednika je odgovorila da je uvek otvorena za sve medije kada je predsednik Tadić domaćin nekog događaja. (Izvori: B92, Beta)
NIJE NA NOVINARU DA ČUVA TAJNU
Većina učesnika okruglog stola "Država tajna i pravo javnosti da zna - slučaj Jelene Spasić" ocenila je 12. Decembra da državna ili neka druga tajna, kada dođe u posed neovlašćenog lica, prestaje da bude tajna i da novinar ne može krivično odgovarati za objavljivanje te informacija. Posao novinara nije da čuvaju državnu ili drugu tajnu, već je to posao osoba koje su za to zadužene, zaključili su učesnici okruglog stola. U listu Nacionalni građanski Jelena Spasić je objavila tekst "Državni organi potpuno nespremni za rat", pozivajući se na izveštaj o stanju priprema za odbranu u Srbiji u 2010. godini, strogo poverljiv dokument Vlade
Srbije.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da ako neko treba da odgovara to nije novinar ili nije novinar na prvom mestu, već službeno lice zaduženo za čuvanje tajne. Advokat Jelene Spasić, Zdenko Tomanović ocenio je da u ovom slučaju država nije čuvala svoju tajnu, država je dozvolila da njena tajna dođe do javnosti, a onda za to krivično goni novinara, a ne onoga ko je otkrio tu tajnu. "Onoga momenta kada tajnu sazna nepozvano, neovlašćeno lice od tog trenutka to više nije tajna", istakao je on. (Izvor: FoNet)
ŠABIĆ PONOVO POVERENIK ZA INFORMACIJE
 |
Rodoljub Šabić (Foto: FONET) |
Skupština Srbije ponovo je 5. decembra izabrala Rodoljuba Šabića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na period od sedam godina. Za ponovni izbor Šabića glasalo je 127 poslanika. Nezavisno udruženje novinara Srbije uputilo je Šabiću najsrdačnije čestitke, konstatujući da je uvek bio dragocen saradnik i saveznik profesionalnih i odgovornih novinara i medija koji su, zahvaljujući njegovom upornom i neumoljivom angažmanu, dolazili u posed ranije skrivenih i nedokučivih informacija i podataka izuzetno važnih za život i rad građana i demokratski razvoj države i društva.
Šabić je diplomirani pravnik, advokat, a bio je poslanik, potpredsednik Skupštine Srbije, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, predsednik Saveta za
rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, član Republičke izborne komisije. Bio je član Komisije za promenu Ustava Srbije i predsednik Potkomisije za ljudska prava i osnovne slobode. Skupština ga je za Poverenika izabrala 2004. i 2007. godine. (Izvori: Blic, NUNS)
IVAN MARKOVIĆ OSLOBOĐEN ODGOVORNOSTI ZA KLEVETANJE BLICA
 |
Ivan Marković |
Apelacioni sud U Beogradu oslobodio je visokog funkcionera JUL-a Ivana Markovića odgovornosti za najteže klevete upućene redakciji Blica i uredniku Veselinu Simonoviću. Kao ključni argument tročlano veće Apelacionog suda je navelo da je svakodnevne klevete o pisanju Blica, kao što su: da je ovaj list “ekspozitura neprijateljskih zemalja, kontrolisana fabrika laži, krivac za događaje na Kosovu…”, Marković nije izrekao u svoje lično ime, već kao organ stranke, i sud tvrdi da zbog toga nije odgovoran.
