FORMALNOST
 |
Rasprava o Medijskoj strategiji |
Kada je dobila stav profesije o medijskoj strategiji i pribavila dodatne komentare u javnoj raspravi, država se ućutala. Iza zatvorenih vrata priprema strategiju koja, možda, neće ličiti na ono što je predloženo i o čemu je raspravljano. Moguće je, dakle, da je sve bilo formalnost. Da nije evropskog nadzora, država bi, utisak je, uticaj na medije uredila i bez te formalnosti - zabadanja prsta u oko novinarstvu, čiju dioptriju, neskriveno želi da prilagodi potrebama svog aparata. Kao što je jasno da ni gotov strategijski proizvod neće proći bez kontrole. I domaće i evropske.
Z.Č.
NAGLAŠEN POLITIČKI UTICAJ NA MEDIJE U SRBIJI
 |
Vukašin Obradović, Boris Tadić, Arne Kenig |
Predsednik Evropske federacije novinara (EFJ) Arne Kenig, uputio je 17. jula pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, u kojem je naveo da je potrebno naći način da politički sistem finansijski podržava medije, bez mešanja u ono što objavljuju. Zahvaljujući mu na obraćanju Godišnjoj skupštini EFJ, održanoj u junu u Beogradu, Kenig konstatuje da je "politički uticaj na medije i dalje naglašen u Srbiji", s nadom da će uslediti i "konstruktivni dijalog" o slobodi medija i promenama u srpskom novinarstvu uz učešće NUNS-a, UNS-a i Sindikata novinara Srbije.
"Finansiranje medija mora da bude centralna tema tih razgovora, uz poštovanje principa da politički sistem mora da nađe način da finansijski podržava medije, a da se pri tom ne meša u ono što oni objavljuju", istakao je Kenig. On naglašava i da je država dužna da osigura efikasniji sistem finansiranja RTS "koji bi ovom javnom servisu garantovao nezavisnost", a podržao je NUNS, UNS i Sindikat novinara Srbije. Predsednik EFJ je podsetio i na obećanje predsednika Tadića dato Skupštini evropskih novinara da ubice novinara u Srbiji neće ostati nekažnjene, ohrabrujući predsednika Srbije da osnuje posebno vladino telo koje bi se bavilo nasiljem uperenim protiv novinara i svih onih koji zastupaju demokratiju. Kao eklatantan primer Kenig je naveo nedavni slučaj smene glavnog urednika Mađar Soa, Čabe Presburgera, kome je zamerano što nije pratio sve konferencije za štampu vodeće mađarske političke stranke. Evropska federacija novinara najveća je novinarska organizacija na kontinentu i okuplja oko 260.000 reportera iz više od 30 zemalja. (Izvori: NUNS, Beta)
LETTER OF THE EFJ PRESIDENT TO BORIS TADIC l GOVERNMENT IS TRYING TO MAINTAIN THE CONTROL OVER MEDIA l SEEMO CONDEMNS PRESSURES ON MEDIA IN SERBIA l THE TANJUG AGENCY CAMERAMEN INJURED l CONCERN OVER LAID OFF SERBIAN JOURNALISTS IN HUNGARY l PRIVATIZATION OF NOVOSTI: CRIMINAL CHARGES AND A NEW BOARD OF TRUSTEES l RADIO SRBOBRAN IS A SUCCESSFUL EXAMPLE OF MEDIA PRIVATIZATION l JEREMIC CASE AND FREEDOM ON THE INTERNET l EQUIPMENT INVENTORY OF TV VALJEVO BECAUSE UNPAID SALARIES l FOUNDER OF THE KURIR DAILY CONVICTED AND THEN RELEASED FROM PRISON l IS BOR IN MEDIA BLOCKADE l AMERICAN SCIENTISTS: GOOGLE DAMAGES MEMORYl JOURNALIST WHO DISCOVERED THE WIRETAPPING SCANDAL FOUND DEAD l HALF A BILLION OF THE CHINESE ON THE INTERNET
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
PODRŠKA UKIDANJU KRIVIČNIH DELA UVREDE I KLEVETE
 |
Palata pravde u Beogradu (Foto: FONET) |
Nezavisno udruženje novinara Srbije pozdravilo je 22. jula najavljeno ukidanje krivičnih dela uvrede i klevete u Krivičnom zakoniku Srbije. „Dekriminalizacija uvrede i klevete je od izuzetnog značaja za razvoj građanskih prava i sloboda, a posebno za novinare i medije koji su poslednjih godina izloženi epidemiji tužbi i visokih novčanih kazni koje ugrožavaju njihov goli opstanak“, navedeno je u saopštenju NUNS, uz ocenu da će dekriminalizacija uvrede i klevete doprineti širenju slobode informisanja u Srbiji.
