OCENE
Dok strategija predviđa smanjivanje uticaja države na medije, političari se bave uređivačkom politikom pojedinih sredstava informisanja. S obzirom na funkcije, uticaj i realnu moć, njihove ocene i procene teško mogu da prođu kao stavovi običnih čitalaca i gledalaca. Možda im nije namera baš da budu glavni urednici, ali je sigurno da oni čiji je rad pod njihovom političkom lupom teško mogu da ostanu ravnodušni. U takvoj situaciji narušena je sloboda medija, a državno razvlašćivanje u ovoj oblasti postaje mrtvo slovo na papiru.
Z.Č.
DRŽAVA BEZ VLASNIŠTVA NAD MEDIJIMA
 |
(Foto: TANJUG) |
Nacrt strategije razvoja javnog sistema informisanja u Srbiji do 2016. godine, objavljen 3. juna na sajtu Ministarstvu kulture, medija i informacionog društva, predviđa povlačenje države iz vlasništva u medijima, sprečavanje monopola i utvrđivanje ko je osnivač glasila. Radna grupa za izradu Nacrta, kojim su definisani najvažniji pravci razvoja i unapređenja medijske scene i medijskog tržišta, predala je Ministarstvu 1. juna tekst koji će biti upućen na javnu raspravu.
Država ne može biti vlasnik niti osnivač medija, osim Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine. Javno preduzeće Novinska agencija Tanjug mora biti privatizovano u roku predviđenim Akcionim planom - 18 meseci od usvajanja Strategije. Povlačenje Srbije iz vlasništva podrazumeva privatizaciju ili konverziju državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade. Nacrt predviđa da se zna stvarni vlasnik pravnog lica koje je osnivač glasila i poreklo kapitala, kao i neophodnost da država sprečava nedozvoljenu medijsku koncentraciju. Finansiranje novinskih agencija iz javnih prihoda u Nacrtu je zabranjeno kao neprihvatljivo uplitanje države u medijsko tržište i uspostavljanje nelojalne konkurencije. Akcioni plan za sprovođenje Strategije, takođe, predviđa da se devet meseci od njenog usvajanja donesu novi zakoni za oblasti javnog informisanja i elektronskih medija. Prema tom planu, u roku od 18 meseci biće sprovedena prodaja državnog udela u sredstvima javnog informisanja, kao i privatizacija lokalnih i regionalnih medija. Ostvarivanje javnog interesa u medijskoj sferi može se ostvariti smanjenjem PDV-a na prodaju štampe, servis novinskih agencija i medijskih sadržaja čija je produkcija finansirana državnim sredstvima, kao i smanjenjem, odnosno ukidanjem carina na repromaterijal i delove koji se ne proizvode u Srbiji. Početkom jula Ministarstvo će Vladi Srbije predložiti usvajanje teksta. (Izvor: Tanjug)
BELGRADE HOSTS ASSEMBLY EFJ l STATE WITHOUT OWNERSHIP OF MEDIA l PAPER PRESS PENALIZED FOR READER’S COMMENTS l PRESIDENT TADIC CRITICIZED DAILY PAPER ALO l NUNS WARNED POLITICIANS AND MEDIA l SENTENCE FOR ATTACK ON JOURNALIST l CRIMINAL CHARGES FOR PRIVATIZATION OF NOVOSTI l NO RESPECT FOR GRAMMAR AND LANGUAGE STANDARDS l POSTPONED TRIAL TO KUSTURICA’S CLAIMS AGAINST E-NOVINA l SALE OF TV AVALA l FOUR MILLION DINARS TO PRIVATE MEDIA IN VALJEVO l NEW REQUEST FOR REPLACEMENT OF BUBNJEVIC l BEDALOV DIRECTOR OF RADIO SUBOTICA l A WOMAN FOR THE FIRST TIME EDITOR IN CHIEF OF THE NEW YORK TIMES l AWARDED JOURNALISTS PRIZES BY PAPER DANAS l HUNDREDTH ISSUE OF THE MAGAZINE STATUS l IN JAGODINA ERECTED BUST OF MILAN PANTIC l SACKED THE EDITOR IN CHIEF OF PAPER ALO
AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS AKTIVNOSTI NUNS
PREDLOG MEDIJSKE STRATEGIJE JE DOKAZ ZAJEDNIŠTVA
 |
Vukašin Obradović (Foto: FONET) |
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ocenilo je 2. juna dostavljanje Predloga medijske strategije Ministarstvu kulture kao dokaz da u stručnoj javnosti ne postoje dileme kada su u pitanju medijska strategija i ključni pravci razvoja medijskog prostora u Srbiji. Po rečima Vukašina Obradovića, predsednika NUNS-a, Radna grupa je tokom izrade Predloga medijske strategije ispunila zahteve „medijske koalicije“ i uvrstila ih u konačan predlog dokumenta.