Glavni urednik Blica Veselin Simonović, ocenio je da je presuda sramna. Ipak, on je dodao da se Blic neće žaliti, jer kako je rekao, ovakva presuda dovoljno govori sama za sebe. To obrazloženje je katastrofa, jer pokazuje da niko nema nikakvu odgovornost i da svako može da uradi bilo šta i da nema odgovornost - može da ukrade, može da kleveće, može da pravi bilo kakvu štetu, i posle samo kaže ja to nisam govorio u lično ime, ja sam govorio u ime stranke. To je poražavajuće, takvo obrazloženje je više nego sramno, kazao je Simonović. (Izvor: B92)
PREPISKA SUBNOR - TIJANIĆ
 |
Aleksandar Tijanić |
Predsednik SUBNOR Srbije Miodrag Zečević, u pismu generalnom direktoru RTS Aleksandru Tijaniću, 12. decembra najavio je da će, ukoliko se pojave sadržaji koji prljaju antifašističku borbu, učesnike NOP i
rehabilituju fašističku prošlost u Srbiji, pozvati sve svoje
članove, porodice palih boraca i antifašistički opredeljene
građane da obustave plaćanje televizijske pretplate. Dan kasnije, Tijanić je odgovorio da “pismo nije napisano partizanskom, patriotskom rukom, već je prvoklasan komunistički pamflet napisan u najboljoj tradiciji poratne ideološke azbuke”.
Neposredan povod obraćanja SUBNOR je serija „Selo gori, a baba se češlja“. U pismu je navedeno da su SUBNOR iznenadile dve, tri epizode koje su odudarale od očekivanog nivoa i koncepcije, koju izražava cela serija. Te epizode bile su u funkciji ulične politike pronacističke kolaboracije i rehabilitacije kolaboracionističke fašističke ratne prošlosti u Srbiji 1941.-1945. godine. "Da ne radimo ništa drugo sem što svake godine, otkad vodim RTS, prikazujemo celokupnu seriju 'Otpisanih', uz bradate pretnje 'ravnogoraca', što lične, što političke, što medijske, bilo bi to dovoljno da sve vaše optužbe padnu", odgovorio je Tijanić. “Protestujete što je u jednoj epizodi ,Selo gori, jedan seljak poverava drugom da je njegovog oca ubio partizan, napomenuo je Tijanić i upitao: "pa šta"? Tijanić, u odgovoru, pored ostalog, pita SUBNOR i da li tvrdi da nikada nijedan partizan nije ubio nijednog srpskog domaćina? (Izvor: FoNet)
RTV OTPUŠTA 300 - 400 LJUDI!
"Iako se dokument o strukturi zaposlenih još priprema, može se naslutiti da će biti otpušteno 300-400 radnika", rekao je Klem 5. decembra za Mađar so On je ocenio da je RTV pred "istorijskom prekretnicom", čiju suštinu predstavlja problem kako da ta kuća "od manje novca priprema bolje programe". Klem je dodao i da se nada da će mađarska redakcija RTV-a biti pošteđena od otpuštanja, jer je i sada malobrojna, pa bi joj trebalo povećanje broja zaposlenih. (Izvor: Beta)
TELEVIZIJA BK NA INTERNETU
Iako televizija BK ne postoji već šest godina, od 5. decembra se preko kanala Jutjub emituje emisija Telefakt pod slogom BK TV News. Glavna i odgovorna urednica je Jadranka Tasić, koja je pre ove dužnosti bila urednica TV 5 iz Niša. „Za sada smo još u početnoj fazi. Do Nove godine ćemo emitovati samo večernje izdanje vesti, a kasnije planiramo emitovanje dvadesetčetvoročasovnog programa“, kaže Tasić.