Zatvorska kazna za ova dela ukinuta je 2005. godine. Krivični zakonik Srbije, članovima 170. i 171. predviđa novčano kažnjavanje onoga „ko uvredi drugog…. putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu“ kao i onoga „ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu“. (Izvor: NUNS)
KAZNITI NAPADAČE NA NOVINARE NA KOSOVU
 |
Leposavić (Foto: BETA) |
NUNS je izrazio najoštriji protest zbog fizičkih napada na snimatelja agencije Tanjug Đorđa Spasića i Davorina Pavlovića i dopisnika TV Klan Bojana Božovića u toku nemira na severu Kosova 27. jula. NUNS zahteva da nadležni, posebno Unmik i Kfor, preduzmu sve mere kako bi bila obezbeđena sigurnost novinara i stvoreni uslovi za njihov normalan rad. Napadači moraju biti identifikovani i najstrože kazniti jer su očigledno svesno nasrnuli na novinare isključivo zato da ih spreče da obave profesionalnu dužnost.
Snimatelji Tanjuga napadnuti su i povređeni na putu od Leposavića ka Jarinju. Spasić i Pavlović izašli su iz automobila da zabeleže dešavanja na barikadi, a na njih nasrnula grupa od stotinak okupljenih. Jedan od napadača oteo je Spasiću kameru, udario ga njom po glavi i oborio, dok je Pavlovića, koji je pokušao da zaštiti kolegu, napala nekolicina prisutnih, i udarajući ga, takođe, oborila. Napadači su odneli razbijenu kameru dok su snimatelji uspeli da uđu u automobil i napuste mesto incidenta. Božovića, dopisnika TV Klon, napao je brat predsednika opštine Zubin Potok koji je pretio njegovoj porodici, a zatim mu polomio kameru. Božovićevim kaže da je napadnut jer je snimio predsednika opštine kako se penje na džip francuskih pripadnika Kfora i proglašava pobedu posle odlaska pripadnika specijalnih jedinica ROSU sa prelaza Brnjak. (Izvor: NUNS)
POZIV ZA ZAŠTITU OD MOBINGA U PROKUPLJU
 |
Prokuplje |
Inspekcija rada u Prokuplju morala bi što pre da ispita navode iz prijave za mobing koju su protiv svog poslodavca podnele voditeljke programa lokalne radio stanice „Srce“, saopštio je NUNS 25. jula. Alma Sušica i Sandra Jekić dobile su posao posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, ali su, kažu, već mesecima izložene mobingu poslodavca Dragana Pejčića, vlasnika radio stanice. NUNS traži da se prijava mobinga proveri i da, ukoliko je potrebno, budu preduzete sve mere predviđene Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu.
RTV B92 je objavila da se posao na lokalnoj radio stanici u Prokuplju za dve devojke pretvorio u noćnu moru, jer trpe mobing od svog poslodavca. Pored ostalog, njih dve tvrde da umesto dužnosti voditelja najčešće moraju da obavljaju privatne poslove za poslodavca i da, uz to, svakodnevno trpe uvrede i maltretiranje. (Izvor: NUNS)
NEKOREKTNA KRITIKA HNV-a
Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je 28. jula pritisak Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV) na uređivačku koncepciju subotičke RTV Yu eco. NUNS je zabrinut zbog učestalih pritisaka na medije kojima u poslednje vreme pribegavaju i saveti nacionalnih manjina. "Poslednji primer je saopštenje Odbora za praćenje povreda nacionalno manjinskih prava Hrvata u Srbiji u kojem se izražava nezadovoljstvo izveštavanjem subotičke RTV Yu eco sa konferencije za novinare u Hrvatskom nacionalnom vijeću", navodi NUNS.
U saopštenju Odbora, subotička RTV je posebno kritikovana što je u izveštaju sa pres konferencije HNV, povodom početka kampanje u vezi predstojećeg popisa stanovništva, u istom prilogu emitovala i stav predstavnice Bunjevačkog nacionalnog vijeća, koja je veoma kritički govorila o kampanji HNV. Na osnovu uvida u televizijski i onlajn izveštaj Yu eco televizije, NUNS ocenjuje da je kritika Odbora HNV neopravdana i neodmerena. Posebno je nekorektna ocena da je pomenuti izveštaj “primjer medijskog tretmana Hrvata kao u vrijeme Slobodana Miloševića”. "Neprihvatljiva je ocena Odbora da je neprofesionalno to što je u istom prilogu emitovan i stav BNV, koje je legitimno telo bunjevačke nacionalne manjine, upravo kao što je HNV legitiman reprezent hrvatske nacionalne manjine. Izveštač Yu eco postupio je profesionalno, jer je tražio reakciju BNV povodom tvrdnji funkcionera HNV da su Bunjevci zapravo Hrvati koji se tako ne izjašnjavaju zbog straha i zato što su izabrali liniju manjeg otpora". (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
VLAST POKUŠAVA DA ZADRŽI KONTROLU NAD MEDIJIMA
 |
Vukašin Obradović (Foto: MC) |
Medijska udruženja u ovom trenutku brine mogućnost da Vlada, prema vrlo pouzdanim informacijama, ima nameru da usvoji potpuno novi tekst medijske strategije u odnosu na Nacrt koji su sastavili predstavnici profesionalnih udruženja, s težnjom da zadrži već postojeće mehanizme uticaja države, odnosno vlasti i nekih interesnih lobi grupa na medije, istakao je 29. jula Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a. To znači dezavuisanje osnovnih postavki postojećeg Nacrta medijske strategije.