„Zadovoljni smo predlogom medijske strategije, njom su ispoštovani zahtevi medijske koalicije za javnošću vlasništva nad medijima, povlačenja države iz medijskog prostora i uspostavljanjem ravnopravnog tretmana svih medija na tržištu“, rekao je Obradović. On je podsetio da su saglasnost o najvažnijim stavovima u vezi sa medijskom strategijom ranije postigli NUNS, UNS, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Lokal pres i Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Obradović je ocenio da su predložena rešenja u skladu sa evropskim standardima i najavio da će Medijska koalicija u predstojećoj javnoj raspravi organizovati okrugle stolove na kojima će obrazložiti predložena rešenja. „Nadamo se da Ministarstvo (kulture) neće imati većih intervencija na tekstu jer smatramo da su ponuđena rešenja na tragu evropskih standarda i da obezbeđuju potreban profesionalni i stručni nivo koji obezbeđuje ono što mi zovemo evropski put u medijskom prostoru“, naveo je Obradović. (Izvor: NUNS)
NUNS UPOZORIO I POLITIČARE I MEDIJE
 |
Boris Tadić (Foto: FONET) |
Nezavisno udruženje novinara Srbije oglasilo se povodom izjave Borisa Tadića, predsednika Srbije, koji je u razgovoru za Frankfurter algemajne cajtung ocenio kako je vlasnicima dnevnika Alo stalo jedino do profita, i da ne razmišljaju o političkim posledicama svojih aktivnosti. NUNS je pozvao političare da se uzdrže od ocenjivanja uređivačke politike medija jer se to u medijskim kućama doživljava kao direktan pritisak na uređivačku koncepciju, ističući istovremeno da mediji snose ogromnu odgovornost za ono što objavljuju.
Odbrana prava na nezavisnost uređivačke politike ne znači odbranu prava na zagovaranje ideja koje su protivne opštim načelima ljudskih i građanskih sloboda. NUNS, takođe, ne podržava stav da mediji imaju pravo da prećutkuju ili opravdavaju kršenje tih prava i zločine počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. NUNS je i nastao u uslovima kada su nezavisni mediji bili izloženi najbrutalnijim pritiscima i kažnjavanju od strane režima, što ga obavezuje da brani stav da je sloboda medija zagarantovana i da može biti ograničena samo javnim interesom i pravilima medijske profesije. (Član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.) (Izvor: NUNS)
SPOMENICI UMESTO ISTINE
 |
Spomenik Milanu Pantiću |
Poražavajuća je činjenica da ni posle 10 godina nisu otkriveni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića, ocenio je NUNS. Nastavljena je praksa da umesto istine o monstruoznim zločinima, naše kolege dobijaju spomenike, ulice i trgove, ukazao je NUNS.
"Bezuspešni apeli porodica ubijenih, novinarskih udruženja i javnosti da nadležni organi saopšte ako ne imena počinilaca a ono makar razloge zbog kojih ni danas ne znamo zašto istrage o ubistvima Milana Pantića, Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije, predstavljaju vređanje žrtava, novinarske profesije i demokratije u Srbiji".
Na desetogodišnjicu ubistva Milana Pantića, NUNS je ponovo zatražio otkrivanje zločinaca i jasan odgovor zašto ubice novinara u Srbiji ostaju neotkriveni i ko snosi odgovornost za to što dugogodišnje istrage nisu dale nikakve rezultate. NUNS je pozvao novinare, prijatelje Milana Pantića, Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović da se ubuduće komemorativni skupovi održavaju ne pored spomenika ubijenim kolegama, već ispred institucija koje su dužne da rasvetle ove zločine. (Izvor: NUNS)
ZASTUPANJE ČLANOVA NUNS-a PRED SUDOM
Uz podršku organizacija Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders) i MLDI (Media Legal Defence Initiative) NUNS je započeo saradnju sa advokatskom kancelarijom Živković Samardžić koja će članovima NUNS-a davati pravne savete vezane za kršenja profesionalnih prava novinara i članove Udruženja zastupati na sudu. Ova usluga biće zvanično predstavljena u sredu, 22. juna u 12 sati u Medija centru, na konferenciji za štampu.
Advokatska kancelarija Živković Samardžić “pokrivaće„ slučajeve tužbi po Zakonu o javnom informisanju, Krivičnom i Zakonu o obligacionim odnosima. (Izvor: NUNS)
ODRŽANI SEMINARI O MEDIJSKOM PRAVU
Od 23. maja do 3. juna održana su tri seminara iz medijskog prava u organizaciji NUNS – a, uz podrsku IREX/USAID. Prva radionica bila je u Nišu, a druge dve na pravnim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu. Predavači su bili članovi tima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su na aprilskom međunarodnom takmičenju iz medijskog prava u Oksfordu osvojili prvo mesto i advokati Dragan Lazarević, Slobodan Kremenjak i Nenad Cjetićanin. O svojim iskustvima na sudovima pričali su novinari Dragana Kocić, Željko Bodrožić i Vukašin Obradović.