Po njenim rečima, uskoro bi trebalo da bude oformljena cela redakcija, a za sada imaju dva prezentera. Na pitanje o tome ko je finansijer, urednica odgovora da je to grupa građana. Ona kaže da iza njih ne stoji stranka Pokret snaga Srbije. Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, rekao je da Savet još nije razmatrao ovaj slučaj. Ne radi se ovde o BK televiziji, nego o nekome ko je pod tim imenom nešto emitovao. BK televizija je pod tim imenom otišla u stečaj. Ali, hajde da vidimo da li je to samo izdvojen slučaj ili postoji plan da se pokrene rad jedne redakcije s obzirom na to da ne poseduje dozvolu za teritorijalno emitovanje, rekao je on. (Izvor: Blic)
REKORDAN BROJ UHAPŠENIH NOVINARA
U najnovijem izveštaju Komitet za zaštitu novinara (CPJ), objavljenom 9. decembra, navodi se da je broj uhapšenih novinara najveći u proteklih 15 godina i da spisak država u kojima su hapšeni novinari predvode Iran, Eritreja i Kina. Ta organizacija je saopštila da je u svetu do 1. decembra uhapšeno 179 novinara, urednika i fotoreportera, u odnosu na 34 hapšenja u istom periodu prošle godine.
Komitet za zaštitu novinara, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, tvrdi da su u Iranu "iza rešetaka" 42 novinara, tako da Iran već drugu godinu predvodi ovu listu. U izveštaju se, međutim, napominje da ovim ciframa nisu obuhvaćeni novinari, koji se vode kao nestali ili su ih otele kriminalne bande i ekstremističke organizacije, prenosi Glas Amerike. (Izvor: FoNet)
KANDIDATI ZA KUPOVINU YAHOO-a
Kandidature za kupovinu Yahoo-a se polako profilišu, preneli su 2. decembra francuski elektronski mediji. Među kandidatima se vide kineski gigant u "onlajn" trgovini "Alibaba" (čiji je Yahoo vlasnik 40 odsto kapitala), japanska banka "Softbank", a ponudu za kupovinu 100 odsto kapitala Yahoo-a bi trebalo da pripremaju i američki investicioni fondovi "Blekston" i "Bejn". Ponuda bi mogla da dostigne više od 20 dolara po akciji. (Izvor: Tanjug)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
EKSKLUZIVNI NOVINARSKI SEMINAR BBC
BBC World Service Trust poziva novinare i urednike medija u Srbiji da se prijave na ekskluzivni trostepeni seminar koji će se održati tokom 2012. godine. Seminar se organizuje u osam gradova - Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu, Novom Pazaru, Vranju i Zaječaru, u tri ciklusa od pet radnih dana, a uključuje neposredan rad sa domaćim I stranim BBC-jevim mentorima. Više informacija na adresi maja@eumediafund.rs.
Seminar, kroz kombinaciju praktičnog rada, razmene iskustava i savremenu novinarsku teoriju, organizovan je tako da omogući polaznicima iz svih vrsta medija – štampe, radija, televizija, online i agencija – da razviju svoje profesionalne veštine i znanja, kroz upoznavanje najsavremenijih novinarskih metoda, tehnika i principa rada. Seminar je besplatan, a svi troškovi su pokriveni. Treći stepen, odnosno ciklus, biće organizovan u drugoj polovini godine, kada je predviđen boravak najuspešnijih polaznika u evropskim gradovima, gde će, kroz neposrednu saradnju sa tamošnjim mentorom iz iste oblasti, u istom tipu medija, neposredno steći iskustvo o radu u savremenom medijskom okruženju. Seminar se organizuje u okviru projekta “Podrška medijima u oblasti evropskih integracija“, koji finansira EU. (Izvor: FoNet)
NOVINARKA DANICA VUČENIĆ MEĐU VITEZOVIMA POZIVA
 |
Danica Vučenić |
Nevladina organizacija Liga eksperata Leks dodelila je 10. decembra na Svetski dan ljudskih prava šest nagrada "Vitez poziva" pojedincima koji su se istakli u svojim profesijama. Ovogodišnja nagrada dodeljena je predsednici Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verici Barać, profesoru Filološkog fakulteta Ranku Bugarskom, novinarki Danici Vučenić, pravniku Vojinu Dimitrijeviću, hirurgu Goranu Kronji i režiseru Milošu Radivojeviću.