Reč je o povlačenju države iz vlasništva u medijima, nastavku privatizacije, transparentnosti vlasništva, kontroli nedozvoljene koncentracije, finansiranju javnog interesa umesto subvencija. Obradović ističe da je nepoznanica šta se trenutno događa s medijskom strategijom. “Od 15. jula, kada je završena javna rasprava, nemamo nikakvu zvaničnu informaciju. Uputili smo pisma resornom ministru, predsedniku Vlade i predsedniku države tražeći sastanak na kome bismo razgovarali o daljim koracima u donošenju strategije, ali nismo dobili nikakav odgovor. Plaši nas ova tišina. Predstavnici EU brzo su reagovali i u neposrednim razgovorima iskazali podršku našem stavu da se ne mogu menjati ključna opredeljenja strategije bez konsultacija sa predstavnicima udruženja novinara i medijske industrije. Naš jedini zahtev u ovom trenutku je da udruženja i asocijacije koje su činile radnu grupu budu konsultovane povodom konačnog teksta. Nemamo, međutim, nikakav odgovor ni od ministra Predraga Markovića, ni od premijera Cvetkovića, ni od predsednika Tadića“, kaže Obradović. On, ipak, očekuje a će Vlada prihvatiti sugestije koje dolaze i od predstavnika evropskih institucija i prihvatiti tekst medijske strategije koji su sačinili predstavnici svih relevantnih udruženja. Ukoliko do toga ne dođe, koristeći „različita evropska iskustva“ pokušaće da zadovolji zahteve EU, ali i da sačuva postojeći uticaj na medije, smatra predsednik NUNS. (Izvori: NUNS, Danas)
SEEMO OSUĐUJE PRITISKE NA SREDSTVA INFORMISANJA U SRBIJI
Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) osudila je 27. jula pritiske političkih i poslovnih krugova na medije u Srbiji, posebno u manjim gradovima. SEEMO, koja sarađuje s Međunarodnim institutom za štampu (IPI) skrenula je pažnju na slučaj Timočke televizije iz Zaječara na kojoj su sagovornici koji komentarišu poslovanje RTB Bor izloženi verbalnim i telefonskim pretnjama. Oliver Vujović, generalni sekretar SEEMO, pozvao je vlasti u Beogradu da obezbede slobodu medija u manjim mestima u Srbiji.
Sagovornicima Timočke televizije iz Zaječara stižu upozorenja da će biti prebijeni ako kritikuju menadžment RTB Bor. Ljudi se boje da gostuju na ovoj TV, a ukoliko se najavi emisija o RTB Bor, gradske vlasti ometaju emitovanje signala televizije tako da građani Bora, udaljenog 30 kilometara od Zaječara, ne mogu da gledaju program Timočke televizije. (Izvor: SEEMO)
POVREĐENI SNIMATELJI AGENCIJE TANJUG
 |
Nemiri na severu Kosova (Foto: FONET) |
Dva snimatelja agencije Tanjug napadnuta su i povređena 27. jula oko 20 sati na putu od Leposavića ka Jarinju - Đorđe Spasić teže, a Davorin Pavlović lakše. Na mestu gde su lokalni Srbi bagerom preprečili put. S obe strane kolovoza bilo je parkirano oko 50 automobila. Snimatelji su izašli iz automobila da zabeleže dešavanja na barikadi. Čim su napustili automobil, prvi ih je napao čovek koji je sedeo za volanom bagera, a potom još nekolicina iz grupe od oko stotinak okupljenih.
Iako su izveštači Tanjuga pokušali da smire situaciju i da objasne da su novinari nacionalne agencije, jedan od napadača oteo je Spasiću kameru, udario ga njom po glavi i oborio. Pavlovića, koji je pokušao da ga zaštiti, napala je nekolicina prisutnih, udarajući ga i takođe oborila. Neko od napadača je odneo razbijenu kameru. Snimatelji su uspeli, uz pomoć novinara Tanjuga, da se izvuku, uđu u automobil i napuste mesto incidenta. Snimateljima je pomoć ukazana u Domu zdravlja u mestu Lešak, gde je konstatovano da Spasić ima teže, a Pavlović lakše povrede. (Izvori: Tanjug, B92)
JAVNA RASPRAVA TOMISLAVA NIKOLIĆA I ALEKSANDRA TIJANIĆA
 |
Tomislav Nikolić, Aleksandar Tijanić (Foto: BETA) |
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS), Tomislav Nikolić izjavio je 24. jula da će “smeniti generalnog direktora Radio televizije Srbije Aleksandra Tijanića isto veče kad dođe na vlast, jer mu ne treba sluga na funkciji direktora Javnog servisa”. Tijanić je odgovorio dan kasnije da „politički program lidera SNS ima samo jednu tačku - njegovu smenu: moj jedini problem sa Tomicom jeste njegovo viđenje Srbije posle njegove, eventualne, izborne pobede”.