Teme su bile: registracija i licenciranje javnih glasila, posebno na internetu, intercepcija - u kojoj formi, kako i kada država i njeni organi mogu da presreću informacije i zalaze u privatnost komunikacije; privatnost, obim prava na privatnost, kada se ono može ograničiti. Prisustvovali su studenti različitih fakulteta, a tražena su se praktična objašnjenja: kako se utvrđuje količina „istine“ u satiri, šta znači formulacija „dovoljno proverena informacija“, kako se štiti tajnost podataka, kako se gase javna glasila, da li komentari čitalaca podležu kažnjavanju. Seminari su nekim slušaocima poslužili i da dobiju besplatnu pravnu pomoć. (Izvor: NUNS)
MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA MEDIJSKA SCENA
SKUPŠTINA EVROPSKE FEDERACIJE NOVINARA U BEOGRADU
 |
Sa konferencije za novinare (Foto: MC) |
Beograd je od 15. do 17. juna domaćin godišnje Skupštine Evropske federacije novinara (EFJ). Skupštini u Hotelu M prisustvovaće oko 80 predstavnika članica EFJ koja okuplja novinarska udruženja i sindikate iz gotovo svih evropskih država sa više od 260.000 članova. Na otvaranju učesnicima će se obratiti predsednik Republike Srbije Boris Tadić. Glavne teme trodnevnog skupa biće socijalni dijalog između sindikata i medijskih kompanija i sloboda štampe. Domaćini su: Nezavisno udruženje novinara (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara.
Obradović je dodao da će “Skupština biti prilika i da govorimo o problemima s kojima se suočavaju mediji u Srbiji, kao i da vidimo gde s nalazimo na mapi medijskih sloboda u Evropi“. Ljiljana Smajlović, predsednica UNS, ocenila je da će skup biti šansa da se usvoje iskustva evropskih kolega kad je reč o solidarnosti novinara, dok je Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata, ocenila kako je stanje u medijima u Srbiji „gore nego devedesetih, jer je sudbina novinara u rukama poslodavaca”. (Izvor: Newsletter NUNS)
JAVNE RASPRAVE O NACRTU MEDIJSKE STRATEGIJE
 |
Dragana Milićević Milutinović (Foto: TANJUG) |
Odbor za javne službe Vlade Srbije dao je saglasnost za organizovanje javne rasprave o Nacrtu strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine. Prva javna rasprava održana je 13. juna u Kragujevcu. Sledeće su: 20. juna u Novom Pazaru (dvorana Doma kulture), 23. juna u Novom Sadu (velika dvorana Skupštine Vojvodine), 24. juna u Nišu (dvorana Skupštine grada) i 27. juna u Beogradu (veliki amfiteatar Narodne banke Srbije).
„Pozivamo vas da svojim prisustvom javnoj raspravi u onim gradovima gde vama najviše odgovara i konstruktivnim predlozima date svoj doprinos kako bi se došlo do najboljih rešenja za sistem javnog informisanja“, navedeno je u saopštenju koje je potpisala Dragana Milićević Milutinović, državna sekretarka Ministarstva kulture Srbije. (Izvor: Newsletter NUNS)
PREDSEDNIK TADIĆ KRITIKOVAO DNEVNIK ALO
U intervjuu nemačkom listu Frankfurter algemajne cajtung predsednik Srbije Boris Tadić rekao je, povodom pisanja lista Alo, “da neki investitori koji investiraju u srpske medije ne vode previše računa o političkim i socijalnim posledicama svojih aktivnosti. Ali, profit ih interesuje”, kako je objavljeno 6. juna. Alo je reagovao konstatacijom da je u ovom intervjuu “predsednik otvoreno pokazao svoju ambiciju da bude glavni i odgovorni urednik svih medija u zemlji koji će pisati po njegovom diktatu i diktatu njegovog kabineta”.