"Vitez poziva" tradicionalno se dodeljuje na Svetski dan ljudskih prava, 10. decembra, onima koji "nisu izneverili logiku svog poziva, već su autonomnim i časnim delovanjem pružili dobar primer mladima". (Izvor: Newsletter NUNS)
KOLEVOJ NAGRADA ZA NOVINARSKU IZUZETNOST
 |
Izuzetnost ilustracija |
Juliana Koleva, novinarka iz Bugarske, osvojila je prvu nagradu u programu „Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost“ za članak o tretmanu lica koja traže azil u regionu. Koleva, urednica i izveštač bugarskog nacionalnog dnevnog lista „Dnevnik“, osvojila je novčanu nagradu u iznosu od 4.000 evra za tekst pod nazivom „Bugarski sistem zaštite azilanata primorava imigrante da produže na Zapad“.
Drugo mesto i nagrada od 3.000 evra dodeljena je Jeleni Kulidžan iz Crne Gore za članak „Surova pravda za žrtve silovanja na Balkanu“. Stevan Dojčinović, novinar iz Srbije, zauzeo je treće mesto osvojivši novčanu nagradu u iznosu od 1.000 evra za istraživački tekst pod naslovom „Kriminalci i dalje profitiraju od privatizacije u Srbiji“. (Izvor: Danas)
PRIZNANJA ŠABIĆU I SIMEUNOVIĆU
Savet za borbu protiv korupcije i Delegacija Evropske unije u Srbiji su 9. decembra, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, saopštili da su poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i posthumno istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Nebojša Simeunović dobitnici nagrade za doprinos borbi protiv korupcije. Šabić je izjavio da je nagradu dobio zahvaljujući građanima koji su, koristeći Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, tražili brojne informacije od institucija i žalili se kada ih nisu dobijali.
Žiri, koji su činili predsednica Saveta Verica Barać, sociolog Ratko Božović, profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, reditelj Dejan Mijač, teatrolog Mirjana Miočinović, profesorka Elektrotehničkog fakulteta Aleksandra Smiljanić i novinar Dragan Babić, odlučio je da posthumno priznanje dobije sudija Simeunović, koji je pod nerazjašnjenim okolnostima nestao i potom pronađen mrtav u Beogradu, decembra 2001. godine. Simeunović je, obrazložio je žiri, bio nepotkupljiv sudija, koji nije pristao na političke pritiske, zbog čega 2000. godine nije odobrio hapšenja tadašnjeg potpredsednika Demokratske stranke Borisa Tadića, lidera Demokratske alternative Nebojše Čovića i rudara iz Kolubare.
Simeunović je radio na istragama ubistava zamenika ministra unutrašnjih poslova Srbije Radovana Stojčića Badže, saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića i direktora JAT Žike Petrovića. Predsednica Saveta Verica Barać je podsetila da je ovo najstarija antikorupcijska institucija u zemlji, formirana pre 10 godina za vreme Vlade Zorana Đinđića. Prošli smo kroz probleme i teškoće i sačuvali smo početne Đinđićeve ideje, rekla je Barać i podsetila da je jedna od tih ideja stvaranje šire platforme za borbu protiv korupcije. Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je istakao da svaki građanin može napraviti iskorak boreći se protiv korupcije. On je upozorio da korupcija podriva stabilnost demokratskog društva i uslove poslovanja. Šokantno je kada studenti moraju da kupuju diplome, a građani da plaćaju da bi bili na vrhu liste za pregled kod nekog lekara, rekao je Dežer. Ovo je prva dodela nagrada za lični doprinos borbi protiv korupcije koju dodeljuju Delegacija EU i Savet za borbu protiv korupcije. (Izvor: FoNet)
ODLIKOVAN DRAGO HEDL
 |
Drago Hedl |
Novinara Draga Hedla hrvatski predsednik Ivo Josipović odlikovao je 7. decembra Redom Stjepana Radića za zasluge na zaštiti i promicanju ljudskih prava. Hedl je izjavio nakon svečane ceremonije uručenja nagrade da mu je “puno časnije, puno pravdoljubivije ako si na strani gubitnika, nego pobjednika, koji su često svoju pobjedu odnosili upravo zahvaljujući tome što su gazili po žrtvama”.