Na Nikolićeve reči da “kad gledate dnevnik RTS dođe vam da plačete od besa koliko slikaju Srbiju kao najnapredniju zemlju na svetu, a sve uništeno i upropašćeno”, Tijanić je konstatovao da će "svako ovaj posao raditi bolje od njega i građani će to ubrzo videti i ceniti”. Po njegovoj oceni sporno je - „da li Srbija, kao plen, pripada pobedniku, kako tvrdi Tomica. Da li je pobednik iznad svih zakona, kako tvrdi Tomica? Da li je srpski vladalac apsolutni gospodar naših sudbina, kako tvrdi Tomica?. Ako misli to što kaže, zlo se nadvilo nad Srbiju. Ako kaže što ne misli, zlo je duboko ušlo u Tomicu", zaključio je Tijanić u pisanom odgovoru. (Izvori: Pres, Tanjug)
RADIO SRBOBRAN - USPEŠAN PRIMER PRIVATIZACIJE MEDIJA
 |
Balint Pastor |
Glavni i odgovorni urednik Radio Srbobrana Ivica Šmit Izjavio je 15. jula kako nije tačna tvrdnja da ne postoji uspešan primer privatizacije medija koji program emituju na jeziku manjina. Šmit je u otvorenom pismu šefu poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balintu Pastoru naveo da je Radio Srbobran posle privatizacije proširio svoj program na mađarskom jeziku za 50 odsto u odnosu na vreme emitovanja pre privatizacije.
"Ovo smo uradili sami, ničim izazvani. Znam da vam je zbog toga žao i da biste voleli da se to nije desilo, ali evo desilo se", napisao je Šmit i zatražio od Pastora da "koriguje svoj stav i izjavu". On je optužio Nacionalni savet Mađara da uopšte ne pomaže Radio Srbobran, iako je reč o uspešnom mediju, već sav novac ulaže u RTV Panon iz Subotice, čiji su osnivači, kako je naveo, visoki funkcioneri Saveza vojvođanskih Mađara, čiji je poslanik i Balint Pastor. "I pored poraznih izveštaja o gledanosti ove televizije, finansiranje ovog 'projekta' se nastavlja. Ostali mediji ćute, neće da se zameraju, očekujući neku mrvicu preostalu od bahatog i jednopartijskog finansiranja", ocenio je Šmit. Pastoru je poručio da je bolje i za SVM i za Nacionalni savet Mađara da ne budu vlasnici medija, već njihovi partneri. Radio Srbobran od 1968. godine emituje svoje programe na srpskom i na mađarskom jeziku. (Izvor: Beta)
ZABRINUTOST ZBOG OTPUŠTANJA SRPSKIH NOVINARA U MAĐARSKOJ
 |
Ministarstvo vera i dijaspore |
Ministarstvo vera i dijaspore Srbije izrazilo je 24. jula zabrinutost zbog odluke mađarskih vlasti da otpuste tri novinara srpske televizijske i radio redakcije . "Odluka mađarskih vlasti da otpusti tri novinara srpske televizijske i radio redakcije, što predstavlja blizu polovine od ukupnog broja zaposlenih, i ukine samostalnost srpske informativne mreže u elektronskim medijima, primljena je sa velikom zabrinutošću u srpskoj zajednici u Mađarskoj i u nadležnim institucijama u Srbiji", navedeno je u saopštenju Ministarstva.
Formiranjem Glavnog uredništva za manjinske emisije u Fondaciji za pružanje medijskih usluga (MTVA) i otpuštanjem novinara koji rade na srpskom jeziku, faktički se "ukidaju srpske redakcije na državnom radiju i televiziji i u veliku opasnost dovodi proizvodnja programa namenjenog srpskoj manjini u Mađarskoj", ocenjeno je u saopštenju. (Izvor: Beta)
DA LI JE BOR U INFORMATIVNOJ BLOKADI
Glavna i odgovorna urednica Timočke televizije iz Zaječara, Slađana Tomić, obratila se, 25. jula javnosti i novinarskim udruženjima upozorenjem da ova regionalna medijska kuća „nije u mogućnosti da kvalitetno i redovno informiše građane o aktuelnim političkim i privrednim događanjima u opštini Bor“. Razlog je, kako je navela, činjenica da su sagovornici koji komentarišu poslovanje RTB Bor izloženi verbalnim i telefonskim pretnjama.