“Tokom devedesetih godina, kada smo se borili protiv Miloševićevog režima i bili izloženi mnogobrojnim pretnjama tadašnjih vlastodržaca, gajio sam iluziju da će se u Srbiji izgraditi proevropsko razmišljanje čim bude došlo do demokratizacije medija i čim stigne strani kapital. Danas smo suočeni sa apsurdnom situacijom da mediji koji se nalaze u vlasništvu investitora iz EU i partnerskih zemalja, u ovom slučaju iz Nemačke i Švajcarske, spadaju u nosioce antievropskog duha u Srbiji”, rekao je Tadić. Redakcija lista Alo obavestila je srpsku javnost da je “izložena pritisku od strane predsednika Borisa Tadića i njegovog kabineta”. (Izvor: Alo)
BEZ POŠTOVANJA PRAVOPISA I JEZIČKIH NORMI
U srpskim medijima postoji veliki broj pravopisnih grešaka i nepoštovanja jezičke norme, zaključci su okruglog stola "Jezik u medijima", organizovanog 1. juna. Dok broj medija danas nekontrolisano raste, lektorske službe se u njima gase. Novinari moraju da poštuju publicistički stil, a u medijima se sve više može videti "svesna, programirana banalizacija, tabloidizacija i kolokvijalizacija medijskog izraza", rekao je Aleksandar Milanović, profesor na Filološkom fakultetu.
"Jezik tabloida se sve više nameće kao dominantan, što je i ozbiljan kulturološki fenomen, koji može ostaviti ozbiljne posledice na jezičku kulturu", rekao je Milanović i dodao da novinari često ne čitaju gramatička pravila. Po njegovim rečima, medijski jezik danas sve više podseća na "kafanski, neformalni jezik", jer mediji na taj način žele da se približe publici. Ne bi, međutim, trebalo globalno osuđivati jezik medija, jer postoje i pozitivni primeri medijskog izveštavanja, koje je potrebno istaći. (Izvor: Tanjug)
KRIVIČNE PRIJAVE ZBOG PRIVATIZACIJE NOVOSTI
 |
Verica Barać (Foto: BETA) |
Savet za borbu protiv korupcije najavio da će podneti krivične prijave protiv većeg broja ljudi koji su učestvovali u nezakonitostima u privatizaciji "Novosti", saopšteno je 1. juna U izveštaju o privatizaciji "Novosti" navedeno je da su državne institucije u poslednjih 10 godina donosile nezakonite odluke na štetu države. "Odluke su bile u korist interesne grupe koja je 2000. godine uzurpirala preduzeće, i tajkuna sa kojima je ta grupa dogovorila preuzimanje većinskog paketa akcija", navedeno je u izveštaju.
“Više od godinu dana Savet je prikupljao i analizirao dokumentaciju o privatizaciji Novosti iz koje se jasno vidi da je kompanija 2000. godine bila u društvenom vlasništvu, a da je 2006. godine privatizovana na nezakonit način dogovorom direktora kompanije Manojla Vukotića i biznismena Milana Beka”, rekla je Verica Barać, predsednica Saveta. Ona je navela da je u nezakonitostima u slučaju prodaje "Novosti" učestvovao i Predrag Bubalo, koji je bio ministar za privredu u vreme kad je Beko preko povezanih firmi na berzi kupio oko 62 odsto akcija Novosti. Bubalo, prema rečima Baraćeve, nije sproveo zaključak Vlade Srbije o reviziji vlasničke strukture u Novostima. Izbegavajući reviziju procene vlasništva u Novostima, kako je utvrdio Savet, Bubalo je omogućio da "vlasnička struktura te kompanije ostane kao što je 2002. godine upisana u sudski registar, a da se zatim većinski paket akcija u vlasništvu malih akcionara, stečenih uzurpacijom državne svojine, proda preko Beogradske berze of-šor firmama iza kojih stoji Milan Beko". Izveštaj će biti dostavljen tužilaštvu i tužilaštvu za organizovani kriminal. (Izvori: B92, Beta)
SMENJEN GLAVNI UREDNIK LISTA ALO
Glavni i odgovorni urednik lista Alo, Antonije Kovačević (38), smenjen je s te dužnosti zbog različitih stavova o daljem pravcu razvoja Alo novina. Odluka je stupila na snagu odmah, saopštila je 9. juna Jelena Drakulić Petrović, generalni direktor kompanije Ringier Adžel Springer d.o.o. Kovačević je obavljao funkciju glavnog i odgovornog urednika Alo novina od 1. juna 2009. godine. Vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika biće Duško Vukajlović (38) koji je do sada bio zamenik glavnog i odgovornog urednika.
Kompanija se zahvaljuje Antoniju Kovačeviću na požrtvovanom radu i uspehu dnevnog lista Alo u prethodne dve godine. (Izvor: Blic)
PRIVATNIM MEDIJIMA VALJEVU ČETIRI MILIONA DINARA
Gradska vlast u Valjevu izdvojila je ove godine četiri miliona dinara iz budžeta za sufinansiranje privatnih elektronskih medija, objavljeno je 4. juna. Najviše novca dobila je regionalna Vujić televizija - 1,5 miliona dinara. Regionalni Radio Patak je dobio 800.000 dinara, a lokalni TV Valjevo i Radio 014 po 600.000. Romski radio Točak, Radio Kula i Radio Istočnik, glasilo Valjevske eparhije SPC, dobili su iz gradske kase po 200.000 dinara.