Misija ovog vrhunskog novinara koji je svojim napisima i profesionalnim angažmanom obeležio borbu za istinu tokom međunacionalnih sukoba bila je ostati na strani ugroženih uz veliki rizik, čak i po sopstveni život. Hedl trenutno radi na knjizi čiji se izlazak očekuje u proleće ili rano leto sledeće godine i koja bi trebalo da rasvetli sve elemente i činjenice ubistva Josipa Reihla Kira, šefa osiječke policije 1. 7. 1991, što je bila prelomna točka u ratu u istočnoj Slavoniji.
Povelju Republike Hrvatske za izuzetan doprinos u zaštiti ljudskih prava i izgradnji demokratskih vrednosti dobio je Građanski odbor za ljudska prava, a osječko udruženje Nansen Dialogue Centre predsednik je odlikovao Poveljom za posebne rezultate u obrazovanju dece različitih nacionalnosti u multikulturalnoj zajednici i borbi protiv segregacije u obrazovanju. Borba za ljudska prava nije nikada dovršena i nikada neće biti dovršena, pa i dalje imamo situacije poput gej parade u Splitu, nasilja prema ženama i deci, te na sportskim terenima, izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje, kao i brojne žrtve zloupotreba vlasti i korupcije, rekao je predsednik Josipović. (Izvor: E-novine)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
NUNS uskoro pokreće novi web sajt čiju izradu je pomogao IREX. Tim povodom Sekretarijat NUNS-a raspisuje konkurs za urednika sajta.
Rok za podnošenje prijava je 15. januar 2012. godine.
Prijave elektronskom poštom na e-mail press.sluzba@nuns.rs, sa naznakom Konkurs za urednika web sajta. Uz prijavu obavezno dostaviti profesionalnu biografiju. Potrebna znanja i veštine urednika sajta NUNS-a su dobro poznavanje srpskog jezika, aktivno poznavanje engleskog jezika, novinarsko i uredničko iskustvo, poznavanje medijskog sektora, poznavanje IT sistema i osnovnih MS aplikacija (Word, Outlook, IE, Excel), vladanje tehnikama naprednog administriranja sajta, sposobnost timskog rada i efikasnog poslovnog komuniciranja.
Rad se zasniva na Ugovoru o autorskom delu na godinu dana.
Posao urednika podrazumeva dnevno ažuriranje informativnih sadržaja sajta o aktivnostima NUNS-a, kao i o dešavanjima u medijskoj delatnosti u Srbiji, regionu i svetu. Urednik će biti zadužen i za redovno informisanje članstva NUNS-a putem newslettera (dva puta mesečno) i periodičnog elektronskog časopisa „Dosije“, kao i za redovnu onlajn komunikaciju sa članstvom. Obaveza urednika je i ažuriranje NUNS-ovog naloga na Facebooku, Twitteru i drugim društvenim mrežama.
Postoji mogućnost obnove ugovora o autorskom delu.
SAT Media Group traži montažera TV I video programa sa profesionalnim iskustvom od dve godine. Rok za prijavljivanje: 18. decembar.
Detaljnije na sajtu www.infostud.com.
SAT Media Group traži fotoreportera sa iskustvom na fotoreporterskim poslovima od najmanje pet godina.
Rok za prijavljivanje 18. decembar.
Detaljnije na sajtu www.infostud.com.
BIRN traži reportera iz Srbije za novopokrenuti regionalni projekat koji se odnosi na tranziciono zakonodavstvo u jugoistočnoj Evropi.
Rok za prijave: 15. decembar.
Detaljnije informacije o uslovima i prijavljivanju na: jessie.hronesova@birn.eu.com.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Vlado Mareš l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.