„Sve češće, naši sagovornici u Boru mole da ostanu anonimni jer kažu da se boje za svoje radno mesto, svoju, i bezbednost svojih porodica. Ukoliko se na našem programu emituje emisija u kojoj su sagovornici iz Bora, naš predajnik se isključuje, tako da su gledaoci u Boru onemogućeni da u to vreme prate naš program“, upozorila je Slađana Tomić. Ona je konstatovala da se, na taj način, formira lažna slika o događajima u Boru, a posebno o ponašanju generalnog direktora RTB, Blagoja Spaskovskog, kojeg je na to mesto postavila republička Vlada, s obzirom da Timočka televizija pokriva kompletnu Timočku krajinu, a preko kablovskog i IPTV sistema još sedamdesetak opština i gradova u Srbiji. „Sve ostale opštine u Timočkoj krajini, korektno sarađuju sa našom kućom, dozvoljavajući da se čuje i druga strana“, zaključila je glavna urednica Timočke televizije. (Izvor: Newsletter NUNS)
PRIVATIZACIJA NOVOSTI: KRIVIČNE PRIJAVE I NOVI UPRAVNI ODBOR
 |
Predrag Bubalo (Foto: FONET) |
Savet za borbu protiv korupcije podneo je krivične prijave protiv sedam osoba umešanih u privatizaciju Večernjih novosti. Među kojima su i bivši ministar Predrag Bubalo, većinski vlasnik Novosti, Milan Beko i direktor NIP Novosti Manojlo Vukotić, objavljeno je 14. jula. Po rečima predsednice Saveta Verice Barać moguće je da bude povećan broj osoba protiv kojih će biti podnete prijave. Skupština Novinsko izdavačkog društva Novosti izabrala je 26. jula novi Upravni i Nadzorni odbor te medijske kuće.
Prijave su podnete i protiv predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca, članova Komisije Dejana Malinića, Đorđa Jovanovića i Dušana Bajeca. Novoizabrani članovi Upravnog odbora Kompanije "Novosti" Aleksandar Perić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, Goran Nikolić, naučni saradnik u Institutu za evropske studije, Dijana Vukomanović, naučni saradnik u Institutu za političke studije, Jelena Đeklić, direktor Direkcije za korporativni marketing u Naftnoj industriji Srbije, Slavica Nikolić Čorbić, politikolog i Dina Kurbatvinski Vranešević, pomoćnica generalnog direktora RTS Beograd, a ostao je i dosadašnji član Aleksandar Bojić, zaposlen u Delta Holdingu. (Izvori: Beta, B92, Dnevnik)
SLUČAJ JEREMIĆ I SLOBODA INTERNETA
 |
Vuk Jeremić (Foto: FONET) |
Na Tviteru je kritikovan ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, jer se ukidanje satiričnog naloga pod njegovim imenom (@VookJeremic) tumači kao napad na slobodu Interneta. Pozivajući se na pravila korišćenja, Ministarstvo spojnih poslova je direktno od Tvitera tražilo ukidanje lažnog naloga. "To nije rat protiv Vuka Jeremića nego prosto je ljude iritirao način na koje je zatraženo da se ugasi taj nalog", kaže Zoran Torbica iz Centra za razvoj Interneta. Srpski "tviteraši" su i Oliver Dulić, Jasna Matić, Gordana Čomić, Novak Đoković...
Posle intervencije Ministarstva spoljnih poslova i pritiska od strane Tvitera, @VookJeremic je odustao od originalnog nadimka i počeo da koristi nadimak @notVookJeremic. Ljuti na državu, zbog kako smatraju pokušaja kontrole Interneta, “tviteraši“ su Jeremiću otvorili još nekoliko desetina profila. (Izvori: B92, 24 sata)
POPISANA OPREMA TV VALJEVO ZBOG NEISPLAĆENIH ZARADA
Oprema lokalne TV Valjevo, vredna oko 250.000 dinara, popisana je zbog neisplaćenih zarada zaposlenima koji su dobili sudske sporove. Uskoro će uslediti i prodaja opreme na licitaciji. TV Valjevo je u februaru 2010. godine na ponovljenoj aukciji za 147.000 dinara kupio Slobodan Pavlović iz Urovaca, kod Obrenovca, koji je tada kupio i Radio Barajevo. Ova televizija ima više od pet miliona dinara duga, zaposleni plate nisu primili mesecima, a informativni program se ne emituje od 20. Januara.