Gradonačelnik Valjeva Zoran Jakovljević rekao je da je namera lokalne vlasti pomognu elektronske medije, koje imaju poteškoće. Iz gradskog budžeta Radio Valjevo dobiće četiri miliona, a nedeljnik „Napred“ 800.000 dinara. (Izvor: Press)
ODLOŽENO SUĐENJE PO TUŽBI KUSTURICE PROTIV E-NOVINA
 |
Kusturica i Luković |
Prvo ročište u sudskom procesu po privatnoj tužbi Emira Kusturice, filmskog reditelja i vlasnika turističkog naselja „Drvengrad“ na Mokroj gori, protiv internet portala „e-Novine“ i Petra Lukovića, glavnog urednika tog medija, trebalo je da bude 8. juna pred Višim sudom u Beogradu. Sud je, međutim, odložio početak glavnog pretresa za 28. septembar, kad će biti saslušani Luković i Kusturica.
Sudija Vesna Dželetović Cucić dala je tužiocu rok od 15 dana da sudu dostavi dokaz o državljanstvu Emira Kusturice. Aleksandra Kovačević, predstavnica advokatske kancelarije Tomanović, koja zastupa Kusturicu, nije imala taj podatak o svom klijentu. Kusturica je tužio „e-Novine“ i tražio odštetu od 20.000 evra pošto je portal preneo sa sajta „Peščanika“ tekst „Novogodišnja bajka za ubice“ Zorana Janića i Miroslava Bojčića. Osim Lukovića, zbog spornog teksta tuženi su Zoran Janić i Miroslav Bojčić i medijska kuća B92, kao vlasnik internet domena www.pescanik.net koji je objavio tekst. B92 nije, međutim, vlasnik domena, već je domen svojevremeno registrovan kod provajderskog sektora RDP B92. U spornom tekstu Kusturica je doveden u vezu sa Veselinom Veskom Vukotićem, koji je bio osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva Duška Boškovića 1997. godine u Prčnju. Kusturica je spomenut kao Vukotićev prijatelj i osoba za vezu sa Službom državne bezbednosti u vreme Vukotićevog skrivanja u inostranstvu od Interpolove poternice koju je za njim raspisala Crna Gora. Vukotiću (50) će 30. juna pred Višim sudom u Novom Sadu početi ponovljeno suđenje za ubistvo Boškovića jer je bio osuđen u odsustvu u podgoričkom sudu. (Izvor: B92, Tanjug)
PRODAJA TELEVIZIJE AVALA
U toku su pregovori o prodaji Televizije Avala američkoj kompaniji CMI za 10,5 miliona evra, objavljeno je 3. juna. Osnivač medijske kuće CMI je bivši američki diplomata Ronald Loder. Vlasnici Avale su Ekonomski institut sa 0,99 odsto, Danko Dunić sa 45,56 i Željko Mitrović sa 48,41 odsto. CMI je vlasnik više od 20 televizija, među njima su TV Nova u Hrvatskoj i POP TV u Sloveniji. Republička radiodifuzna agencija mora da dozvoli promenu vlasništva svake televizije s nacionalnom frekvencijom.
RRA još nije dobila zahtev za promenu vlasništva u Avali. Problem u prodaji TV Avala su, navodno, dugovi ove televizije, koji trenutno iznose više od 30 miliona evra i uvećavaju se. U Srbiji nije dozvoljeno da strana kompanija bude vlasnik više od 50 odsto televizije s nacionalnom frekvencijom. Ali, zbog fleksibilnog tumačenja zakona već su prodati većinski paketi akcija B92 i TV Foks grčkoj kompaniji Antena. (Izvori: Press, Kurir)
BEDALOV DIREKTOR RADIO SUBOTICE
Postupak izbora direktora Radio Subotice je pri kraju. Upravni odbor Radio Subotice odlučio je da na to mesto bude izabran Toni Bedalov, koji je do sada imao status vršioca dužnosti, objavljeno je 2. juna. On je prethodno obavljao posao portparola gradonačelnika i šefa njegove press službe. Na konkurs za direktora javio se još jedino Ljubiša Stepanović, novinar Subotičkih novina. Odluku koja je doneta posle mišljenja gradske uprave o eventualnom sukobu interesa trebalo bi da potvrdi Skupština grada.