Pavlović se bavi elektromonterskim poslovima, proizvodnjom dečijih krevetaca i održavanjem čistoće, a u TV Valjevo je bio dužan da uloži 1,37 miliona dinara. Agencija za privatizaciju je kupoprodajni ugovor sa Pavlovićem raskinula 28. marta zbog neizvršavanja obaveza, a u maju je za privremenog zastupnika kapitala postavljen mašinski inženjer Branko Trifunović iz Aranđelovca. (Izvor: Pregled)
ANEM TRAŽI PRAVILA ZA KABLOVSKE OPERATERE
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija pozvala je 15. jula Vladu Srbije da što pre usvoji medijsku strategiju i izmenama pravnog okvira spreči da kablovska distribucija postane ograničavajući faktor u ostvarivanju prava na slobodu informisanja. Kablovski operator SBB je početkom jula isključio program televizije Kanal 9, koja ima dozvolu za emitovanje programa, a sada praktično ne može da dopre do gledalaca u Novom Sadu, jer je više od 50 odsto domaćinstava u mreži tog kablovskog distributera. (Izvor: Politika)
OSNIVAČ KURIRA OSUĐEN I PUŠTEN IZ ZATVORA
 |
Radislav Rodić |
Viši sud u Beogradu ukinuo je 27. jula pritvor osnivaču listova Kurir i Glas javnosti Radisavu Rodiću, proglasivši ga krivim zbog zloupotrebe službenog položaja i osudivši ga na dve godine zatvora. Sud je van glavnog pretresa, na osnovu rešenja kojim je usvojen sporazum o priznanju krivice, doneo presudu kojom je Rodić proglašen krivim. U kaznu zatvora Rodiću je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 27. oktobra 2009. godine. Rodić će morati i da Komercijalnoj banci plati oko 49 miliona dinara.
Njemu je na šest godina zabranjeno obavljanje svih dužnosti koje se odnose na raspolaganje, korišćenje i upravljanje tuđom imovinom, i to od pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja te mere. U saopštenju Suda navedeno je da bi dalje ostajanje okrivljenog u pritvoru bilo moguće jedino u slučaju da je osuđen na kaznu zatvora od pet godina ili težu, što nije slučaj, tako da ne postoje drugi zakonski razlozi za njegovo dalje zadržavanje. Protiv te presude nije dozvoljena žalba, navedeno je u saopštenju. Rodić je uhapšen 27. oktobra 2009. godine zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja zajedno s bivšim glavnim i odgovornim urednikom Glasa javnosti Slavoljubom Kačarevićem. Rodiću je više puta produžavan pritvor, a je Kačarević, posle 13 dana, pušten iz pritvora da se brani sa slobode. (Izvor: Tanjug, Večernje novosti)
NOVINAR KOJI JE OTKRIO AFERU PRISLUŠKIVANJA PRONAĐEN MRTAV
Bivši novinar tabloida News of the World Šin Hor, koji je otkrio skandal o prisluškivanju telefona javnih ličnosti zbog koga je tabloid ugašen, pronađen je 18. jula mrtav u svom domu u Vatfordu severno od Londona. Prema saopštenju policije, "njegova smrt se trenutno tretira kao neobjašnjiva, ali se ne smatra sumnjivom. Istraga policije o ovom incidentu je u toku", navodi se u saopštenju. Dnevnik "Gardijan" je izvestio da je Hor imao dugogodišnji problem sa alkoholom i drogom.
Hor je u intervjuima za Njujork tajms i BBC prošle godine tvrdio da je bivši urednik tabloida Endi Kolson, koji je kasnije postao savetnik za medije premijera Dejvida Kamerona, znao za prisluškivanje javnih ličnosti. O Horovim tvrdnjama informisan je Skotland jard, koji je, međutim, saopštio da je novinar odbio da da izjavu. Kolson je uhapšen u okviru opsežne policijske istrage o prisluškivanju javnih ličnosti, u kome su učestvovali zaposleni u sada ugašenom tabloidu. (Izvor: Tanjug)
POLA MILIJARDE KINEZA NA INTERNETU
 |
Internet kafe u Kini |
Kineska onlajn populacija je porasla i dostigla broj od 485 miliona korisnika, zahvaljujući sve većem korišćenju mobilnih telefona za pristup Internetu. Za godinu dana broj ljudi koji koriste Internet u Kini povećan je za 15,5 odsto, objavljeno je 19. jula. Vlada u Pekingu podstiče upotrebu Interneta u poslovanju i za obrazovanje, ali nastoji da korisnicima blokira pristup sadržajima koje smatra subverzivnim ili pornografskim.