Odluka je doneta posle mišljenja gradske uprave o eventualnom sukobu interesa. Bedalov je donedavno imao privatnu agenciju „Tauer“, koja se bavi reklamnom delatnošću. Gradska uprava je potvrdila da Toni Bedalov može da bude imenovan za direktora javnog preduzeća Radio Subotica, budući da je upravljačka prava svoje firme preneo na drugu osobu. (Izvor: Danas)
STOTI BROJ MAGAZINA STATUS
Beogradski magazin Status, koji kontinuirano izlazi već više od devet godina, stoti put se pojavio na tržištu. U jubilarnom broju, objavljen je, pored ostalog, i razgovor predsednika Srbije Borisa Tadića i književnika Svetislav Basara. Status objavljuje i izvode iz intervjua sa Milijanom Baletić, novinarkom koja je u srpskoj javnosti sinonim ratnog huškanja, a koji je rađen za dokumentarni serijal „Mediji u Srbiji: hronika propadanja“.
U ovom listu pisali su i Srđan Valjarević, Dragan Velikić, Radoman Kanjevac..., a Status donosi i intervjue s članovima Yu grupe, trenerom KK Partizan Vladimirom Jovanovićem, te fotoreporterom Imreom Sabom. (Izvor: Danas)
LIST PRES KAŽNJEN ZBOG KOMENTARA ČITALACA
Viši sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu kojom je usvojio tužbu Gej strejt alijanse (GSA) protiv lista Press zbog objavljenih komentara čitalaca, saopštila je 7. juna GSA. Sud je, prema saopštenju, utvrdio da komentari čitalaca objavljeni 2. jula 2009. godine na sajtu Press online predstavljaju govor mržnje prema LGBT populaciji. Navedeno je i da je ovaj list dopuštanjem i omogućavanjem da se navedeni komentari postave na sajt diskriminatorski postupao prema LGBT populaciji.
GSA navodi da je ovo prva presuda u istoriji sudstva u Srbiji za govor mržnje protiv LGBT populacije i dodaje da je ovo jedna od prvih presuda izrečenih po osnovu Zakona o zabrani diskriminacije. GSA je 14. jula 2009. godine tužila Press jer je na svom internet izdanju dozvolio objavljivanje komentara čitalaca na tekst "Biću gej ikona" koji sadrže govor mržnje prema LGBT populaciji. Ogromna većina komentara je sadržala najprizemnija vređanja, pozive na ubistva, klanje, pretnje da će napadati na život i imovinu LGBT osoba. Sud je izrekao i privremenu meru kojom je zabranio objavljivanje navedenih komentara na sajtu Press-a. List će, po presudi, biti obavezan da " o svom trošku objavi ovu presudu u celosti, bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom broju dnevne štampe od dana pravosnažnosti presude". (Izvor: B92)
NOVI ZAHTEV ZA SMENU BUBNJEVIĆA
"Građanska Vojvodina" zatražila od Republičke radiodifuzne agencije (RRA) da smeni promotera "Nacionalnog stroja" Dalibora Bubnjevića iz Upravnog odbora RTV Vojvodine, objavljeno je 5. juna. Inicijativa nevladinih organizacija tvrdi da su, iako je USS zabranio neonacističku organizaciju, "oni koji izdaju nacističke knjige još u milosti delova vlasti". Savet RRA je 4. maja odbio kao neblagovremeno podnet prigovor NDNV protiv imenovanja Bubnjevića promotera knjige "Slučaj Nacionalni stroj" i u njoj sadržanog programa ove organizacije, u UO RTV.
"U ovoj knjizi autora Gorana Davidovića Firera izložen je nacistički program kojim se traži oduzimanje građanskih prava ne-arijevcima, njihova izolacija, zabrana rasno mešovitih brakova i primena eugeničkih mengeleovskih mera rasne higijene", dodaje "Građanska Vojvodina". Organizacije članice "Građanske Vojvodine" pozvale su Savet RRA da primeni odredbe iz člana 94, stav 4, u vezi sa odredbom iz člana 87, stav 2 Zakona o radiodifuziji i da na zakonom predviđen način odmah smeni Bubnjevića iz Upravnog odbora RTV. Organizacije su takođe pozvale građansko društvo Srbije, pre svega novinarska udruženja i njihove članove ali i ostala udruženja građana, da zatraže smenu Bubnjevića iz Upravnog odbora RTV kao dela javnog radiodifuznog servisa. „Građansku Vojvodinu“ čine: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, centar za regionalizam, Centar za razvoj civilnog društva, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Građanski fond „Panonija“, NVO „Otvoreni licej“, Zelena mreža Vojvodine i Građanska akcija Pančevo. (Izvor B92)
KAZNA ZA NAPAD NA NOVINARA
 |
Gvozden Zdravić |
Zbog napada na novinara pred Prekršajnim sudom u Kruševcu kažnjen je s pet hiljada dinara Mileta Džopalić iz Aleksandrovca. On je 26. septembra prošle godine, za vreme turističke manifestacije „Župska berba“ u Aleksandrovcu fizički nasrnuo na Gvozdena Zdravića, dopisnika Blica. U obrazloženju presude navedeno da je Džopalić bez ikakvog povoda dva puta odgurnuo Zdravića na ulazu u prostoriju gde je bila priređena izložba poljoprivrednih proizvoda. Ovaj napad su osudili NUNS, UNS i južnoevropsko novinarsko udruženje SEEMO.