U izveštaju Kineskog informacionog centra za internet mrežu precizira se da sve veći broj građana koristi Internet u komercijalne svrhe. Iako čak 63,8 odsto Kineza nije pristupalo Internetu u poslednjih šest meseci, Kina je još zemlja s najvećom bazom korisnika svetske informatičke mreže. Ipak, usled nešto sporijeg tempa promocije novih internet tehnologija, koje u najvećoj meri privlače nove korisnike, izveštaj navodi da je rast broja novih posetilaca Interneta značajno opao u odnosu na period s kraja prošle godine, na 6,1 odsto. (Izvor: FoNet, NUNS Newsletter)
AMERIČKI NAUČNICI: GUGL ŠTETI PAMĆENJU
Česta upotreba internet pretraživača i baza podataka, kao što je Gugl, izaziva kod gubitak memorije, tvrde američki naučnici. Proučavajući tzv. "Gugl efekat", istraživači sa Kolumbija univerziteta u Njujorku ustanovili su da ljudi slabo pamte podatke ukoliko znaju gde lako mogu da dođu do odgovora na određena pitanja. Naučnici su otkrili da ljudi sve više izbegavaju razgovor sa prijateljima i koriste Internet kao glavni izvor informacija.
Vođa istraživanja profesorka Betsi Sparou kaže da internet pomagala utiču na to da se informacije lako zaboravljaju, ali i stvaraju osećaj frustriranosti ukoliko se traženi podaci ne mogu brzo pronaći. "Zahvaljujući Guglu i ostalim pretraživačima, možemo da deo svoje memorije prepustimo mašinama", kaže psiholog sa Vašington univerziteta Rodi Rediger, koji je takođe učestvovao u istraživanju. Studija "Uticaj Gugla na memoriju" objavljena je u najnovijem broju časopisa "Sajens". (Izvor: Tanjug)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
IZBOR NAJBOLJEG INFORMATORA O RADU ORGANA VLASTI
 |
Rodoljub Šabić (Foto: TANJUG) |
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije objavio je konkurs za najbolje urađen informator o radu organa vlasti. Svako ima pravo da predloži jedan ili više organa javne vlasti (državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, organizaciju kojoj su poverena javna ovlašćenja), za koje smatra da imaju najbolji informator o radu. Organ javne vlasti može i sam da se prijavi na konkurs. Rok za prijave -15. avgust.
Predloge poslati elektronskom poštom na informator@poverenik.rs, sa naznakom „ZA KONKURS - INFORMATOR O RADU“.
Predloge poslati elektronskom poštom na informator@poverenik.rs, sa naznakom „ZA KONKURS - INFORMATOR O RADU“.
Dodatne informacije na informator@poverenik.rs ili na 011/3408-930. U prijavi obavezno navesti internet link za informator o radu. Ne dostavljati štampane informatore. Kvalitet informatora ocenjivaće petočlana Komisija sastavljena od predstavnika udruženja novinara, nevladinih organizacija iz Koalicije za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, stručne akademske javnosti i Poverenika za informacije od javnog značaja. Pri oceni kvaliteta informatora, Komisija će ceniti sveobuhvatnost informacija, ažurnost i jednostavnost pronalaženja konkretnih informacija u informatoru. Komisija će uzeti u razmatranje samo informatore koji su postavljeni na zvaničnim internet prezentacijama organa na način predviđen Uputstvom za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa ("Sl. glasnik RS", br. 68/10). Priznanje za najbolji informator organa će biti uručeno 28. septembra, prilikom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna. (Izvor: Newsletter NUNS)
KONKURS ZA PRIČU NA TEMU „ZAŠTO VOLIM DUNAV“
 |
Dunav (Foto: Jelena Markov) |
Konkurs "Zato što volim Dunav" za najbolju objavljenu priču traje od 29. juna do 1. septembra. Za konkurs mogu da budu prijavljeni novinski članci, TV i radio prilozi, veb objave objavljeni u medijima čija su sedišta na teritoriji Srbije, u vreme trajanja konkursa. Članci i prilozi se po sadržaju moraju odnositi na temu Dunava i aktivnosti usmerene ka promociji vode i očuvanju dunavskog ekosistema. Pravila konkursa su dostupna i na sajtovima www.sacuvajmodunav.rs, www.coca-colahellenic.rs i www.minpolj.gov.rs.
Prva nagrada je obilazak sedišta ICPDR-a (International Commission for the protection of the Danube river) u Beču za autora i drugog člana ekipe (fotografa i/ili snimatelja). Druga nagrada: vikend izlet u Srbiji za pet članova redakcije u kojoj radi nagrađeni novinar/autor članka ili priloga. Treća nagrada: zaliha proizvoda iz Koka Kola proizvodnog portfolia od po 300 litara za autora članka ili priloga i drugog člana ekipe (fotografa/voditelja). Konkurs organizuju: Republička direkcija za vode ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, kompanija Coca-Cola Hellenic Srbija i kompanija Coca-Cola, u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije i Udruženjem novinara Srbije. Imena dobitnika nagrada i pobednički radovi, biće postavljeni 16. septembra na sajtovima organizatora. (Izvor: Newsletter NUNS)
PRILOZI O EU INTEGRACIJAMA VODE U BRISEL
 |
Vensan Dežer (Foto: FONET) |
Konkurs za najbolji medijski prilog o procesu evropskih integracija u Srbiji raspisan je 12. jula i trajaće do 1. decembra, a nagrada za pobednike je put u Brisel. Teme radova trebalo bi da budu evropske integracije ili proces stabilizacije i pridruživanja Srbije EU. Biće ocenjivani prilozi u 10 kategorija. Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, ocenio je da su novi mediji, Internet i socijalne mreže, postali važan izvor informacija građana Srbije o EU.
Konkurs je raspisan za: najbolji televizijski, radijski i novinski izveštaj, najbolji prilog na lokalnom mediju, zatim u oblasti malih i srednjih preduzeća, najbolji prilog objavljen na Internetu, studentski rad, najbolji prilog o projektu EU u Srbiji, te interaktivni medijski sadržaj. Dežer je naglasio da je cilj konkursa, koji su raspisali Delegacija EU u Srbiji, Kancelarija za evropske integracije i Erste banka da se što veći broj ljudi informiše o EU. (Izvori: Beta, Danas)
NAGRADE ZA RADOVE O ALTERNATIVNIM GORIVIMA U INDUSTRIJI
Centralnoevropski forum za razvoj CEDEF u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije a pod pokroviteljstvom kompanije Holcim raspisao je novinarski nagradni konkurs za najbolji medijski prilog na temu: “Alternativna goriva u industriji”. Konkurs je otvoren do 26. septembra. Prijavu može poslati redakcija ili pojedinac poštom na adresu CEDEF-a sa naznakom „Za konkurs“ (Centralnoevropski forum za razvoj, Ul. Žorža Klemansoa 13, 11000 Beograd). Prijava za konkurs je na internet prezentaciji www.cedeforum.org.
Pravo na učešće imaju svi novinari/ke, odnosno medijske kuće koji su objavili radove u medijima na teritoriji Republike Srbije. Svaki učesnik ima pravo da dostavi maksimum tri priloga. U izbor ulaze novinarske forme: izveštaj, intervju, članak, reportaža itd, a nagrada se dodeljuje isključivo za rad objavljen ili emitovan od 21. juna do 26. septembra. Nagrada za najbolji prilog je putovanje u Brisel, tokom održavanja Evropske nedelje održive energije.
Goriva o kojima je reč su: automobilske gume, stara guma, komunalni otpad, otpadna ulja i slično. Cilj konkursa je unapređenje informisanosti javnosti i privrede o ulozi alternativnih goriva u industriji, kao i o značaju i efektima upotrebe alternativnih goriva u industriji. (Izvor: CEDEF)
ŠKOLA ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA U OPATIJI
Balkanska istraživačka regionalna mreža BIRN organizuje, već drugu godinu za redom, Školu istraživačkog novinarstva od 21. do 27. avgusta u Opatiji. Škola će okupiti eminentne stručnjake među kojima su Šila Koronel s Univerziteta Kolumbija u Njujorku i Nik Dejvis, novinar britanskog Gardijana. Cena upisa, u koju su uključeni materijali, smeštaj i hrana je 890 evra. Za 20 novinara s Balkana biće obezbeđene kompletne stipendije. Više informacija na internet adresi: www.balkaninsight.com.
Predviđen je i praktičan rad na istraživačkoj temi, a školu finansiraju londonski Institut za otvoreno društvo i misija OEBS u Srbiji. Krajnji rok za prijave, za polaznike koji konkurišu za stipendije je 25. jul, a za ostale 9. avgust. (Izvor: BIRN)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
RTS medijski javni servis Srbije, raspisuje konkurs za popunu radnih mesta u sektorima internet portala, novinarstva, radio i televizijske produkcije.
Rok za prijavljivanje: 15. septembar.
Radnu biografiju sa fotografijom slati na: posao@rts.rs ili na adresu Radio-televizija Srbije, Takovska 10, 11000 Beograd (sa naznakom „Za posao“).
Dodatne informacije na www.rts.rs/posao.
Uslovi: do 30 godina starosti, VII stepen stručnog obrazovanja – diplomirani novinar, poznavanje rada na računaru, digitalna pismenost i stučnost, komunikativnost ,poznavanje stranih jezika, digitalna pismenost i stučnost.
Radna mesta: u sektorima internet portala (veb administrator, veb master, inženjer telekomunikacija, IT stručnjak, programer) , novinarstva (radijski, TV i veb novinar u oblasti informative, zabave, sporta, kulture i obrazovanja, radijski i TV voditelj, radijski i TV spiker, lektor, kopirajter, prevodilac, muzički stručnjak, muzički saradnik), radio i televizijske produkcije (reditelj, organizator, dramaturg, realizator, mikroman, scenarista, snimatelj, tonac, montažer), kao i dizajner, veb dizajner, grafički dizajner, kostimograf, scenograf i šminker.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Miloš Šterić l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.