Džopalić je, navodno, u prisustvu više svedoka Zdraviću rekao da „svi mogu unutra, samo on ne može, jer mu je tako naređeno”. (Izvor: Blic)
U JAGODINI POSTAVLJENA BISTA MILANA PANTIĆA
 |
Milan Pantić |
U Jagodini je postavljena bista Milana Pantića, dopisnika Večernjih novosti, ubijenog 11. juna 2001. godine. Postament s Pantićevom bistom otkriven je na desetogodišnjicu njegovog ubistva, na trgu koji od pre godinu dana nosi njegovo ime. Autor biste je Ljubiša Mančić, beogradski akademski vajar, a izrađena je u livnici „Braća Jeremić“. Ubice Milana Pantića još nisu otkrivene. Pantić je ubijen u hodniku ispred svog stana u Ulici Branka Radičevića.
Jagodinska policija saopštila je pre 10 godina da je smrt nastupila usled više udaraca tupim predmetom u glavu. Novost je da je u jagodinskoj Policijskoj upravi Jagodine osnovana radna grupa koja će se isključivo baviti rasvetljavanjem Pantićevog ubistva. Policija je do sada radeći na tom slučaju ispitala više od 1.500 osoba, dok ih je nekoliko stotina bilo na poligrafu. Bivši ministar policije Dragan Jočić rekao je u martu 2005 da "Milan Pantić nije trebalo da bude ubijen već samo zastrašen, ali da je ubijen greškom onih koji su bili poslati da ga zastraše". (Izvor: B92)
PREMINUO NOVINAR DUŠKO MANDIĆ
 |
Duško Mandić |
Dugogodišnji novinar i urednik Hrvatskog radija Duško Mandić, član NUNS-a, preminuo je u 76. godini u Beogradu. Rođen je 1935. godine u Skoplju, a na Radio Zagrebu radio je od 1966. godine. Izveštavao je iz Sabora, tadašnje Privredne komore, a uređivao je i dnevne informativne emisije, te sarađivao sa brojnim radio stanicama i pisanim medijima u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, kao i radio stanicama BBC i Dojče vele. Od 1975. godine bio je dopisnik Radio Zagreba iz Beograda. Mandić je sahranjen 6. juna u Beogradu.
Mandić je govorio da je srećan jer radi najlepši posao na svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja HRT i Hrvatskog novinarskog društva, a slušaoci i čitaoci rado su pratili njegove izveštaje i komentare, analize i kritike, uvek razumljive, pisane i interpretirane posebnim, prepoznatljivim stilom. (Izvor: NUNS)
ŽENA PRVI PUT GLAVNI UREDNIK NJUJORK TAJMSA
 |
Džil Abramson |
Prva žena na mestu glavnog urednika Njujork tajmsa, osnovanog 1851. godine, postala je Džil Abramson (57), saopšteno je 3. juna. Njeno postavljenje opisano je kao - "Uspon u raj" . Abramsonova je u Njujork tajms došla 1997. Dve godine kasnije, postala je dopisnica iz Vašingtona, a 2003. zamenica glavnog urednika. Njen zadatak će biti da uvede Njujork tajms u novu eru U “eru multimedijalnog lista, odlučnog u pružanju prvoklasnog novinarstva", navedeno je u saopštenju kompanije. (Izvor: Tanjug)
STIPENDIJE NAGRADE USAVRŠAVANJA
BIRN: ŠKOLA ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA U OPATIJI
Balkanska istraživačka regionalna mreža BIRN organizuje, već drugu godinu za redom, Školu istraživačkog novinarstva od 21. do 27. avgusta u Opatiji. Škola će okupiti eminentne stručnjake među kojima su Šila Koronel s Univerziteta Kolumbija u Njujorku i Nik Dejvis, novinar britanskog Gardijana. Cena upisa, u koju su uključeni materijali, smeštaj i hrana je 890 evra. Za 20 novinara s Balkana biće obezbeđene kompletne stipendije. Više informacija na internet adresi: www.balkaninsight.com.
Predviđen je i praktičan rad na istraživačkoj temi, a školu finansiraju londonski Institut za otvoreno društvo i misija OEBS u Srbiji. Krajnji rok za prijave, za polaznike koji konkurišu za stipendije je 25. jul, a za ostale 9. avgust. (Izvor: BIRN)
DODELJENE NOVINARSKE NAGRADE LISTA DANAS
 |
Proslava jubileja (Foto: Danas) |
Kolumnista i urednik rubrike Terazije u listu Danas, Dragoljub Petrović dobitnik je godišnje novinarske nagrade „Stanislav Staša Marinković“ za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu. Novinarka ekonomske rubrike Danas Mirjana N. Stevanović dobitnica je nagrade „Nikola Burzan“. Tradicionalna priznanja dobitnicima uručena su na svečanosti povodom dvostrukog jubileja : 14. rođendana ovog lista i izlaska 5000. broja.
Odluku o nagradi „Stanislav Staša Marinković“ doneo je petočlani žiri, a u konkurenciji su bili i Ljubica Gojgić, Zlatko Paković, Dragoljub Žarković, Dijana Subotički i Predrag Blagojević.
Petrović (41) rođen je u Beogradu, a novinarstvom je počeo da se bavi 1994. godine u Borbi. Radio je kao novinar i urednik u Našoj Borbi i Glasu javnosti. Bio je stalni saradnik TV produkcije VIN i kolumnista Kurira.(Izvor: NUNS)
“PANTIĆ“ ALEKSANDRI DELIĆ
 |
Aleksandra Delić |
Nagradu za novinarsku hrabrost „Milan Pantić“, koju svake godine dodeljuju Kompanija Novosti, ove godine dobila je Aleksandra Delić, dopisnica Večernjih novosti iz Šapca, saopšteno je 10. juna. Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na dopisnika Večernjih novosti iz Jagodine Milana Pantića, ubijenog 11. juna 2001. Petočlani žiri predstavnika NUNS, UNS, Večernjih novosti, jagodinskog „Novog puta“ i Književnog kluba „Đura Jakšić“, odluku je doneo jednoglasno.
Aleksandra Delić je pokazala izuzetnu hrabrost i upornost u razotkrivanju nezakonitih i društveno opasnih pojava u Šapcu i Podrinju. Upornost je potvrdila i vođenjem sudskog spora sa lokalnim moćnikom koji joj je pretio ubistvom zbog pisanja o njegovim zloupotrebama. Delić je iznela u javnost i činjenicu da su lekari u lozničkoj bolnici dugo godina operisali iako su bili zaraženi hepatitisom B. Nije poklekla ni pred upozorenjima moćnika da ne sme da se piše o neispravnoj vodi za piće u lokalnom vodovodu.(Izvor: Večernje novosti)
ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE ZAPOSLENJE
Enveloprint d.o.o. raspisuje konkurs za grafičkog tehničara pripreme za štampu.
Rok za konkurisanje: 6. jul.
Prijave i CV slati na e-mail: konkursenvloprint_66237@infostud.com.
Uslovi: minimum SSS grafičke struke, korišćenje programa Adobe Ilustrator, radno iskustvo na istim ili sličnim poslovima ‐ minimum dve godine.
Opis posla: prijem i kontrola ulaznih fajlova, elektronska montaža, Izrada filmova / CTP ploča, otvaranje radnih naloga, kontrola procesa i kvaliteta štampe.
Ponuda: stalno zaposlenje uz ugovoreni probni rad, mogućnost napredovanja i usavršavanja i stimulativan paket nagrađivanja.
Kompanija Sky Communications u sastavu Skym CorporationInt. traži Web/Graphic Designer-a.
Rok za konkurisanje: 23. jun. Obavezan portfolio i radno iskustvo.
Prijave slati na mail: konkursskycommunications_66329@infostud.com.
Osnovne dužnosti: grafički dizajn i priprema za štampu svih vrsta reklamnih materijala, dizajn i razvoj Web stranica i aplikacija
Uslovi: odlično poznavanje što više tehnika štampe, dorade i pripreme, radi jasnije slike fizičke realizacije projekata i kreativne inovativnosti u njoj, odlično poznavanje programa: Photoshop, Illustrator, InDesign, Joomla!, Fireworks, Dreamweaver, Wordpress, MySQL, znanje Flash, XHTML, CSS, JAVASCRIPT, CMS-a. Po mogućstvu poznavanje 3D programa radi efektnije prezentacije materijala. Brzina, preciznost, pedantnost, odgovornost i efikasnost u radu. Sposobnost za rad pod pritiskom i brzo izvršavanje zadataka.
l UREDNIK: Zlatko Čobović l NOVINAR: Miloš Šterić l TEHNIČKA OBRADA: Lidija Cenić l
Newsletter, web publikaciju NUNS-a, od petog broja podržava Beogradski sajam. Tradicija duža od sedam decenija, duh modernog vremena i činjenica da je uvek i žiži privrednih dešavanja, učinili su Beogradski sajam najvećom i najuspešnijom sajamskom institucijom u Srbiji.